Нафта (петролеум) представља значајан природни извор органских једињења на нашој планети. Поред органских једињења, у састав нафте, у знатно мањим количинама улазе и кисеоник, сумпор и  азот. 
Нафта је обично чисто црне боје, мада се понекад може јавити и у нијансама браон боје. Такође има и специфичан мирис. Боја и мирис нафте у знатној мери зависе и од присуства компоненти азота, сумпора и кисеоника. Већина угљоводоника који улазе у састав нафте(осим ароматичних) су без боје и мириса.
Нафта је човеку позната одавнина; употребљавао ју је као лек, у припреми бакљи, итд.  Данас, нафта има много већу припрему. Открићем већих извора нафте 1859. године у Пенсилванији, започела је њена интензивнија производња и употреба.
У почетку, петролејска индустрија је искоришћавала само један њен производ, петролеум за осветљавање (керозин). Почетком 20. века, захваљујући наглој примени мотора са унутрашњим сагоревањем, нафта се све више употребљавала за добијање бензина. Захваљујући развитку технологије обраде нафте, она се данас не употребљава само као гориво, већ се из ње добијају многи корисни производи (уља за подмазивање) и полазне супстанце за производњу органских једињења чијом се даљом прерадом добијају детерџенти, ђубрива, лекови, експлозиви, инсектициди, итд. Нафта је истовремено и извор енергије и извор сировина за органску хемијску индустрију.
Заједно са нафтом налазе се и мање количине гасова који су познати као природни гас.