Molimo da sacekate par
trenutaka dok se tekst koji ste trazili ne ucita!
Razgovori
predsednika SNS S. Rakitica sa clanovima nemacke Vlade i Parlamenta, u
Berlinu, 29-30. XI 1999.
Iz
predavanja Slobodana Rakitica na nacionalnom savetovanju "Buducnost Srba
na kraju XX veka", u organizaciji Svetskog sabora Srba, 26. i
27. XI 1999. u Himelstiru, Nemacka
Saopstenje za javnost
okruglog stola JEDINSTVOM DO PROMENA, na kome su ucestvovali
predstavnici podmladaka opozicionih stranaka i studentskog pokreta OTPOR, od
7. XI 1999.
RAZGOVOR
SA CLANOVIMA NEMACKE VLADE I PARLAMENTA
u
Berlinu, 29 - 30. XI 1999. god.
Po zavrsenom tradicionalnom Nacionalnom savetovanju SSS u Himelstiru
(28 - 29. 11. 1999), predsednik Saborne narodne stranke S. Rakitic je, zajedno
sa nekoliko uglednih Srba, otputovao u Berlin na razgovore sa visokim
predstavnicima nemacke vlade i parlamenta.
Nemacki
sagovornici su bili dr. Mincelberger, spoljnopoliticki savetnik kancelara
Sredera, dr Sefer, spoljnopoliticki savetnik ministra inostranih poslova
Fisera, g. Fojgt, spoljnopoliticki strucnjak SPD-frakcije i opunomocenik
nemackog parlamenta za nemacko - americke odnose, te dr Lamers, clan
predsednistva SNS-u programski srodne Hriscansko - demokratske unije (CDU) i
govornik parlamentarne CDU/CSU frakcije za spoljnopoliticka pitanja.
Predsednik
SNS je, izmedju ostalog, u srdacnim i konstruktivnim razgovorima,
sagovornicima izlozio potrebu ukidanja svih sankcija, momentalne i
sveobuhvatne zastite autohtonog srpskog stanovnistva i sakralnih spomenika
svetske hriscanske civilizacije na Kosovu i Metohiji, kao i obezbedjivanja
svih potrebnih uslova za povratak brutalno prognanih Srba. Predsednik Rakitic
se, kao i ostali govornici sa srpske strane, zalozio za efikasnu podrsku
demokratskoj opoziciji u Srbiji, ali takvu koja ne bi znacila njeno
podcinjavanje.
Povratak
na Sadrzaj saopstenja & izjava / Back to Press Releases & Statements Contents
Iz
predavanja Slobodana Rakitića na nacionalnom savetovanju "Budućnost
Srba na kraju XX
veka", u organizaciji Svetskog sabora Srba, 26. i 27. XI
1999.
OPOZICIJA
U SRBIJI I NACIONALNI INTERES
Jo� od antičkog helenskog dru�tva, koje je kolevka svekolike
evropske političke teorije i prakse, poznato je da su samo politički
sistemi zasnovani na uče�ću naj�ireg broja građana u dr�avnim
poslovima bili u stanju da ostvaruju interese grada-dr�ave. Od tada�njih
mislilaca potiče i osnovno razlikovanje političkih uređenja -
na ona valjana, usmerena ka op�tem dobru, i druga, lo�a, čiji je cilj
dobro pojedinih delova dr�ave, tj. pojedinih građana.
Srpske nacionalne interese mo�e da ostvari vlast utemeljena u Srbiji,
a ne izabrana i postavljena van Srbije. Prvi uslov za ostvarivanje dr�avnih i
nacionalnih interesa jeste postojanje demokratske opozicije, kako sada, tako i
posle promene sistema. Opozicija treba da bude drugi pol vlasti.
Od svog nastanka do danas opozicija u Srbiji se nalazi izvan mogućnosti
da smeni vlast demokratskim sredstvima jer ne postoje zakoni primereni vi�estranačkom
političkom sistemu.
Re�im je 1990. godine bio primoran da ozakoni političke stranke i
time delimično uvede vi�estranački sistem, jer su demokratske
promene u srednjoj i istočnoj Evropi uzrokovale u narodu naj�ire
nezadovoljstvo protiv jednopartijskog sistema vlasti. U godinama koje su
nastupile, re�im se nije brzo prilagođavao novim uslovima i gubio je tle
pod nogama, anti-komunistički naboj u narodu je jo� bio �iv, kao i nada
da će mlade srpske dr�ave preko Drine, koje su potpuno raskrstile sa
komunizmom, pre�iveti. Upravo u tim godinama opozicija je bila u najvećem
zamahu, no, pored otpora koji je pru�ao re�im, suočila se sa
nepoverenjem i često i neprijateljskim odnosom međunarodne zajednice,
koja je �elela "jakog čoveka" za pregovaračkim stolom, ne
i legitimnu i time istinski jaku dr�avnu vlast u Srbiji. Pored takvog odnosa
velikih sila, opoziciji u najvećem broju slučajeva nije verovala ni
srpska dijaspora.
Stagnacija uticaja opozicije počela je padom Krajine i sklapanjem
Dejtonskog ugovora, a svoju poslednju veliku pobedu protiv re�ima,
priznavanje rezultata lokalnih izbora iz 1996. godine, opozicija je morala da
izbori sama. Zato sada ne sme da pristane na o�tru polarizaciju sa re�imom,
�to zahteva međunarodna zajednica, time gotovo uslovljavajući svoju
podr�ku, jer bi tako bilo poni�teno osamdeset i sedam dana nadljudske borbe,
koji su zadivili svet, ali su brzo zaboravljeni.
...
Opozicija u Srbiji je od samog početka vi�estranačkog �ivota
bila ignorisana od strane međunarodne zajednice, a sada se od nje tra�i
da se konfrontira sa izolovanim re�imom.
Zapad je u desetogodi�njem periodu, posle pada Berlinskog zida, igrao
na pogre�nu kartu u Srbiji. Su�tinski je podr�avao onaj deo opozicije koji
nije bio sposoban da izvr�i radikalne demokratske promene, čime se i�lo
na ruku re�imu. Niko tom re�imu nije pomogao u opstajanju kao Zapad sa
svojom pogre�nom politikom, sankcijama i izolacijom Srbije.
Strani posmatrači su na dosada�njim izborima bili veoma
blagonakloni prema svim nepravilnostima i manjkavostima izbornih pravila i
procedure.
Okrugli sto demokratske opozicije dostigao je visok stepen saglasnosti
oko izbornih uslova i načela zajedničkog delovanja. To je dobra
startna pozicija za zajednički nastup, koji treba da izdejstvuje izbore i
obezbedi najbolje rezultate, ali u određenom trenutku. Preuranjeno
ujedinjavanje opozicije dalo bi mogućnost re�imu da se prilagodi, i
umanji njegove efekte.
Ukidanje sankcija na određeno vreme, 3-6 meseci, uz uslov da vlast
odmah pristupi okruglom stolu sa opozicijom, na koji je već pozvana, i
stvori uslove za raspisivanje fer i demokr. izbora po standardima OEBS-a, mo�da
bi bila najprimerenija pomoć međunarodne zajednice Srbiji i njenim
građanima.
...
Veoma je va�no da u demokratskom preobra�aju Srbije učestvuju
Crkva, Kruna i dijaspora. Re�im se dijaspori obraćao, ali samo kada je
bila potrebna finansijska pomoć.
Srbija ima vi�e prioritetnih nacionalnih ineteresa, među kojima
je te�ko ustanoviti redosled po va�nosti ili po hitnosti. Zajednički �ivot
Srbije i Crne Gore treba sačuvati u ovim danima kada je veoma ugro�en,
ali i istovremeno pru�iti podr�ku Srbima na Kosovu i Metohiji, pre svega
političku, sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, zadr�ati i
unapređivati postojeći nivo odnosa sa Republikom Srpskom i ne
dozvoliti da ga ugrozi centralizacija Bosne, koja je, na �alost, čvrsto
planirana, i za sada se precizno sprovodi. Međutim, jasno je da je
demokratizacija Srbije i promena sistema uslov za sprovođenje ovih
nacionalnih interesa, i zato opozicija ne sme da dozvoli da bude talac re�ima,
koji navodno brine o nacionalnim interesima.
Sabornost u delovanju i odlučivanju, onakva kakva nam kao naciji
pripada po pravoslavnom hri�ćanstvu, mora predstavljati novi početak
političkog �ivota kojem svi te�imo.
Povratak
na Sadrzaj saopstenja & izjava / Back to Press Releases & Statements Contents
U Beogradu, 7. novembra 1999.
SAOPSTENJE ZA JAVNOST
Na okruglom stolu JEDINSTVOM DO PROMENA, u organizaciji omladine Srpske
demokratske stranke, na kome su, pored domacina i predstavnika studentskog
pokreta OTPOR, ucestvovali i predstavnici omladina DSS, DHSS, ND, SD i SNS,
dogovoreno je:
- omladine stranaka su spremne da akcijama OTPOR-a pruze svu potrebnu pomoc
i podrsku;
- omladine stranaka traze od profesora univerziteta da uzmu aktivno ucesce
u akcijama OTPOR-a;
- omladine opozicionih stranaka ce i dalje raditi na ostvarenju potpunog
jedinstva opozicione omladine do demokratskih promena u Srbiji.
Predsednik BO SDS Aleksandar Camilovic
Povratak
na Sadrzaj saopstenja & izjava / Back to Press Releases & Statements Contents
Stranica je postavljena 1. septembra 1998. god.
