Voda pere. [ta pere voda? Pere ko`u od znoja i pra{ine. Onaj maleni deo ne~isto}e koji telo znojewem izlu~i iz sebe, to voda pere. I onaj neznatni deo pra{ine {to od ovoga sveta padne na ko`u, mo`e voda da opere.

No voda nije u stawu da opere svu onu ne~isto}u, onaj gnoj i trule` {to se nagomilava u unutra{wosti tela. Voda je nemo}na prema toj unutra{woj ne~isto}i, koja se stvara i zadr`ava u organima. Ta ne~isto}a dolazi ili od nezdrave ili od suvi{ne pra{ine ovoga sveta, koju qudi unose u sebe kao hranu.

Pa kad je voda nemo}na prema toj ne~isto}i materijalnoj, koliko li je tek ona nemo}na prema ne~istoti
najunutra{wijoj, du{evnoj?

Jasno je da voda ne pere du{u. Ona pere vazduh i pere zemqu. Svu ko`u zemqinu ona je u stawu da opere, kao i ko`u ~ovekovu. Weno je dejstvo ogromno, wena usluga dragocena. Ali ona ne mo`e da opere masnu ne~istotu du{e ~ovekove. Jeverji su neprestano vr{ili obredna prawa i umivawa, tojest neprestano su prali ko`u vodom. No wihovu ne~istotu du{evnu voda nije mogla taknuti. I toliko se nagomilala unutra{wa ne~istota u wima da kada se ona otvorila i izlila na pre~istoga Gospoda Isusa, smrad wen raznosi se do danas po celom svetu.

Voda je samo simvol. Prawe telesno simvol je prawa duhovnoga. Simvol mo`e oprati simvol, ali ne i stvarnost. Voda mo`e oprati spoqa{we lice ~ovekovo, ali ne i
unutra{we. A ovo unutra{we lice ~ovekovo jeste obraz Bo`ji u ~oveku - `iva du{a sa duhovnom stvarno{}u u sebi. Otuda samo jedini Bog silom Duha svoga mo`e oprati duhovnu ne~istotu u ~oveku.

No i kao simvol o~i{}ewa voda je potrebna pri hri{}anskom kr{tewu. Tim pre je ona bila neophodna pri simvoli~kim
kr{tewima dohri{}anskim. Sveti Jovan Krstiteq kr{tavao je samo vodom. A po tuma~ewu apostola Pavla ceo narod jevrejski krstio se simvoli~ki vodom: Ocevi na{i svi pod oblakom bi{e i svi kroz more pro|o{e. I svi se u Mojsija krsti{e u oblaku u moru (1. Kor. 10, 1-2). To nije stvarno
kr{tewe no slikovno, praobrazno. Ono je samo sen
hri{}anskog kr{tewa.

Hri{}ansko kr{tewe zna~i potpuno o~i{}ewe. Ovo kr{tewe predstavqa dveri kroz koje qudi stupaju u crkvu Hristovu. Ne stupaju dvaput ili triput, no jedanput. Zbog toga je jedno
kr{tewe. U Svetom Pismu Bo`jem to je naro~ito nagla{eno re~ima: Jedan Gospod, jedna vera, jedno kr{tewe (Ef. 4, 5). Zato se okrenite od onih koji vam govore da je ~oveku potrebno vi{e kr{tewa.

Kr{tewem se izgla|uje sa obraza Bo`jeg u nama ona najsramnija prqotina koju je praotac roda na{ega kanuo na sebe i koju je potomstvu ostavio u nasle|e. Taj demonski pe~at u du{i na{oj, crn i odvratan kao pakao, samo se pravim kr{tewem mo`e izgladiti.

Otuda kr{tewe ozna~ava umirawe starog grehovnog ~oveka u nama i ro|ewe novog, bezgre{nog. I to je posvedo~eno Svetim Pismom Bo`jim: Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Wegovu krstismo se? Tako se s wim pogrebosmo kr{tewem u smrt da, kao {to ustade Hristos iz mrtvih slavom O~evom, tako i mi u novom `ivotu da hodimo (Rim. 6, 3-4). No ne umre Gospod dva puta da bismo se mi dva puta krstili u smrt wegovu. Zato Sveti Oci drugog vaseqenskog sabora u Carigradu izreko{e: Ispovedam jedno kr{tewe.

Praslikom hri{}anskog kr{tewa slu`ilo je i jevrejsko obrezawe. No`em se odsecao kraji~ak tela. To je praslika.
Kr{tewem se odseca grehovni izrastak u du{i. To je stvarnost. I kao {to se obrezawe vr{ilo jednom zauvek, tako se i kr{tewe vr{i jednom zauvek. Obrezawe se vr{ilo i nad odraslima i nad decom. I kr{tewe se vr{i i nad odraslima i nad decom. Tako se u crkvi Bo`joj postupa od apostolskih vremena (Dela ap. 16, 14-15; 16, 30-39; 1 Kor. 1, 16). Zato se okrenite od onih koji vam govore da ne treba decu kr{tavati. Pitajte ih: ko }e odgovarati za du{e dece koja pomru
nekr{tena kod kr{tenih roditeqa?

Za opro{tewe greha. To je svrha kr{tewa. Kr{tewe Jovanovo nije bilo za o~i{}ewe grehova nego samo za pokajawe. To je i sam Jovan posvedo~io govore}i: Ja vas kr{tavam vodom za pokajawe; a onaj {to ide za mnom ja~i je od mene� On }e vas krstiti Duhom Svetim i ogwem (Mat. 3, 11). A Onaj koji je ja~i od Jovana Krsititeqa, i ja~i od celoga sveta, pokazao je li~nim primerom na~in pravog i punog kr{tewa. On se krstio vodom i Duhom Svetim. Bezgre{nik se pogruzio u vodu Jordana i u tom ~asu si{ao je na wega Duh Bo`ji u vidu goluba. Tu je, dakle, Jovan koji kr{tava, tu voda koja pere telo, tu Duh Bo`ji Sveti, koji mije du{u. Pravo i potpuno
kr{tewe. Jedno i neponovqivo nad istim licem.

Po no}i do|e Nikodom, knez jevrejski, i upita Hrista za nauku spasewa. Odgovori mu kr{teni Mesija: Ako se ko ne rodi vodom i duhom, nemo`e u}i u Carstvo Bo`je (Jov. 3, 5). O~i{}ewe i tela i du{e. Obnovqewe i tela i du{e. Blagodat Duha Svetoga daje silu i svetiwu vodi. Ogaw Duha Svetoga sagoreva pri kr{tewu onu praota~ku izraslinu u du{i svakog potomka Adamovog. Grehovno breme mnogih vekova i kolena, rugobna grba, smi~e se sa du{e kr{tenoga. Nasledna prokaza
i{~ezava. Od tog ~asa kr{teni je odgovoran samo za budu}e, ne za biv{e.

Kr{tewe kojim je Jovan kr{tavao Jevreje bilo je i prestalo. Ono je slu`ilo samo kao znak uzbune i pripreme. Car nebeski je dolazio. Sva duhovna atmosfera bila je pritajena kao dah u samrtnika. Jovan je osetio vejawe novoga, sve`ega vetra, mirisnog i `ivotvornog, usred le{inskog zadaha sveta. Hristos je bio blizu. I Jovan je vikao na uzbunu, na pripremu za do~ek, na pokajawe. I kr{tavao je vodom za pokajawe. To
kr{tewe je prestalo. Ono nije imalo blagodatne sile Duha Svetoga, koja je docnije data svetu kroz Hrista (Dela ap. 19,
1-6). A kr{tewe vodom i duhom ostalo je do danas. Bez wega se niko ne mo`e nazvati hri{}aninom. Gle, Gospod je zapovedio apostolima: Idite i nau~ite sve narode kr{tavaju{i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mat. 28, 19). To je zapovest, lekovita i spasonosna, koju su apostoli sveti doslovno
izvr{ili i koju sveta i saborna apostolska Crkva do danas izvr{uje.

No, osim ovoga svetoga kr{tewa, kojim se svi mi krstimo, postoji jo{ jedna vrsta kr{tewa koje nije dato svima. To je
kr{tewe krvqu mu~eni{tva. Svi oni velikani koji
postrada{e i krv svoju proli{e za Hrista kr{teni su
kr{twem krvi. Kr{tewe krvqu naro~ito je poznato vama, pravoslavnim sledbenicima Hristovim. Nigde tolikog broja krvqu kr{tenih kao me|u precima va{im, davnim i skorim. I u ove na{e dane u pravoslavnom svetu lije se krv mu~enika. Hiqade i hiqade wih kr{tavaju se u krvi svojoj. To su
vite{ki svedoci Jevan|eqa Hristova. Deca Bo`ja, koju neznabo{ci kao jagwe koqu! Wihova `rtva ukrepquje Crkvu Hristovu na zemqi, a wihova sveta imena pro{iruju kalendar hri{}anski. Kr{teni u krvi svojoj vazda su bili i bi}e bogatstvo i ukras Pravoslavqa.

Bilo je i biv{ih neznabo`aca, nekr{tenih vodom i Duhom no kr{tenih krvqu mu~eni{tva. I wihovo je kr{tewe primqeno kao pravilno i kao punova`no. ^ak je wihovo kr{tewe i
vi{e od na{eg obi~nog kr{tewa. Oni nemado{e vremena da se krste vodom i Duhom. Budu}i duhom slepi, kao neznabo{ci, oni najedanput progleda{e, pozna{e Hrista, i za Wega odmah `ivot svoj polo`i{e. Tako se oni krsti{e jednim Gospodwim kr{tewem - golgotskim, ali ne i jordanskim. A preci va{i pravoslavni, mnogi i mnogi , stari i mladi, i mu{ki i `enski, i carevi i patrijarsi, i bogati i siromasi, krsti{e se i jednim i drugim kr{tewem, i jordanskim i golgotskim. Broj tih vite{kih predaka va{ih koji se krsti{e najpre vodom i Duhom, a potom krvqu svojom mu~eni~kom, toliki je kroz vekove i vekove da bi ispunio dr`avu jednu.

Prvo kr{tewe, vodom i Duhom, zapove|eno je, a drugo krvqu svojom, ostavqeno je svakome na izbor. Jednom prilikom upita blagi Gospod sinove Zevedejeve: Mo`ete li piti ~a{u koju
}u ja piti i krstiti se kr{tewem kojim se ja kr{tavam? (Mat. 20, 22). Vidite li kako Gospod svoje stradawe naziva - kr{tewem? I vidite li kako On ne ka`e sinovima groma: morate! Nego ih pita: mo`ete li? Jasno je, dakle, da se
kr{tewe krvqu ne zapoveda svima vernima, kao ono prvo
kr{tewe, nego se ostavqa na voqu. Na kr{tewe krvqu odlu~uju se samo oni koji pored velike vere u Gospoda imaju i veliku qubav prema Wemu. Kao {to je On sam rekao: Od ove qubavi niko ve}e nema da ko `ivot svoj polo`i za prijateqe svoje. Vi ste prijateqi moji (Jov. 15, 13-14). Bezbrojni preci va{i bili su prijateqi Prijateqa qudi. I prijateqstvo svoje prema Wemu posvedo~ili su oni onako kako je i On posvedo~io prijateqstvo svoje prema wima - pe~atom krvi i smrti.

Ne dajte se obmanuti, hristonosci, ako vam neki jeretik ka`e da je kr{tewe jedina blagodatna tajna i da drugih nema. Ne dajte se zavarati time {to se u na{em Vjeruju samo kr{tewe spomiwe, a druge tajne ostaju bez spomena. Sveti Oci carigradski, koji spomenu{e sveto kr{tewe, dr`ahu i ostale svete tajne. Pored kr{tewa dr`ahu oni, sveto i pravilno, i miropomazawe, i pokajawe, i pri~e{}e, i jeleosve}ewe, i brak, i sve{tenstvo. Sve ove tajne zasvedo~ene su krepko Svetim Pismom i Svetim Predawem. No Sveti Oci, sastavqaju}i kratki Simvol vere, spomenu{e samo kr{tewe zato {to je to osnovna i uvodna tajna u Crkvi Bo`joj.

Gle, tajnom kr{tewa raskr{tava se sa bolesnom pro{lo{}u. I du{a se uvodi u le~ionicu koja se zove Crkva. A kada du{a kroz kr{tewe, kao kroz dveri, u|e u le~ionicu, onda ona unutra nalazi sve ostalo {to je na potrebu. Tamo je miropomazawe, pe~at dara Duha Svetoga. Tamo ispovest i pokajawe za nove rane du{evne. Tamo pro~e{}e, hrana du{e samim telom Hristovim i krvqu. Tamo jeleosve}ewe - molitveno prizivawe Duha Svetoga na okrepqewe i osve}ewe telesnog hrama ~ovekovog i raslabqenog stanovnika toga hrama, du{e ~ovekove. Tamo velika tajna braka - ~udo Bo`jeg premudrog domostrojstva. Tamo sve{teni~ko rukopolo`ewe, radi prejemstva apostolske slu`be i apostolske sile. Tamo i svi ostali lekovi i svi kanali kroz koje svemo}ni Duh Bo`ji le~i, i te{i, i miluje, i uspravqa du{e vernih.

Ovo je vera uvi|avnih i mudrih. Wu nerado primaju neuvi|avni i maloumni. Ne uvi|aju}i ni{tavilo svoje, oni ne ose}aju potrebu u pomo}i jakoga Boga. A uvi|avni su do dna ispitali nemo} svoju i nemo} svih zemnorodnih. Ispitivawem sebe i drugih oni su do{li do saznawa da se ne~istota du{e ~ovekove ne mo`e oprati samom vodom niti ikakvim drugim elementom prirodnim bez sile svesilnoga duha bo`jega. Zbog toga se oni u krotosti i smernosti obra}aju Bogu za pomo}. I po mudrosti svojoj upotrebqavaju sve one meleme za du{u koje nalaze u Bo`anskoj le~ionici, u Crkvi svetoj. Okrenuti le|ima senkama i varkama ovoga sveta, oni se predaju voqi Svevi{wega. I licem se upravqaju neprestano ka ve~noj svetlosti. Oni znaju da su putnici i da }e se put skoro
svr{iti. Zato hode radosno sve napred i napred. I milostivo pridr`avaju saputnike svoje, bra}u svoju, kao carsku decu koja se vra}aju u carevinu Oca svoga nebeskog.

Ovo je vera va{a, hristonosci, vera uvi|avnih i mudrih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e, sve do
svr{etka putovawa. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Rasplate, u Stra{ni Dan Pravde, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni }e se nazvati blagoslovenim.

VODA. KRV. PREPORO\AJ.

nazad������ na po~etak������ daqe