Posle punih pet godina najveći hrvatski mejnstrim bend "Parni valjak" održao je prošle nedelje koncert u Zagrebu, otpočevši njime turneju na kojoj će promovisati svoj poslednji album "Zastave".

Težište turneje biće koncerti po Hrvatskoj, "Valjak" će nastupati u Bosni i Makedoniji, da bi se na kraju ponovo vratili u Zagreb, gde će krajem jeseni velikim koncertom, na kojem će se pojaviti svi muzičari koji su prošli kroz grupu, obeležiti 25 godina postojanja.

Tim povodom zagrebački "Nacional" objavio je obiman intervju sa pevačem Akijem Rahimovskim, u kojem on, između ostalog, otkriva svoje stavove prema gostovanjima muzičara iz Srbije, o tome da li treba svirati u Jugoslaviji, kao i o ranijim iskustvima ove grupe "s ove strane barikade".

- Postojali su neki kontakti, ali smatramo da, dok je Milošević na vlasti, nije vreme za koncerte u Jugoslaviji. O tome ćemo razmišljati tek kad dođe vreme za kulturnu razmenu, jer sport i glazba uvek su bili i biće prva spona među državama - kaže Rahimovski, priznajući da "Parni valjak" ni u vreme bivše Jugoslavije nije imao baš velike tiraže u Srbiji, Crnoj Gori ili Makedoniji.

- U samoj Srbiji velike koncerte imali smo samo u četiri grada koja su funkcionisala na rokenrolu. To su bili Beograd, Kragujevac, Subotica, Novi Sad i eventualno Niš. U ostatku Srbije jednostavno nije postojala, a sumnjam da i danas postoji rokenrol publika, tamo vladaju narodnjaci.

Konstatujući da su do sada u Hrvatskoj od srpskih muzičara svirali oni koji "zagovaraju pravu stvar", Rahimovski se dokazuje kao "kvalitetan Hrvat", koji ne trči pred rudu već se poziva na "politički korektne" uzore:

- Paolo Sfeci dao je dobru ideju da bi ti bendovi prvih godinu dana trebalo da drže dobrotvorne koncerte s kojih bi prihod išao stradalima u ratu. Što se samog zarađivanja novca tiče, mi smo i te kako saosećali sa mladim ljudima koji su bili naša publika i od kojih smo živeli, a koji su otišli u rovove da brane Hrvatsku. "Parni valjak" ih je u tim rovovima posećivao, pokušali smo im dati do znanja da smo uz njih. Kako bi se oni danas osećali kad bismo mi radi tog prokletog novca otišli da sviramo u Jugoslaviju?! Kad ne bih imao za hleb, prestao bih da se bavim muzikom i prehranjivao bih se na neki drugi način. Sigurno ne bih radi novca prodao publiku koja je štitila mene i moju obitelj - zaključuje svoje nadahnuto kazivanje zagrebački Džeger.

P. D
www.glas-javnosti.rs