27. jul 2004.

Ekspert

Šta se dešava kad ekspert postane ministar? Umesto egzaktne nauke dobijemo lukave političke izjave. Tako je Mlađan Dinkić posle otpisa duga Londonskog kluba izjavio da je Srbija postala srednje zadužena zemlja. Dočim, ekspert, koji nije političar, tvrdi da Dinkić obmanjuje javnost i da je Srbija debelo u dugovima, tj. visoko zadužena zemlja. Toliko o priči da nam treba ekspertska vlada. Ovde pali samo vlada mađioničara sa čarobnim štapićem kojim će da pravi čuda.

Srbija je zaista visoko zadužena

Mlađen Kovačević

[..]

Naime, domaći društveni proizvod u tekućim cenama se deli sa tekućom vrednošću dolara i pošto su cene kod nas u protekle tri godine vrlo dinamično rasle, a vrednost dolara, izražena u dinarima – smanjena (što je ekonomski nelogično), proizlazi da je naš društveni proizvod impresivno povećan i da je per capita dohodak porastao sa 800 na čak 2. 500 američkih dolara, što niko u ovoj zemlji ne može poverovati.

[..]

Dinkić samo na bazi tih podataka zaključuje da se stepen spoljne zaduženosti prepolovio i da Srbija nije prezadužena. On ne zna ili prećutkuje, navedene kriterijume SB, po kojima je Srbija visokozadužena. Možda Dinkić pravi razliku između pojma „visoka zaduženost” koji je u stručnoj međunarodnoj i našoj javnosti jasno definisan i njegovog pojma „prezaduženosti” (koji nije definisao). I kao poentu i dokaz njegove priče iznosi navedene cifre koje su potpuna dezinformacija, što se lako može utvrditi preko sajtova NBS ili MMF-a.

 25. jul 2004.

Bumerang

Evo kolumne koju smo dugo čekali:

[..]

... i nameće napaćenim građanima teme i dileme u kojima se više niko ne snalazi. Ko je premijer, i šta mu je u opisu radnog mesta, ko je u Vladi za Vladu a ko protiv nje, postoji li stvarna a ne fiktivna većina u Parlamentu, ko ratuje protiv koga i za čije interese, ko namiruje račune.... I tako u nedogled, sijaset odvratnih pitanja bez odgovora. Dobro, neka im bude, ali, jedno se mora znati i precizirati: Ko je odgovoran za propast države u kojoj živimo? Ko sada snosi teret odgovornosti za sve što nam se dešava? Ružno je biti ciničan, ali je neodoljivo ne primetiti da nema dežurnog krivca, pa je haos utoliko veći. Kada je dežurni krivac mrtav, na koga svaliti odgovornost za sve? Mnogo je prljavih ljudi oko Koštunice tu nema sumnje, ali, mnogo ih je bilo i oko prerthodnika na funkciji premijera. Stoga ne razumem dušebrižnike koji pevaju žalopojke nad nesretnom sudbinom dobrog Koštunice.

Nije bilo milosti u kritici dvojice njegovih prethodnika, bez obzira na nenormalne okolnosti u kojima su delovali, ne može je biti ni za Koštunicu. Njegova vlada, sada to možemo reći otvoreno, predstavlja apsolutni fijasko. Stoga mi se čini nepravednom (no da li i slučajnom?) tendencija insistiranja na izbornom fijasku vladinog kandidata na predsedničkim izborima? Ne, nije Maršićanin ni gori ni bolji od vlade u kojoj se ne zna ko pije a ko plaća i koja ne bi postojala da nije podrške socijalista. Maršićanin je samo žrtveno jagnje jedne u nizu prljavih igara koja se odigrava pred našim očima. To što mediji koje kontroliše vlada i pojedini provladini analitičari tako strastveno od Maršićanina prave čudovište, samo je ružan pokušaj da se Vlada ogradi, zaštiti od odgovornosti i priznanja da je poraz njenog kandidata isto što i poraz nje same. Da u vladi ne sede ljudi koji sede, da su oni opozicija, te da je na izborima za predsednika kandidat neke druge vlade prošao kao Maršićanin, jedino pitanje koje bi se svakodnevno postavljalo glasilo bi: Kada će Vlada da pogleda istini u oči, da se suoči sa činjenicom da nema podršku naroda i kada će raspisati nove parlamentarne izbore.

To što novi parlamentarni izbori ne bi ništa promenili, ili bi doveli do goreg stanja, nikoga se, iz ove Vlade, da je u opoziciji, ne bi ticalo. To naravno ne znači da normalni ljudi nužno moraju da misle i delaju na taj način, i to naravno ne znači da autor ovih redova zagovara prevremene izbore.Zbilja, ne znam, šta bi u ovom trenutku promenili. Ali princip je princip. A sama konstatacija je tužna i poražavajuća. Kakav nacionalni interes, kakva Srbija?!! Vlast i samo vlast, to je ono što sve zanima, tako je bilo, tako jeste i tako će biti. Stoga i ne čudi, da manje nego ikada ranije, građani pokušavaju da odgonetnu ko je u pravu od mnoštva zavađenih aktera na političkoj sceni. Odgonetka te enigme građanima ne donosi ništa. To je obračun unutar istog incestuznog vrzinog kola. Ko će koga, do svoj svoga. Otprilike. Ma, uostalom, neka ih. Ničija nije gorela do zore. Ali da je tužno - tužno je.

Zato se vraćam na priču s početka teksta. Srbija ima tim. Srbija ima potencijal. Srbija ima srce. Veliko i kad je bolesno. Spremno da daruje novi život i kada krizira sa vlastitim. Šta je to onda, kakav je to kamen zaglavljen i ko ga je zaglavio u krvotok Srbije, pa ona uzalud pulsira? Pa je tanatos nadvladao eros?

Nataša Odalović

 21. jul 2004.

Ko o čemu, mi o Hagu

Kako ono ide DSS žvaka o saradnji sa Hagom? Nešto u stilu: Mi jesmo za saradnju, ali dvosmernu. Mi jesmo za izručivanje, ali bolje je da se sudi pred domaćim sudovima. Hag je deveta rupa na svirali, ali je Hag pitanje svih pitanja. I ovo i ono. A na kraju šipak. Što reče onaj inspektor MUP-a Vladimir Božović, mladi DSS kadar, "mi ćemo ih privesti uz poštovanje etičkih normi". Baš da vidimo kako će se to izvesti, ako Pedi Ešdaun kaže:

"Za Karadžića nije prepad, njega nije lako uhvatiti jer nije usamljen i jer se krije u oblasti gde je Tito tri godine krio 16.000 partizana protiv šest nemačkih divizija", kaže Pedi Ešdaun, visoki predstavnik EU sa BIH u intervjuu u NIN-u.

Borka Pavićević u svojoj kolumni:

čoveka koji govori jednostavno o stvarima koje se ne rade ukoliko ne želite da budete pogledani popreko zato što baš pušite nekome u nos iako ovaj to ne želi, odvratno mu je, ili ste baš i ovoga puta rešili da stanete posred ulice, otvorite vrata svog automobila i dok ne iznesete odelce sa sve aufingerom, nemate nameru da pustite druge da prođu. Za sve to vi imate opravdanje koje se, kako god okrenete, i kako god ono bilo lepše na način jednih, ili manje stilizovano na način drugih, koje glasi "ko ga jebe". Zvalo se to jednosmernom, dvosmernom, višesmernom saradnjom sa Hagom, pod ovim, onim, ili trećim uslovima, ali i kako, kada i tada, ima ili nema, najbolji dokaz da Ratko Mladić nije ovde, jeste ili nije, je taj da on bude u Hagu, kako je to u svom intervjuu u Blicu izjavio novi ambasador Francuske u Beogradu, gospodin Ig Perne.

 15. jul 2004.

Ko visoko leti, nisko pada

Da se ne zaboravi. Gordana Pop-Lazić iz SRS u predizbornoj kampanji izjavila je sledeće:

"Tomislav Nikolić će sigurno imati duplo više glasova nego svi ostali kandidati zajedno, a videćemo da li će to biti dovoljno za pobedu u prvom krugu"

 13. jul 2004.

Malinari

Odličan i vrlo poučan razgovor o prilično ukorenjenim zabludama o mogućnostima srpske poljoprivrede. Sve to u svetlu blokada ovih ili onih proizvođača ovog ili onog voća ili povrća. Klasičan primer siledžijskog ponašanja monopolista. Ako mogu malinari da traže 1,28 evra iako je rod bio i veći od očekivanog (pa zbog toga cena neminovno pada), zašto i bilo koji drugi uzgajivači drugog voća ne mogu da toliko glasno galame i ucenjuju državu.

B92: S druge strane, mi kupci se pitamo – kako može biti jeftinija banana od jabuke?

Vacić: „Ja sam imao drugo pitanje. Mi, na sreću, ne proizvodimo banane. Da proizvodimo banane, onda bismo imali blokade puteva od onih – kako bi se zvali – bananara. Ali, prošle godine je dozvoljen veliki uvoz povrća iz drugih zemalja i upravo to povrće koje je uvezeno iz drugih zemalja oborilo je cenu naših proizvoda na cenu koja je u suštini realna. Ja sam tada sebe pitao – kako je moguće da kilogram paradajza koji je stigao iz Anadolije košta 30 dinara, a kilogram paradajza iz Grocke košta 80 dinara danas, a sutra i on košta 30? Ako vi imate monopol na proizvodnju određene robe, onda ćete vi biti taj koji diktira cenu i onda ćete vi reći – kilogram paprike ili kilogram jabuka košta šest evra, ako hoćeš da kupiš kupi, ako nećeš ti da kupiš ima ko će da kupi. A pošto vi nemate drugo mesto gde možete kupiti, vi to morate toliko da platite. Mnogi su, nažalost, poverovali u priču o salati, koju je ispričao Bogoljub Karić. I mnogi su poverovali da je ta njegova priča dobra priča. I oni koji su glasali za njega zbog priče o salati nisu samo razmislili o jednoj stvari – da nema te salate koju je on pokazivao kao salatu koja je stigla iz Holandije ili Belgije ili nije bitno odakle, onda bi domaća salata bila šest puta skuplja nego što je danas. A tu cenu bi on morao da plati iz svog džepa. I on bi svakog dana na pijaci i u prodavnici morao da proverava svoj patriotizam tako što bi skuplje plaćao neku robu samo zato što postoje ljudi koji to proizvode i koji imaju monopolski posao po položaju na tržištu i diktiraju cenu robe.

 4. jul 2004.

Grčka šampion

No, DSS na stranu, ovaj 4. jul protiče kao novi istorijski dan u evropskom fudbalu. Totalni autsajder na početku prvenstva, Grčka je večeras osvojila evropsko prvenstvo u fudbalu u Portugaliji. Portugalci, gubitnici u finalu, kao domaćini prvenstva, su najveći gubitnici u skorijoj istoriji prvenstvava. Obično se tempira da domaćin kad već uđe u finale i dobije to finale. Ovoga puta, napaljeni Portugalci su, kao i Turci u košarci pre tri godine, izvisili. Naravno, domaći fudbalski znalci (čitaj: plavi slepci) su se slavno oprostili u Holandiji 2000. godine, sa pet ili šest komada u mreži i posle toga nisu ništa postigli. Ni kao autsajderi, za razliku od Grka. Ostaje nam da sada, kao Grci pre deset godina, sa novouspostavljenim imidžom autsajdera, sačekamo 10 ili 15 godina i nadamo se da će zakoni (ne)verovatnoće da ponovo prorade.



posted by Marko 11:58 PM

 4. jul 2004.

Prognoze

Dragan Đilas, koautor kampanje Borisa Tadića, za vikend izdanje lista Danas:

Ima li političkog marketinga koji može pomoći vladi sa ovakvim deficitom legitimiteta?
- Ko god je u vladi, on gubi sledeće izbore. Koštunica je napravio dve ogromne političke greške: Prvo, nije smeo da dozvoli da DS ne uđe u vladu, jer onda bi svi snosili odgovornost za ono što nije dobro. Druga velika greška je ta što je Tadića morao da podrži odmah i da vlada sačuva neki dignitet. Sami su od izbora napravili referendum o svojoj vladi, a jedina vlada koja bi za sto dana u Srbiji dobila dobru ocenu bila bi kad bi njen predsednik bio Bil Gejts i u tih sto dana uložio 15 milijardi. Koštunica je, dakle, napravio ogromne greške i mislim da mu nikakav politički marketing ne može pomoći, već da bi samo velike promene unutar stranke, novi ljudi i neka nova DSS mogli da prežive na sledećim izborima. U suprotnom DSS će se vratiti na nivo pre 5. oktobra, a to je pet odsto glasova.

A Dejan Mihajlov je, hvala na pitanju, još uvek sekretar Vlade Srbije.



posted by Marko 11:54 PM