Povratak domu. O kako je sladak povratak domu! Pa jo{ domu gde ~eka roditeq, i mnoga bra}a i sestre, i deca i prijateqi! I jo{ kad je dom ne gladna i prazna zemunica no carski dvor, gde car roditeq zabrinuto o~ekuje decu svoju iz daqine!

Putnici, vi znate da Car Roditeq nije niko drugi do sam Svevi{wi. Vi ste ti koje on zabrinuto o~ekuje. Iz tu|ine vi se vra}ate Wemu. Istina, i ovaj je svet Wegova wiva, ali je udaqena i trnovita. On vas je poslao u ovu daqinu da biste Ga po`eleli, da biste uvideli da nemo`ete bez Wega. Nije se Wemu zahtelo da se odeli od vas, ne. To se prvo zahtelo pramajci va{oj. I onda je Bog poslao, i wu i sve potomstvo weno u ovo daqno carstvo svoje, na ovu wivu trnovitu, gde se u znoju lica hleb zaslu`uje.

Mnoga jata va{ih predaka pali su na ovu trnovitu wivu i na woj su se otimali o korewe sa skakavcima i skotovima. I privikli su na dru{tvo ni`ih od sebe. I zaboraviv{i dom svoj i poreklo svoje, po~eli su misliti da i ne postoji boqa wiva, niti svet svetliji od ove kaqave lon~arnice, niti
dru{tvo otmenije od skotova.

Rastu`i{e se nebesa blaga vide}i ~oveka kao u~enika zverova. Smuti{e se an|eli sveti gledaju}i obraz Bo`ji u ~oveku uni`en. Ra`ali se Svevi{wi na rodom qudskim i
re{i se na najdramati~niji potez u istoriji stvorenog sveta, u istoriji neba i zemqe. Re{i se On na ono na {ta se samo bezgrani~na qubav mo`e re{iti. Naime, da Sina svoga Jedinorodnoga po{aqe na muke radi spasewa qudi. Da Ga obu~e u drowe qudske, u drowe prosja~ke, da se prosjaci ne bi upla{ili Wega, svetlosti Wegove, veli~anstva Wegova. Da baci najdragoceniji biser sa grudi Svojih pred sviwe, pred posviwene.

I Sin Carev rado je po{ao na tu `rtvu i si{ao u kaqugu crviwu, gde su se potomci Evini otimali sa skotovima o korewe. On je na{ao jednu jedinu k}er Evinu, jednu jedinu ~istu i svetu Devojku, koja je bila dostojna da od svoga tela izatka i Wemu telo. I u toj hudoj telesnoj ode}i On se javio me|u opjawenima i pobesnelima; javio se kao u domu bezumnih.

^im su Ga videli u~enici zverova, pojurili su no`em na Wega. On se uklonio.

Kad ih je On nazvao sinovima Oca nebeskoga, oni su zjapili u Wega i tra`ili ~udo.

Kad je On u~inio mnoga ~udesa, oni su rekli da On to ~ini pomo}u |avola. Jer, oni su bili prestali verovati u Boga, no u |avola nikad nisu prestajali verovati.

Kad je On stao izgoniti |avole iz qudi, oni su rekli da
pomo}u Velzevula, kwaza |avolskog, izgoni |avole!

Kad je prosuo mudrost nebesku pred wih, oni su pitali: gde je On u~io {kolu? I kada su ~uli da je On drvodeqa, bez {kole i u~iteqa na zemqi, oni su Ga prezreli.

Kada je On u subotu davao vid slepima oni su Ga grdili {to
ru{i subotu.

Kad je postio, nazivali su Ga izelicom.

Kad se Bogu, molio imenovali su Ga bezbo`nikom.

Kad se dru`io sa gre{nicima, oni su Ga nazivali gre{nikom.

Kada ih je On pitao kakav je greh u~inio, oni su lajali kao besni psi.

Kad im je govorio o Carstvu nebeskom, oni su bacali sumwu na Wega da ho}e da ih izda Rimqanima. A kad im je On rekao da treba davati }esaru }esarevo, oni su Ga optu`ili Rimqanima kao veleizdajnika!

Najzad su Ga popquvali, to jest dali mu ono {to su jedino imali i bili - odvratni upquvci!

Raspeli su Ga na krst. I dok se sveta krv Wegova slivala na zemqu, oni su se kezili i igrali naokolo.

No On je pobedio, i ustao iz groba, i pokazao se svetu ko je. I svet je po{ao za Wim. I po~eo se svet u~iti od Wega
napustiv{i {kolu zverova.

Zapamtite, putnici, krv se Wegova prosula po zemqi. Svojom krvqu On je obeli`io vama put za povratak u domovinu. Da ne zalutate. Mornari motre na zvezde da ne zalutaju. Motrite i vi na krv Wegovu, na kapqe koje kao zvezde bqe{te. I
vide}ete put za domovinu svoju.

Ni smrt ni grob ne mogu prese}i va{ put. Ako i pomru tela
va{a pre nego {to se On posledwi put javi svetu, ne}ete biti izgubqeni ni zaboravqeni. Samo }ete ~ekati pred kapijom ve~ne svetlosti dok truba arhangelska ne zatrubi.

Prvo }e truba arhangelska zatrubiti. Toj nebeskoj trubnoj jeci sledova}e vaskrsewe mrtvih iz grobova. Vaskrsewu }e sledovati Stra{ni Sud Bo`ji. A Stra{nome Sudu Bo`jem - `ivot pravednika u ve~nome Carstvu Hristovome. Tako je prore~eno od Istinitoga. Sva Wegova proro~anstva ispunila su se. Ispuni}e se i ovo.

@ivot budu}ega veka jeste `ivot u slavi i radosti, u Carstvu Stvoriteqa, u zagrqaju roditeqa, u Raju. @ivot nekoleban strahom, nemu~en brigom, negr|en bolezawom, nepristupan trule`i i smrti.

Sve muke zemaqskog `ivota prema slavi rajskoj izgleda}e kao kap slane vode u reci sladosti. [to oko ne vidje, i uho ne ~u, i u srce ~ovjeku ne do|e, ono ugotovi Bog onima koji Ga qube (1. Kor. 2, 9). Zemaqski `ivot je prema onome `ivotu kao senka od drveta prema drvetu. Senka li~i na drvo, no nije drvo. Tako i zemaqsko bitisawe qudsko li~i na `ivot no nije pravi `ivot.

Ili kao san prema javi. Prelaze}i u onaj pravi `ivot, mi kao da se budimo od sna i prelazimo u javu i carstvo jave. To carstvo jave i jeste besmrtno carstvo Bo`je. Bog jedini u wemu caruje. I u wemu nema nikakve me{avine od la`i i istine nego je sve istina.

Niti me{avine od pravde i nepravde nego je sve pravda.

Niti me{avine od lepote i rugobe nego je sve lepota.

Niti me{avine od svetlosti i tame nego je sve svetlost.

Niti me{avine od radosti i tuge nego je sve radost.

Niti me{avine od `ivota i smrti nego je sve `ivot.

To besmrtno carstvo imenuje se carstvom Hristovim, vje~nim carstvom Gospoda na{ega i Spasa Isusa Hrista (2. Petr. 1, 11; 2. Tim. 4, 18). Jer, On je glavni Pobedilac. I jer se Wemu dade sila, i slava, i vlast, i gospodstvo, i sud, i presto iznad svakog prestola, i veli~anstvo iznad svakog veli~anstva. Sve je On to imao u ve~nosti kao Sin Bo`ji Jedinorodni, no sve je to On i kao ~ovek na zemqi zaslu`io - Svojim poni`ewem, stradawem i smr}u.

U tom carstvu }e biti oko Hrista sledbenici Hristovi, stradalnici, koji na sebi nose pe~at stradawa za Gospoda i Cara svoga. Tu su apostoli, proroci i pravednici, tu mu~enici i devstvenici, isposnici i krstonosci, pastiri i u~iteqi Crkve - svi koji na Hrista li~e. Svi oni koji Wegov rat ratova{e i Wegovom pobedom pobedi{e bi}e oko Wega, zajedno sa an|elim Wegovim . Tako }e biti, jer tako je On
obe}ao govore}i: Uze}u vas k sebi da i vi budete gdje sam ja (Jov. 14, 3).

Jo{ se to besmrtno carstvo imenuje grad sveti, ili Jerusalim novi. Krasotom svojom taj grad sveti prevazilazi sve snove, sve re~i, sva sravwewa, sve slutwe qudske. Onima koji se udostoje u}i u taj sveti i ve~ni grad Bog }e otrti svaku suzu od o~iju wihovih, i smrti ne}e biti vi{e, ni pla~a, ni vike: ni bolesti ne}e biti vi{e; jer prvo pro|e (Otkr. 21, 2. 4). Tako je objavqeno od Istinitoga, tako je vi|eno od vidovitoga. I tako }e biti.

U tome svetom gradu ne}e sijati ni sunce, ni mesec, ni zvezde, pa ipak no}i tamo ne}e biti i pravednici ne}e potrebovati vidjela od `i{ka, ni vidjela sun~anoga, jer }e ih obasjavati Gospod Bog i carova}e va vijek vijeka (Otkr. 22, 5). Tako je objavqeno od Istinitoga, tako je vi|eno od Vidovitoga. I tako }e biti.

Zamislite, hristonosci, jedan svet u kome mesto sunca sam Svevi{wi Bog svetli, i greje, i o`ivotvorava, i neprestano podmla|uje! To je svet va{, kome putujete. To je domovina va{a, kojoj se vra}ate: domovina neprolazna, u kojoj }ete i vi biti neprolazni. To je otaxbina sinova Oca nebeskoga, svih usinovqenih kroz Gospoda Isusa. I vi }ete se u ove ubrojati ako pobedite.

Jo{ se to carstvo naziva carstvo svetaca Vi{wega. Kao {to je vidoviti prorok provideo kroz sve zavese vremena i iskazao: A carstvo i vlast i veli~anstvo carsko pod svim nebom da}e se narodu svetaca Vi{wega; wegovo }e carstvo biti vje~no carstvo (Dan. 7, 27). U tome carstvu ne caruju tu|inci nego Otac. Niti su podanici toga carstva robovi no sinovi.

Rob ne sme da pogleda u lice cara tu|inca. A sinovi sveti Cara svetoga gleda}e u lice Cara Svevi{wega sa slobodom i rado{}u. Sve kao {to je prore~eno i re~eno: I gleda}e lice Wegovo, i Ime Wegovo bi}e na ~elima wihovim (Otkr. 22, 4). O naslade nad nasladama, o bogatstva nad bogatstvima, o krasote nad krasotama - gledati lice Boga @ivoga, Jedinoga, Istinitoga!

To i jeste raj `eqeni. Raj - i ovo je ime, jedno od najsla|ih imena, carstva onoga. Raj - zavi~aj va{, kome se vi, umorni putnici, vra}ate iz daqne zemqe, sa wive trnovite.

Kakva je cena svega toga bla`enstva, pitate li? Kako da vam se odgovori, radoznali? Da li neko od vas poseduje sunce, mesec i zvezde, i da sve to da za ono bla`enstvo, opet nije dao ni{ta. Kako bi se pra{inom kupila ve~nost? Kakvim prolaznim blagom neprolazno?

No ima jedno skriveno, neprolazno blago, koje svaki naslednik tog bla`enstva neiskazanoga nosi u sebi. Nosi ga zavijeno u tkanini prolaznosti. To je maleni i leluajvi plami~ak qubavi prema Gospodu Bogu. Taj plami~ak qubavi ne umire sa umirawem telesne tkanine nego `ivi i blista. Herojske du{e herojski ga brane da ga suludi vetrovi na putu ne ugase. Tim plami~kom qubavi udostoji}e se pravedne du{e da iza|u, obu~ene u vaskrslo nebesko telo, pred lice Boga `ivoga. To je cena. Za taj mali dar bogu, dobi}e qubiteqi Boga kao uzdarje carstvo, i sinovstvo, i `ivot ve~ni.
Re~ju - Raj.

Ovo je vera prosve}enih i istrajnih. Ovo nije vera tamnih i boja`qivih koji su se skrili od bo`anske svetlosti ili koji boja`qivo slu{aju o woj. Prosve}eni Duhom Bo`jim radosno primaju zrake bo`anske svetlosti iz onoga sveta stvarnosti. Primaju ih kao pisma iz domovine svoje, kao sveta pisma roditeqa svoga. I odgovaraju na ta pisma srda~ninm otpozdravom. Iz tih svetih roditeqskih pisama ~iji se zbir naziva jednim imenom - Sveto Pismo - oni saznaju po~etak, sredinu i kraj stvorenoga sveta. I saznaju izvor, tok i uvor qudskog `ivota. I saznaju svoje carsko poreklo, sada{we uni`ewe i budu}u slavu svoju. To saznawe oni utvr|uju Predawem svetih i prosve}enih mu`eva, koje se ~uva u Crkvi Pravoslavnoj.

Imaju}i to saznawe, oni istrajno spremaju sebe za ulazak u domovinu ve~nu i za radosni susret sa Ocem svojim nebeskim. I poma`u bra}i svojoj, saputnicima svojim, da se i oni spreme. Jer, Otac nebeski ne ~eka povratak jednog deteta svoga iz daqine nego mnogih i mnogih miliona dece svoje. Ko }e izre}i broj wihov? Broj je wihov kao broj zvezda na nebu, kao pesak na obali mora, kao prah zemaqski. To je gra|anstvo nebeske dr`ave, Carstva Bo`jega, kome nit' je bilo niti mo`e biti ravna.

Ne, nego je to samo jedan deo gra|anstva besmrtne dr`ave Bo`je. Drugi deo ~ine bezbrojne sile bestelesnih an|ela.

Ovo je va{a vera, hristonosci, i vera predaka va{ih,
posve}enih i istrajnih. Neka ona bude i vera dece va{e, s kolena na koleno, sve do bla`enoga kraja. Ovo je vera nepostidna, pravoslavna, spasonosna. Vaistinu, ovo je vera obrazovanih qudi, onih koji nose obraz Bo`ji u sebi. U Dan Suda, kada Hristos uzasudi po pravdi, oni }e biti uzeti u carstvo nebesko, i nazva}e se blagoslovenim.

POVRATAK. RAJ. SLAVA.

nazad       na po~etak