Jato ptica. Kakav divan prizor! Nikad jedna ptica ne ostavqa utisak tako opojne lepote kao jato ptica. Niti je jato ptica ikada tako krasno kad padne na zemqu i sedi na zemqi kao u letu, kada dole}e i odle}e.

Zamislite milijardu ptica jedne vrste. Zamislite ih sve crvene. I one dole}u, i padaju na zemqu, i ostaju na zemqi. Nova milijarda dole}e, i pada, i ostaje. I opet nova i nova. Tako kroz vekove i vekove. Bezbrojna jata, bezbrojne milijarde ptica. Ostaju}i na zemqi, one pod raznim uticajima mewaju boju. Jedne postaju tamnocrvene, druge crne, tre}e {arene, ~etvrte bele.

I zamislite da se sva ta bezbrojna jata, bezbrojne milijarde ptica, po nekoj svemo}noj komandi dignu sa zemqe i polete. Kakav veli~anstven prizor! Bele su u ve}ini i wihova gusta jata predwa~e. za wima su {arene, pa crvene, pa crne. Bela jata lete brzo i veselo, a ostala po redu, sve tromije i neveselije. Sunce bi bilo potpuno zakloweno i zemqa bi se pokrila no}nim mrakom.

O bra}o moja, ovo nije samo ma{ta i slika. Stvarnost }e nadma{iti svaku qudsku ma{tu i sliku.

Jedne zvezdane no}i izvede Bog pravednog i vernog Avrama napoqe i re~e mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvijezde ako ih mo`e{ prebrojati. Avram staja{e u strahu i gleda{e u
ushi}ewu. Tada mu Bog re~e: Tako }e biti sjeme tvoje (1. Mojs. 15, 5). A Avram be{e u to vreme star i bezdetan. Ho}e li Bog ispuniti svoje obe}awe?

Bezbrojne milijarde qudskih du{a ve} do sada su doletele i pale na zemqu. Sve u krv odenute, kao u crvenu porfiru. To je znak radosti Stvoriteqa wihova. Bezbrojne milijarde do sada - a u ono vreme kad Bog dade obe}awe, Avram nema{e ni jednog deteta! Bezbrojne milijarde samo do sada - da li ima vi{e zvezda na nebu?

A Sara se nasmeja kad ~u obe}awe Bo`je da }e uskoro roditi sina. I re~e Sara `ena Avramova: Po{to sam ostarjela, sad li }e mi do}i radost? A i gospodar mi je star. Tada re~e Gospod Avramu: [to se smije Sara?… Ima li {to te{ko Gospodu? ( 1. Mojs. 18, 12-14). I zaista, {to Bog re~e ne pore~e. Obe}awe svoje Bog je ispunio. Pravedni~ko seme Avramovo produ`ilo se u duhovnoj liniji u rodu
hri{}anskome i razmno`ilo se mo`da ve} do sada kao broj zvezda na nebu.

To je obe}awe Bo`je o silasku du{a na zemqu. Veliko, ~udno obe}awe, kome je ravno drugo jedno Bo`je obe}awe - o uzlasku du{a sa zemqe, o vaskrsewu mrtvih. Bog je u Hristu Gospodu, Vaskrsitequ i Vaskrslome, ostavio istinsko obe}awe da }e mrtvi vaskrsnuti i javiti se na Sudu. A kada do|e Sin ^ovje~iji u slavi svojoj i svi an|eli s wime, onda }e sjesti na prijestolu slave svoje. I sabra}e se pred wim svi narodi. I razlu~i}e ih… (Mat. 25, 31-32). Gospod govori o svim narodima, o svima jatima qudi, koja su od po~etka do svr{etka vremena pala na zemqu. A apostol Hristov, smatraju}i vaskrsewe za milu tajnu, ipak ju je lagano i pa`qivo otkrivao vernima govore}i: Ne}u vam zatajiti, bra}o, za one koji su umrli, da ne `alite kao i ostali koji nemaju nade… Jer }e sam Gospod sa zapovije{}u, sa glasom arhan|ela i s trubom Bo`jom si}i s neba, i mrtvi u Hristu vaskrsnu}e (1. Sol. 4, 13-16). I opet govori: Evo vam kazujem tajnu - ujedanput, u trenutku oka, pri posqednoj trubi, jer }e zatrubiti i mrtvi }e ustati neraspadqivi (1. Kor. 15, 51-52). Tada }e se raspadqivo obu}i u neraspadqivo i smrtno u besmrtnost. I tada }e se re}i: Gde ti je, smrti, `alac? Gde ti je, pakle, pobeda?

Tada }e se bezbrojne milijarde du{a obu}i u laku, neraspadqivu ode}u, u nebeska tela, sli~na Hristovome. I ta jata, o bezbrojna jata, polete}e sa zemqe. Jedna jata, bela kao snegovi mnogi, druga tamnocrvena, tre}a {arena, a ~etvrta crna. Bela }e se jata beleti od ~istote i vrline, crvena }e se crveneti od prevage krvi nad duhom, {arena }e se {areniti od me{avine dobra i zla, a crna crneti od greha.

Neka vas ne buni to {to }e se neko nasmejati obe}awu Bo`jem o vaskresewu mrtvih. I Sara se najpre nasmejala obe}awu Bo`jem, potom zastidela. Verujte, o verujte i ne sumwajte, da }e se zastideti tako i onaj ko se smeje ovom drugom obe}awu Bo`jem. Pitajte ga i recite mu: ima li {to te{ko Gospodu?

^ekam vaskrsewe mrtvih. Mi ~ekamo, posvednevno i posveminutno, duhovno vaskrsewe gre{nika. ^ekamo da se grehom kao krastama pro{arane ili pocrnele du{e ubele i da o`ive pokajawem. I radujemo se, zajedno sa angelima na nebesima, kada se jedan gre{nik pokaje i obrati Hristu (Luk. 15, 10). Radujemo se sa ocem koji, na{av{i izgubqenog sina, govori: Ovaj moj sin bje{e mrtav i o`ivje (Luk. 15, 24). Ovakvo vaskrsewe mrtvih mi ~esto o~ekujemo i neretko do~ekujemo.

Ali mi ~ekamo jo{ i jedno sveop{te vaskrsewe. ^ekamo jedno jedinstveno i nepotvorivo vaskrsewe svih mrtvih koji od po~etka stvorewa na zemqi `ive{e i vlasti smrti
podlego{e. Na{e ~ekawe zasnivamo kako na razumu i savesti tako, i osobito, na obe}awu.

Nepomu}en i ~ist razum govori nam da se ovaj vrtlog `ivota ne svr{ava smr}u. Od pamtiveka su narodi slutili da smrt nije ta~ka no zapeta. Sva plemena zemna, ~ak i u svojoj idolopokloni~koj tami, predose}ala su neku vrstu `ivota posle smrti. Pesnici i filosofi jelinski govorili su o `ivqewu du{a qudskih u Adu, u polutami i polu`ivotu. Misirci su zavijali mrtva telesa u razne smole i mirise da bi se o~uvala, svakako za neki drugi `ivot. Produ`ewe `ivota po smrti i sud po pravdi, koja nije postigla sve i svakog ovde na zemqi, to se oduvek ~inilo nepomra~enoj savesti qudskoj kao ne{to prirodno i neophodno.

No, mi hri{}ani ne zasnivamo svoju veru u vaskrsewe i `ivot zagrobni na pretpostavkama pesnika i filosofa, niti na slutwama i predose}awima naroda i plemena, nego na iskustvu i Bo`jem obe}awu. Na kamenu je utvr|ena vera na{a a ne na pesku. Gospod Isus Hristos, otkriva~ svih `ivotnih istina, otkrio nam je i istinu vaskrsewa mrtvih. I re~ima i primerima otkrio nam ju je. Da se raduju srca va{a, hristonosci.

Jednom prilikom ku{ahu Gospoda Isusa. Ku{ahu ga sadukeji, koji nisu verovali u vaskrsewe. Pitahu ga ne{to o tome ~ija
}e koja `ena biti u onome svetu. Podrugqivci, naru`eni sami svojim bezumqem! Odgovori im blagi Gospod: O vaskrsewu niti }e se `eniti niti udavati, nego su kao an|eli Bo`ji na nebu. Jo{ tome dodade Gospod: Nije Bog Bog mrtvih nego `ivih (Mat. 22, 30-32). Ako li pak svi `ivi na zemqi pomru i u grobovima ostanu, kako bi se onda Bog mogao nazvati Bog `ivih?

U Kapernaumu, u gradu nevernika, koji je zbog neverovawa
i{~ezao sa lica zemqe, u tom gradu zapitkivahu Gospoda duhovno izmr{ali Jevreji te ovo te ono. Najzad im re~e Gospod: Zaista, zaista vam ka`em, ko jede moje tijelo i pije moju krv, ima `ivot vje~ni, i ja }u ga vaskrsnuti u posledwi dan (Jov. 6, 54). A pred hramom Solomonovim, koji je zbog oskrvwewa neverovawem i{~ezao sa lica zemqe, rekao je Gospod: Ide ~as u koji }e svi koji su u grobovima ~uti glas Sina Bo`jega, i izi}i }e koji su ~inili dobro - u vaskrsewe `ivota, a koji su ~inili zlo - u vaskrsewe suda (Jov. 5, 25-29). Onima koji ma{u glavom i govore kako je to te{ko - recite im: ima li {to te{ko Gospodu?

I jo{ mnoge druge re~i izrekao je Isus o vaskrsewu mrtvih. Da ne bi qude ostavio u sumwi, On je ove svoje re~i i delima zasvedo~io. On je vaskrsao mrtvu }erku jevrejskoga kneza Jaira. Hladnu i mrtvu ruku wenu On dohvati svojom rukom i viknu: Djevojko, ustani! I mrtva devojka o`ive i ustade (Mat. 9, 25; Mar. 5, 41).

Jo{ je Gospod vaskrsao sina nainske udovice. Stigav{i sa u~enicima u taj grad, On sretne pratwu i vide neute{nu udovicu kako jadikuje za umrlim jedincem. On prvo pristupi majci i ute{i je re~ima: Ne pla~i! Zatim po|e i delom da je ute{i. Pri|e nosilima i viknu mrtvacu: Mom~e, tebi govorim, ustani! I de~ko o`ive i ustade. I dade ga materi wegovoj (Lk. 7, 12-15).

Jo{ je Gospod vaskrsao Lazara u Vitaniji. ^etiri dana le`ao je Lazar mrtav u grobnici. Sestre su plakale. Sva rodbina je plakala. I Gospod se zaplaka. I viknu Isus: Lazare, iza|i napoqe! I izi|e mrtvac (Jov. 11, 43-44). I pusti ga Gospod `iva da ide sestrama svojim.

Jo{ je Gospod vaskrsao - koga? Samoga sebe. On je vaskrsao iz groba tre}ega dana po smrti, kao {to je i prorekao. I u~enici se wegovi obradova{e vidjev{i Gospoda (Jov. 20, 20). Koja
du{a qudska, `eqna `ivota, da se ne obraduje Gospodu, Vaskrslome i Vaskrsitequ!

Tako je svemo}ni Gospod Isus i stvarnim primerima potvrdio re~i svoje i obe}awe svoje o vaskrsewu mrtvih.

Doga|aj vaskrsewa Mesije iz mrtvih stavili su apostoli sveti u temeq svoje propovedi jevan|elske. I sva wihova li~na nada u vaskrsewe i sva wihova nepokolebna neustra{ivost pred smr}u dobijala je snage i hrane od toga slavnog doga|aja. Jedan od wih - koji je najpre gonio Crkvu Hristovu, a potom video `ivog vaskrslog Gospoda - ovako pi{e: Ako se Hristos propovjeda da ustade iz mrtvih, kako govori neko me|u nama da nema vaskrsewa mrtvih? … I ako se samo u ovom `ivotu uzdamo u Hrista, najnesre}niji smo od sviju qudi (1. Kor. 15, 12-19). Ali Hristos ustade iz mrtvih i potvrdi i na{e vaskrsewe; i u~ini nas, koji u wega verujemo, najsre}nijim od sviju qudi.

Gospod je umro i vaskrsao da doka`e i poka`e i na{e vaskrsewe iz mrtvih. Vaskrsewem Wegovim ukresan je zanavek neugasivi plamen vere u prsima qudi da }e i oni vaskrsnuti. Jer kako u Adamu svi umiru, tako }e i u Hristu svi o`ivjeti (1. Kor, 15, 22). Ako se i sada neka Sara nasmeje i rekne: To je te{ko, odgovorite joj i recite: Ima li {to te{ko Gospodu?

U davnoj davnini jedan prorok video je i prorokovao kako se oni koji spavaju u prahu zemaqskom bude i di`u u novo bi}e, jedni na `ivot vje~ni, a drugi na sramotu i prijekor vje~ni (Dan. 12, 2).

A drugi jedan prorok, pre ovoga, gledao je i video u viziji veliko poqe, puno - prepuno mrtva~kih suhih kostiju. I gledao je i video je kako po Bo`jem glasu bi veliki potres i suhe kosti po~e{e se pribirati i sklapati. I, gledaju}i netremice, vide kako se suhe kosti po~e{e navla~iti mesom i prepletati `ilama. I naredi Bog, te duh `ivota u|e u wih. I vide prorok kako tela qudska o`ive{e i stado{e na noge. Beja{e vojska vrlo velika (Jezek. 37).

To su vizije i predskazawa pravednih proroka Bo`jih. No stvarnost tih vizija i ispuwewe predskazawa do{lo je od Hrista i kroz Hrista. Onima koji jo{ sumwaju govore}i: To je nemogu}e, odgovorite i recite: Qudima je ovo nemogu}e, a Bogu je sve mogu}e (Mat. 19, 26). Odgovorite im tako re~ima samoga Vaskrsiteqa. I razveja}ete sumwu wihovu i spa{}ete bra}u.

Ovo je vera pravovernih i budnih. Wu te{ko primaju i dr`e zabludeli umom i uspavani mirisom zemqe. Oni koje je zemqa pro{arala krastama i ucrnela kalom ovda{wice ne priklawaju uho svoje obe}awu Bo`jem. A pravoverni veruju Bo`joj re~i i budno ~ekaju ispuwewa. Wima se smu~ilo od la`i la`qivih i wima se dosadilo od kratkih putawa la`i. Zato su im mili postali dugi putevi Svevi{wega i drage velike linije Istinitoga. Na dugom putu On ih odmara sve novim i novim potvrdama dobroga kraja. Najve}i im je odmor re~ Spasiteqa i Vo|e, koji je pro{ao ceo wihov put kao ~ovek, i do{ao do kraja, i video kraj, i objavio im radost veliku.

Na krajevima kratkih la`qivih puteva uvek je a`daja; uvek ona drevna zmija koja je praroditeqa roda na{eg survala iz Raja. A na kraju dugog puta istine ~eka Car i Roditeq, Ute{iteq i Vaskrsiteq. To raduje pravoverne i budne. I oni dele radost svoju sa bra}om svojom, saputnicima svojim, sa decom Cara Velikoga.

Ovo je va{a vera, hristonosci, vera pravovernih i budnih predaka va{ih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, do kraja puta, do bla`enoga kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera istinski obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. Na Sudu Hristovome, u Dan Veliki, oni ne}e biti ucveqeni no }e primiti `ivot i nazva}e se blagoslovenim.

^EKAWE. USTAJAWE. OBLA^EWE.

nazad       na po~etak       daqe