31. avgust 2004.

Akcija za akcije

Odličan tekst se pojavio pre neki dan u Politici u kome se objašnjava suština magle koja se trenutno prodaje u javnosti. Sve to povodom ponuda za preuzimanje paketa akcija Knjaza Miloša. Jedna od poenti priče je da se namerno prenebregava činjenica da se ne radi o privatizaciji, jer je Knjaz Miloš kao i C market ili Centro proizvod (sve ove firme su aktuelne ovih dana zbog kupovine akcija od strane inostranih kompanija) akcionarsko društvo koje je to postalo po starom (SPS) zakonu o privatizaciji. I to čuvenim DSS modelom besplatnom podelom akcija. Videti pod D. Maršićanin i D. Cvjetičanin (iz doba dok je voleo DSS). Dakle, vlasnici Knjaza Miloša postoje i to su bivši radnici, penzioneri i sadašnji radnici ove fabrike. Čuveni direktor Radenko, znači, nije vlasnik iako se po nastupima u javnosti može doći do pogrešnog utiska da jeste. Baš zato što model podele akcija radnicima uspostavlja disperzivnu vlasničku strukturu događa se da su i interesi različitih grupa manjinskih akcionara sasvim različiti. Što ponekad (a to je sada slučaj) celu kompaniju može dovesti u nezgodan položaj. Aktivnim radnicima odgovara sadašnja situacija jer imaju dobre plate. Bivši radnici i penzioneri bi, pak, radije prodali akcije, jer ne mogu da žive od malih penzija. Tu se onda pojavljuje Radenko koji sa pozicije menadžmenta ima svoje interese iako nije vlasnik. On lobira da mu država reši problem, uplićući i Agenciju za privatizaciju pa i samog premijera u celu priču. On, kao i svaki socijalistički direktorski kadar, preferira backroom deal. Pri tome nezakonito ucenjuje legitimne vlasnike akcije i pokušava da kontroliše šta će i kako raditi i raspolagati svojim vlasništvom (akcijama). Onda se perfidno uabcuje element patriotizma i zaštite domaćih firmi od zlih belosvetskih kompanija i investicionih fondova. Kao, bolje je da Delta pokupuje sve, nego tamo neki Slovenci, Francuzi ili Englezi. Bolji je domaći monopol, nego inostrana konkurencija. Tu se slažu i Radenko i Mišković.

Vlada naravno sedi, posmatra i slabašno pokušava da poturi svoju verziju magle. Malčice namiguje Radenku i sindikatu (za to je zadužen najveći lažov u ekonomskom delu vlade - Predrag Bubalo - koji je izradio i malinare, i rudare, a sad će izgleda i Radenka) a malčice stranim investitorima i međunarodnim organizacijama pokušavajući da simulira utisak o ravnopravnim uslovima za sve učesnike u ovom takmičenju.

Naravno, ništa drugo od nje nismo ni očekivali.



posted by Marko 11:41 PM

 19. avgust 2004.

Dajem reč

Kako ono beše "Dajem reč da neću ...." ? Ono, u vreme kad je bilo popularno verovati u poštenje Koštunice i dolazak novog vremena. Dolazak političara koji neće lagati. (Mada, tu priču danas i Karić pokušava da proda). Pa, šta se dogodilo u međuvremenu? Došao poštenjačina na vlast i... počeo da laže;)) Te prevario malinare, pa rudare, pa...Nebojšu Čovića;) Baš tako kaže drug Nebojša u današnjem Kažiprstu radija B92:

B92: Vi ste u poslednje vreme, u izjavama – čini mi se – najžešći opozicionar sadašnjoj vladi. Evo, samo u poslednjih nekoliko dana nekoliko izjava na račun premijera Vojislava Koštunice. Jedna od njih je bila prilično jaka – da je, maltene, gori od Miloševića, da pravi partijsku državu... Rekli ste malopre da su "čaršijske priče" o rušenju vlade...

Čović: "Da li vi mislite da vlada dobro funkcioniše?"

B92: Ja nisam ovde da odgovaram na pitanja. Vi ste tu...

Čović: "Ne, ja vas pitam da li vi mislite... Nemojte samo da mi kažete da vi niste ovde da mislite. Da li vi mislite da vlada dobro radi posao? Ja stojim iza svega što kažem. Moje direktno konfrontiranje sa Vojislavom Koštunicom jeste zbog toga što on nije čovek koji drži reč i što on nije čovek koji sme da vas pogleda u oči i što sam ja čovek koji ne voli prevarante i ne voli prevaru."

B92: U čemu vas je prevario?

Čović: "U svemu što smo razgovarali i što smo se dogovarali, ali to nije bitno."

B92: Šta konkretno?

Čović: "Polako. To nije bitno. Bitno je da za Srbiju zajedno napravimo maksimum kad je u pitanju Kosovo i Metohija i rada Koordinacionog centra i Koordinacionog tela na jugu Srbije. Znate, dok se neko ovde švrćkao po kabinetima u Palati federacije, neko je dole gurao svoju glavu i izlagao svoj život opasnosti. Pri tome, sve smo se dogovarali. Da bi se sad odjednom sve zaboravilo i krenulo se u potpuno nebulozne priče. Zaustavljeni su projekti na jugu centralne Srbije. To plaćaju građani dole. Zaustavljen je najveći rezultat koji smo uradili sa međunarodnom zajednicom, a to je rešavanje krize na jugu centralne Srbije. Šta je on uradio? Koji je rezultat postigao? Ja vrlo principijelno pričam, kao što sam principijelno postavljao... izlagao se da bude kandidat u određenom periodu, kao što sam principijelno imao i razlike, a i ista mišljenja i sa pokojnim premijerom Đinđićem... Ja sam bio most između njih dvojice u nekim periodima. To su globalno moje primedbe. A drugo, pogledajte šta se događa u ekonomiji i šta se događa u privredi. Ne znam ko... Ja sam privrednik 25 godina. Nemam ni čeličane, ni topionice... Naravno, napada je bilo sa svih strana. Ali, pogledajte koliko je ljudi zaposleno ovde. Šta se događa? Koji problem se konkretno rešava? Kakva je vizija? Šta je vizija? Šta je naš plan? Šta je naša strategija za sve probleme? Šta je naša strategija u odnosima Srbije i Crne Gore? Šta je naša strategija za Kosovo i Metohiju? Oni prave 'non-paper' koji šalju o Kosovu i Metohiji. Kaže – zakažite sastanak Kontakt grupe, pa nam pomozite da mi ipak promenimo odluku kako bi predstavnici srpske nacionalne zajednice mogli da izađu na izbore na prostoru Kosova i Metohije. Pa dokle će trajati taj sistem prevare i takav način razmišljanja? Ja nemam nikakav lični problem, razumete. Meni ne može niko da uzme ono što ja znam, onoliko koliko mogu da..."

B92: Ali, posle ovih reči može da vam uzme funkciju šefa Koordinacionog centra Kosova i Metohije.

Čović: "Au, znate šta? Toliko ću se zabrinuti. Pustite neke balavce, da tako kažem, koji krenu da vas napadaju i nadgrizaju... Glasate zajedno sa radikalima na Odboru za Kosovo i Metohiju, još u martu mesecu. Kao – nije usvojen plan. To nije usvojen plan Vojislava Koštunice, jer je to sve rađeno sa Vojislavom Koštunicom. Zašto bi neko bio tabu tema? Čovek je imao vremena. Pokazao je šta zna, šta ne zna. Zašto nisu rešili problem i aferu oko struje? Zašto nisu rešili mnoge druge afere o kojima su pričali? Zašto? Zašto to nije sve dovedeno do kraja? Za Kosovo i Metohiju, hajde da vidimo ko je šta uradio i ko je koliko uradio i gde je sad naš plan i gde je sad naša strategija. Nekad smo kukali na Bebu Popovića. Sad, umesto Bebe imamo Nikitovića i neke slične. To tako ne može. Srbija na taj način ne može da funkcioniše. Tačnije, može, ali evo do čega je došlo. Ja nemam nameru da uopšte o tome bilo šta polemišem, niti ću polemisati. Ali, videćete, vreme će pokazati ko je bio u pravu. Ja samo hoću da jasno i glasno govorim o nekim stvarima i, kao što vidite, to i činim. Mislim da politika koju je Vojislav Koštunica krenuo da vodi od marta na Kosovu i Metohiji direktno vodi u gubitak Kosova i Metohije."

B92: A kako ste se vi tome suprotstavljali?

Čović: "Svim raspoloživim sredstvima i dogovorima i razgovorima i pričama i pismima i objašnjenjima za projekte itd. Na kraju, kadrovska politika uzme i smeni rektora prištinskog Univerziteta. I koga postavi? A da ne pričam koje sve ljude promeni. Smeni Stojančeta Arsića u Bujanovcu, čoveka koji je izneo krizu na jugu centralne Srbije, bez obzira koje je partije on bio član. Dosta mi je onih koji pričaju o visokim demokratijama, a pri tome su neobrađeni."

B92: Da, bio je član JUL-a.

Čović: "Naravno, ali mene to ne interesuje, jer je čovek uradio i znao je da uradi veliki posao. Sada je smena generala. Ako je general nešto krao... Ali, pre toga je smenio generala Đurđevića. Zašto? e l’ i on nešto krao? Je l’ i on krao dnevnice? Znate, za svakog od nas možete da napravite prljavu priču. Ja samo želim da završimo sa iluzijom da je on pošten, da je on čovek koji drži reč i da je on čovek koji sme da vas pogleda u oči. I ja to građanima Srbije jasno kažem da nije i da je to iluzija."

B92: Ovo su vrlo teške optužbe.

Čović: "Nema tu nikakvih optužbi. Ako se mi dogovorimo nešto... Šta je uradio sa Vuksanovićem? Vi mislite da je to korektno? Vi mislite da je to politika? Je l’ vi mislite da to treba da rade političari?"

B92: Na šta konkretno mislite?

Čović: "Konkretno mislim da mu je bila obećana podrška za gradonačelnika. Koliko je taj momak, bez obzira kakav je, da li nam je simpatičan ili nije, uopšte u to neću da ulazim... ali, on je čovek. Šta je on sve uradio za njega, razumete. Pa ljudi moraju da poštuju dogovor. Nije politika – ja vama nešto obećam, a onda posle mesec dana vas prevarim. Kao – ne mogu sad, moj glavni odbor je protiv tebe, imam probleme u stranci itd. A svi su bili korektni i fer. Ne može to dugo da traje i ne može to da bude iluzija. I ništa drugo. U redu, tu sam. Neka preduzme šta god hoće. Što? Plašim se – prisluškivaće me, pratiće me, napašće me? Toga se plašim? Ma, ’ajte molim vas, pa to je smešno, mada verujem da se i to događa, jer se u ovoj Srbiji gotovo ništa nije promenilo i to me strašno deprimira i obeshrabruje. Međutim, ja nisam čovek koji se predaje. Ja ću se boriti da u ovoj zemlji bude bolje zbog moje dece, ništa drugo."

B92: S druge strane, Koštunica – koliko vidim – nije vaš omiljeni političar. Pretpostavljam da ste sada protivnici...

Čović: "Ne, nemojte to tako marginalizovati."

B92: Dobro, ne marginalizujem, ali hoću da vas pitam s kim ste...

Čović: "Vidim da marginalizujete i ružno je kako tako komentarišete. Nepotrebno je..."

Izgleda da je krenulo;))



posted by Marko 11:24 PM

 5. avgust 2004.

Samoupravni socijalistički kapitalizam

Naravno, tema leta je intenziviranje inflacije i pojava kod nas čuvenog fenomena "inflatornih očekivanja". Može se na različitim mestima pročitati ocena ekonomskih analitičara o pogubnosti dosadašnje politike ekonomskog patriotizma, velikih subvencija i bezobrazno velike državne administracije, što sve utiče na rast inflacije - no i u ovakvom trenutku promoli se kroz stranačka saopštenja duh komunizma. Tj. potvrdi se još jednom teza da su najveći antikomunisti (čitaj SPO) u dubini duše komunisti:

Mada je rano za paniku, opasnost od inflacije očigledno se mora shvatiti krajnje ozbiljno – a bolne restrikcije mogle bi se ublažiti sa nekoliko hitnih "krupnih poteza", pre svega na planu privatizacije. No, tu je Koštuničin kabinet najkonfuzniji i čini se blokiran "iznutra". Na primer, gotovo neverovatno je zazvučalo protestno saopštenje SPO-a (Fonet, 27. jul) da "Dinkić hoće da proda trenutno najveću srpsku banku" (Karićev TV BK je objasnio da je to Komercijalna banka), "u službi ličnog interesa, a ne u interesu države i građana", te da to, valjda, treba sprečiti (kao u Sloveniji), jer, navodno, "inostrane banke... drže u našoj zemlji zelenaške kamate na kredite", itd. Posle je neko to naširoko morao da demantuje.

Ipak, ovaj biser bajatih ekonomskih shvatanja, koji je proizveo neko iz SPO-a, zaslužuje podsećanje na slučaj susedne Hrvatske, gde, takođe, mnoge nacionalno osvešćene snage kukaju zbog činjenice da je 92 odsto bankarskog sektora u stranim rukama. Naime, dok je mesečna kamata na finansijske kredite u Srbiji kod "domaćih banaka" veća od jedan odsto mesečno (i veća je od one koje uzimaju domaće banke sa stranom firmom), što jednostavno znači da su kamate na godišnjem nivou oko 15 odsto – u susednoj Hrvatskoj, gde caruju "strani zelenaši", te kamate se kreću između pet i osam odsto na godišnjem nivou. SPO, istina, ne spominje Hrvatsku, nego Sloveniju, koja zasad nije prodala svoju najveću banku – zaboravljajući pri tom da ova država, šest puta manja od Srbije, ima od nje osam puta veće rezerve – a šest puta osam, po aritmetici, iznosi četrdesetosam, itd.

Dimitrije Boarov, Vreme br. 709, 4. avgust 2004.

 2. avgust 2004.

Šta to beše studija o izvodljivosti?

Seća li se više iko šta to beše studija o izvodljivosti koja je trebalo da bude gotova krajem prošle godine? To je pitanje postalo davna prošlost u trenutnom diskursu na našoj političkoj sceni. Prelevmani i vancarinska zaštita su teme dana. Pokretanje proizvodnje upumpavanjem subvencija. Mada, i ta pumpa ne može baš da radi kao perpetuum mobile. Za neku širu strategiju nema se vremena. Bitan je plan Vlade Srbije o Kosovu, koji osim nje same, niko nigde nije prihvatio. Ali to je odlična pravna alibi tema za našeg premijera, jer ga ništa drugo i ne zanima. Lakše je moralistički lamentirati nad dvostrukim aršinima međunarodne zajednice prema Srbima na Kosovu i po ko zna koji put bojkotovati izbore nego raditi na nečemu prozaičnom kao što su silni štrajkovi, blokade i zahtevi za subvencijama. To što će inflacija biti dvocifrena i mnogo veća od planirane. Pa, za to ćemo okriviti skok cena nafte na svetskom tržištu i mirna Bačka. Važno je da mi imamo formirane institucije pravne države. Narodu je to sasvim dovoljno, da može bez brige da spava. O pridruživanju EU mislićemo narednih godina.



posted by Marko 11:41 PM