Ko seje seme dobro po wivi neiskr~enoj? Slovesan to ne ~ini. Slovesan }e ~initi po Slovu Bo`jem. On }e prvo iskr~iti wivu od korova, pa }e onda posejati seme dobro.

Wiva - to je du{a qudska, korov - mnogobo{tvo, dobro seme - vera u jednoga Boga.

Danas vama izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga jedinoga Boga, a sme{no i suludo verovati u vi{e bogova. No nije to uvek bilo tako.Bilo je vremena kada su u vascelom svetu samo nekoliko qudi verovali u jednoga Boga, I svi ostali, mnogobo`ni, gledali su sa bogata{kim prezrewem ove jednobo`ne zato {to, imaju}i samo jednoga Boga, imaju tobo` suvi{e malo. A jednobo`ni pak gledali su sa ~u|ewem i sa `aqewem na mnogobo`ne zato {to, imaju}i mnogo, nemaju ni{ta.

Veru u jednoga Boga trebalo je najpre dobiti od pouzdana svedoka, pa onda ju posejati po du{ama qudskim kao po wivama. Najpouzdaniji svedok koji svedo~i o jednome Bogu, a protiv mno{tva bogova, jeste sam Bog, @ivi i Istiniti.

On je sam Sebe zasvedo~io preko dostojnih slugu Svojih govore}i: Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me (2 Mojs.20, 2-3).

Jedini @ivi, Istiniti, objavqivao je sebe postepeno. Usred korova mnogobo{tva On je nalazio pojedine wivice, iskr~ene i o~i{}ene, i po wima je sejao dobro seme vere. To su bile du{e pojedinih pravednika. Te du{e bile su jo{ i kao prigotovqene sve}e, koje je On u`egao, te su svetlele u tami mnogobo{tva. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze(Jov.1, 5). Aveq, Enoh, Noje, Avram, isak, Jakov, Jov, Josif, Mojsej, Isaija, Danilo - sve}e Bo`je pojedina~no paqene!

Jedini @ivi, Istiniti, potom je obajvio sebe celom narodu Jakovqevom ili Izraiqevom. Po milosti Svojoj On im se objavio, najpreu zemqi misirskoj, zemqi tu|oj, pa onda u pustiwi, u zemqi ni~ijoj, i najzad u Hananu, u zemqi wihovoj. I narod je sav govorio neko vreme:Verujem u jednoga Boga.

No narod Bo`ji po~eo se kolebati u veri. I to kolebawe trajalo je vekovima. I opasnost je pretila da se svetlost u tami ne ugasi i razgoreli ogaw ne upepeli.

Jedini @ivi, Istiniti, Sa`aqivi, Mnogomilostivi, vide}i tu opasnost,poslao je me|u qude Sina Svoga Gospoda Isusa Hrista:

da razagna tmine mnogobo{tva; da ukrepi srca qudska za hod navi{e; da poseje dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga.

Vredne p~ele Hristove, apostoli sveti, razneli su tu veru, taj usev Bo`ji, po svemu svetu.

Vaistinu, kao medonosne p~ele Bo`je razi{li su se apostoli iz Jerusalima na sve ~etiri strane, po narodima i plemenima, da kao medom slade qudske du{e blagove{}u o Jedinom, @ivom, Istinitom.

Apostoli sveti kr~ili su zemqe od idolskog korova i
du{e qudske od verovawa u mno`inu bo`anstava. Na iskr~enim poqima sejali su svetu veru u Jedinoga, @ivoga, Istinitoga.

O kako je to bio trudan i opasan posao! To je bio najve}i zapam}eni sukob, koji je misionare jednobo{tva, verujte mi, stao i znoja, i suza, i rana, i krvi.

Qudi su se prete{ko rastajali od svojih uobra`enih bo`anstava i te{ko primali veru u jednoga Boga. Zbuweni mno`inom tvari i suprotno{}u dejstava u vasioni, oni su smatrali za verovatnije da postoji mno`ina bogova nego jedan jedini Bog. Dr`ali su da vi{e wih mogu vi{e
pomo}i negoli jedan jedini.

Protiv apostola su ustale dve vrste qudi, - a dve vrste ih je svega bilo u svetu - jedni koji su hranili du{e svoje otrovom idolopoklonstva i drugi koji su hranili tela svoja izradom idolskih kipova. I ovi posledwi nisu bili mawa smetwa od onih prvih. Primer: apostol Pavle i zlatar Dimitrije. Nekakav zlatar, po imenu Dimitrije, prave}i male srebrene Artemidine hramove, dava{e majstorima ne mali posao; skupiv{i ove i wima sli~ne zanatlije re~e: Qudi, vi znate da od ovog posla zavisi
na{e blagostawe; i vidite i ~ujete da ne sam u Efesu, nego po svoj Aziji ovaj Pavle ubedi i odvrati mnogi narod govore}i da to {to se rukama ~ovje~ijim pravi nisu bogovi i � ova }e opasnost sna}i na{ zanat da bude prezren (Dela Ap. 19, 24-27)

Jedni su, dakle, smatrali da je wihova du{a u opasnosti, drugi pak da je wihov trbuh u opasnosti od nove vere. Tako su smatrali svi qudi na zemqi i svi narodi, s najmawim izuzetkom. I ti izuzeci predavani su surovoj smrti, kao Sokrat u Atini.

Kultura tu nije pomagala ni{ta. Kulturniji narodi pravili su idole samo od skupocenijeg materijala i u pravilnijem obliku negoli narodi divqi, no idoli su ostajali idoli i ropstvo du{e ~ovje~ije i tamo i onamo podjednako. Kada je sveti apostol Pavle bio u kulturnoj Atini, razdra`i se duh wegov u wemu gledaju}i grad pun idola (Dela Ap. 17, 16). Isto kao i Andreja u Sarmatiji, i Matej u Misiru, i Vartolomej u Indiji. Idoli na trgu, idoli pred sudnicama i kasarnama,idoli pred pragom, idoli u ku}i, idoli po sobama, idoli svuda. Nijedan spisak nije mogao nabrojati sve bogove kojima su se qudi i narodi klawali.

Sve to idolsko trwe grblo je i krvavilo svete apostole. Ali su ga oni smelo sasecali, kr~ili i ~istili, a na mesto wega sejali dobro seme vere u jednoga Boga, Jedinoga, @ivoga i Istinitoga. Taj titanski posao apostoli su
svr{avali re~ju, ~udesima, qubavqu i `rtvom. Gde nisu uspevali jednim, uspevali su drugim. Gde ni~im drugim nisu mogli uspeti, uspevali su svojom krvqu i - smr}u. Wihova mu~eni~ka krv palila je idole kao `ivi ogaw.

Jedini, @ivi, Istiniti, blagoslovio je re~ Svojih apostola i trud wihov, i suze, i uzdahe, i `rtve wihove. Tako je wihovo seme urodilo dobrim plodom. A taj plod sastoji se u tome da danas qudima izgleda sasvim prirodno i prosto verovati u jednoga Boga, a sme{no i suludo verovati u mnogo bogova.

Ja sam Gospod Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uza me. To je prvo svedo~anstvo Bo`je o Sebi, prvo otkrivewe qudima na zemqi, o Bogu od Boga, i prva zapovest Bo`ja. Nemoj imati drugih bogova uza me, zapoveda Bog, jer ako bude{ imao i drugih Bogova, nane}e{ sebi dve pagube. Prva paguba: verova}e{ i u la`ne bogove, nepostoje}e, izmi{qene, izma{tane. Druga paguba:
podeli}e{ strahopo{tovawe i qubav, koja svecelo pripada Meni Jedinome, @ivome, Istinitome, i na te la`ne bogove.

Time }e{ pomra~iti veru u Mene, i oslabiti
strahopo{tovawe i qubav prema Meni. I Ja }u se, kao uvre|en i poni`en, udaqiti od tebe. I bi}e{ bezbo`nik, mada }e{ ti uobra`avati da si bogat u pobo`nosti zbog verovawa u mnoge bogove. Jer, mngobo`ac i bezbo`nik na kraju krajeva isto su. I jedan i drugi su bez jednoga Boga, bez Jedinog, @ivog, Istinitog.

Vera u jednoga Boga, Jedinoga, @ivoga, Istinitoga, jeste vera smernih i umnih. Ovo nije vera gordih koje gordost ~ini bezumnim, te obo`avaju sebe ili neku tvar Tvor~evu, samo ne Tvorca.

[to ~ovek smerniji to razumniji; {to oholiji, to bezumniji. Smernima Bog daje um, da znaju i razumeju, a grodima se On protivi. [to se smerni vi{e smiruju pred Gospodom, to ih Gospod vi{e obdaruje umom. A um je svetlost koja vodi Bogu, Jedinom, @ivom, Istinitom. Blago onima koji imaju uma, da vide prolaznost ovoga sveta i ni{tavilo ~oveka. Blago onima koji se ose}aju mali i ni{ti, jer }e ih Bog uzvisiti do najvi{eg poznawa, do poznawa bi}a i veli~anstva Boga Svevi{wega.

Ovo je va{a vera, hristonosci, i vera predaka va{ih, najsmernijih i najumnijih. Neka ovo bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, do kraja vremena. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Wom se oci va{i spasavahu. Niti oni postide{e ovu veru niti ova vera wih. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Sudu Stra{nome oni ne}e biti posti|eni pred licem angela i pravednika. Nego }e primiti slavu i nazva}e se blagoslovenim.