27. jun 2004.

Tadić predsednik

Toma je poklekao kao i radikalski talas. Konačan rezultat:

Tadić 53.7
Nikolić 45%

Eto, jedna dobra vest, da razbije monotoniju. Sad nastupaju analitičari i dežurni pametnjakovići da objasne i protumače celu stvar. Ostali, na more, kojekude;)



posted by Marko 11:44 PM

 16. jun 2004.

Na tapetu je Ćosić

Iznenađenjima nikad kraja. Danas je objavljen autorski tekst u dnevniku Danas koji potpisuje čuveni SPS intelektualac (bivši) Željko Simić. Nekada perspektivni kadar kome je predviđana blistava politička karijera, posle 5. oktobra prokažen kao kradljivac dragocenih predmeta u stanu svojih prijatelja, danas je ni na nebu ni na zemlji. No, ovaj njegov tekst kao da ga vraća u novi život na javnoj sceni Srbije.

U njemu Simić direktno i bez uvijanja razotkriva (mada nije ni prvi ni poslednji koji to radi) lik i delo nacionalnog radnika i akademika Dobrice Ćosića. Prvo značajnije javno razotkrivanje u postmodernističkom ključu je početkom devedesetih ponudio Svetislav Basara. Ovo najnovije je značajnije možda zbog toga što dolazi sa Ćosićeve nekadašnje političke platforme, od jednog takođe bivšeg socijaliste. Sve je tu: Ćosićeva čuvena i ogromna sujeta, njegov podanički mentalitet da je uz svaku vlast, njegov misionarsko-patriotski rad itd. itd.

Gorka strast izdaje

Željko Simić

[...]

Upravo se Dobrica Ćosić nebrojeno puta zaricao da neopozivo napušta prljavo poprište naše politike, obrazlažući svoje naprasne odluke misionarskim imperativom po kojem je on predodređen da tumači epohu a ne plenume, jednako kao što se bezbroj puta vraćao na teatarske daske naše autoritarne politike, hipnotišući i uspešno uveravajući svoju intelektualnu sabraću po materi - hipokriziji, u svoju mesijansku ulogu tumača upravo plenumskih rezolucija.

Dvadeset osam godina bio je titoista koji je kao komunistički književnik obišao Goli otok, nakon čega se ponašao kao da je bio u svojoj vikendici u Grockoj - javno je prećutao prizor apokaliptičnog pejzaža koji mora da je pre ličio na sliku mrtve prirode! Da je posetio kafileriju - progovorio bi. Guknuo bi, makar. Jednom nogom u Siminoj ulici, među prijateljima, drugom u nebodičniku CK; pre podne bio je vlasnik svog imena i prezimena, popodne korisnik usluga partije na vlasti, a izvečeri, ispotiha naizmenično liberalni demokrata, i srpski nacionalista. Pokriće je uvek nalazio u prustovskoj potrazi za iščezlim identitetom večno nestabilnog i skeptičnog literate. Đilasovu prometejsku pobunu protiv partijske despotije, i njegovu donkihotovsku borbu za uvođenje demokratskog stranačkog pluralizma posmatrao je u sudnici, iz publike, fizički prisutan ali bez političke i intelektualne solidarnosti sa žrtvom, bez ikakve empatije, opremljen samo bešćutnom znatiželjom "beskrupuloznog" pisca. "Kao čovek, ja se toga stidim, a kao pisac ja toj beskrupuloznosti ostajem veran", pravdao se kasnije tom zavodljivom antinomijom, čuvši da mu prvi komunistički disident takvu bezočnost nikad nije zaboravio, a još manje oprostio. Ćosić je tako postao prvi "angažovani" pisac koji je sasvim posredno i pritvorički lukavo obnarodovao pravo našeg intelektualca da napusti jedno stanovište iz čistog zadovoljstva da sazna šta će da oseti dok bude služio drugom. Da li je, nekim slučajem, Ćosić progovorio na Četvrtom plenumu CK SK Srbije, koji je sazvan sa ciljem političke likvidacije i potpune kompromitacije njegovog ličnog prijatelja Aleksandra Rankovića? Ne, ali je i za to izgovor našao u jednoj hinjenoj, autodestruktivnoj, poetčnoj i mizernoj frazeologiji: "Bio sam u sebi bednik i kukavica... ja ću do groba da se stidim što sam ćutao kao pisac i čovek..."

Taj omamljujući narcistički lament naknadne pameti! Gorka strast Izdaje! Opojni miris tamjana nad lažnim truplom lažne savesti! Oholost selektivne obaveštenosti! Priznanja koja imaju efekat pevanja operskih arija na otvorenom okeanu!

[...]

 15. jun 2004.

Advokati mafije

Sa sajta B2

KAMPANJA ZA OBARANJE OPTUŽNICE | 14:13 | Izvor: B92

Beograd -- Novinar Dejan Anastasijević smatra da mesecima imamo koordinisanu kampanju za obaranje optužnice za ubistvo Đinđića.

Većina priča koje je Ulemek rekao pred sudom, već su objavljivane u žutoj štampi, naročito priča o skrivanju od policije u spostvenoj kući i to svih 14 meseci. Novinar lista "Vreme", Dejan Anastasijević, za B92 kaže da su izvori na koje su se tabloidi oslanjali najverovatnije bili Legijini advokati i njegovi prijatelji u bezbednosnom sektoru.

"Nije iznenađujuće što on te priče potvrđuje zato što, po mom ličnom utisku, mi smo već mesecima imali jednu koordinisanu kampanju iz više izvora, kroz tabloide, ali i na druge načine, kako bi se praktično oborila optužnica za ubistvo premijera Đinđića. Mislim da ta kampanja dolazi delom iz političkih krugova, delimično iz policijskih, a delom i iz krugova organizovanog kriminala. Postoje i političari i tajni agenti i kriminalci kojima je u interesu da se optužnica potpuno obori", kaže Anastasijević.

 15. jun 2004.

Here we go again

Naravno, sada sledi očekivana ofanziva Vukse fukse, pojedinih analitičara (videti pod Vukadinović, Antonić i Milan Milošević), DSS pionira Nebojše Bakareca i njegovog pajtaša Dejana Mihajlova i Koštunicinog savetnika Slobodana Samardžića da nam objasne kako ovi izborni rezultati nemaju veze sa vladom Vojislava Koštunice. Dočim su pre tačno šest meseci za sličnu mada kudikamo povoljniju situaciju, u kojoj je kandidat tada vladajuće koalicije osvojio 900 000 glasova i bio drugi (a ne četvrti sa bednih 415 000, kao njihov kandidat sada) pričali da je to belodano da vlada nema podršku većine birača. Pa, dobro, gospodine Samardžiću, objasnite šta se to promenilo u poslednjih šest meseci, da kandidat vlade koja ionako ima tesnu većinu (i podršku socijalista), dakle, minimum minimuma, osvoji bednih 415 hiljada glasova, čak 45% manje nego njegova stranka pre 6 meseci i da sada svi treba da se pravimo blesavi da to u stvari ništa ne znači. Koju to podršku uživa sadašnja vlada? Je l' drug Maršićanin tražio mandat građana za nastavak politike vlade? Je l' dobio mandat? Nije. Znači, jasno i glasno, ova vlada više nema mandat, nema taj toliko pominjani LEGITIMITET, koji je Koštunica čitave tri godine osporavao prethodnoj vladi. Kako sad odjednom i politikolog Samardžić zaboravlja na nedostatak LEGITIMITETA njegovog partijskog druga Koštunice?

Ovi izbori su pokazali koliko je pogrešna bila destruktivna politika DSS i G17+ i da sve ima svoje granice. Pa i strpljenje birača. Dok su se partijski pioniri DSS naslađivali nad mrtvim lešom Zorana Đinđića i njegovu stranku proglašavali za maltene mafijašku organizaciju - taj isti DS je preko svog kandidata dobio dvostruko više glasova nego što je imao na izborima u decembru. Bogoljub Karić je došao i ni iz čega dobio 600 000 glasova. A DSS je uz pomoć četiri druge stranke iz koalicije dobio neverovatnih 45% manje glasova nego kada je samostalno nastupio u decembru. A između decembra i juna je DSS bio na vlasti, a ne Boris Tadić ili Bogoljub Karić.



posted by Marko 03:07 PM

 14. jun 2004.

Rezultati i posledice izbora

Evo rezultata, sa CeSID:

Upisano             6,532,263   
Glasalo             3,117,339  47.7  
Nevažeći               37,472   1.2  
Važeći              3,079,393  98.8

 1  Lj. Aranđelović    10,246   0.3  
 2  V. Batić           16,338   0.5  
 3  I. Dačić          112,405   3.6  
 4  M. Drecun          17,414   0.6  
 5  D. Đorđević         5,193   0.2  
 6  B. Ivković         12,672   0.4  
 7  M. Jović            4,288   0.1  
 8  J. Karađorđević    63,991   2.1  
 9  B. Karić          602,342  19.3  
10  D. Maršićanin     413,935  13.3  
11  Z. Milinković       5,030   0.2  
12  T. Nikolić        939,695  30.1  
13  B. Pelević         13,878   0.4  
14  M. Rističević       9,513   0.3  
15  B. Tadić          852,230  27.3  

A G17 u duhu svoje, sada već kultne, neprincipijelnosti je već sinoć po objavljivanju preliminarnih rezultata objavio da će podržati opozicionog kandidata i verovatno izaći iz vlade. Mlađan Dinkić je četiri dana pre izbora u Kažiprstu radija B92 izjavio sledeće:

Sreda, 09. jun 2004.
DINKIĆ: NEĆE BITI RAZLOGA DA NAPUŠTAMO VLADU

„Srbija u ovom trenutku nema kapacitet da sa brojem glasova od preko milion i sto, milion i dvesta hiljada, podrži kandidata takvog profila kao što je Tadić, kao što je Labus. Maršićanin ima mnogo veće šanse da ubedljivo pobedi Nikolića. To je realnost“, rekao je u „Kažiprstu“ B92 ministar finansija Mlađan Dinkić.

I sad ide ona čuvena Čvorovićeva izjava: Tako je drugovi, jeo sam govna, bio sam slep kod očiju;) Dinkiću, penzioniši se ti umesto Labusa! Maršićanin da pobedi Nikolića! Pa on nije uspeo da nadmaši Bogoljuba Karića, Dinkićevog arch-nemesisa, a kamoli Tomu Nikolića. Marišćanin je ispušena lula i politički je završio karijeru. Sad čekamo da padne glava i njegovog šefa izbornog štaba "genijalnog" Dejana Mihajlova.



posted by Marko 12:04 PM

 13. jun 2004.

Exit i Nikola Milošević

Eto kako se lepo i sasvim očekivano pokaže da su najveći nacionalisti i antikomunisti zapravo prerušeni komunisti;)

Slučaj broj 1: U aferi EXIT koja traje, gradski odbor DSS, već četiri godine, dobrano naoštren na pomenuti festival, izdao je sledeće saopštenje:

Novosadski DSS, tradicionalno zgrožen moralnom "nakaznošću" zvanom EXIT, kroz usta predsednika GO Dejana Mikavice požurio je da pozdravi hapšenje kao znak da funkcioniše pravna država, jer je reč o "kvazikulturnoj, kvazizabavnoj manifestaciji iskonstruisanog oduševljenja koja je služila političkoj promociji i bogaćenju Lige socijaldemokrata Vojvodine i Demokratske stranke". Mikavica je dva dana kasnije omekšao ovakvu ocenu izjavom da se, ukoliko postoji, krivična odgovornost mora utvrditi o kome god bilo reč, dodavši da je EXIT značajna manifestacija za Novi Sad.

Slučaj broj 2: Naš omiljeni lik Nikola Milošević. Poznati patriota i antikomunista (koji patološki mrzi Zorana Đinđića) izgleda da je u doba studentovanja bio predani titov pionir i komunista. Toliko, da je proganjao kolege studente koji nisu bili na liniji. Iako Srpska reč nije baš sinonim za profesionalno novinarstvo (upravo suprotno), cenim da je ovaj prilog ipak autentičan:

SLUČAJ SA ZADRŠKOM: AKADEMIK NIKOLA MILOŠEVIĆ IZMEĐ MORALNE GROMADE I CEPANICE

Nisi nam tako pričao, druže Nikola

Zapisnik sa suđenja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, održanog 4. juna 1952. godine. Epilog: optuženi, tada student Slobodan Tomović, izbačen je sa fakulteta po tužbi Komiteta komunističke omladine na čelu sa Nikolom Miloševićem. Pokazuje se na koji način je Nikola Milošević, jedan od današnjih stubova demokratije, branio marksizam, partiju, državne i partijske rukovodioce.

 13. jun 2004.

Vojni stenogrami

Pre izvesnog vremena izbio je skandal kada su vlasti zabranile objavljvanje knjige "Vojna tajna" jer se time navodno prekršila vojna tajna. Knjiga je sadržala transkripte sa sednica vojnog vrha u terminalnoj fazi Miloševićevog režima. Inicijalno, knjigu je izdao Helsinški odbor za ljudska prava u Beogradu, ali su im primerke oduzela "nepoznata lica" i sa sajta je skinut elektronski zapis knjige. No, detalji i to sočniji o tome šta se u knjizi nalazilo mogu se naći u ovom tekstu, objavljenom u Republici: Vojna tajna skriva zločin.

Tako, na primer, sadašnji načelnik generalštaba, general Branko Krga, naziva sadašnjeg ministra inostranih poslova, a tada jednog od lidera opozicije, Vuka Draškovića, narkomanom. Naravno, četiri godine kasnije, njih dvojica odlično sarađuju;> Kako se vremena menjaju;) Ista ekipa je tu oko nas, samo su promenili svoj nastup i retoriku, ali im je modus operandi ostao isti. Otuda i zabrana.

Iako smo i tada znali za Miloševićevu privatizaciju Vojske, njenu zloupotrebu za lične i partijske svrhe, tek čitajući ova dokumenta - od kojih su mnoga tokom ovih nekoliko godina na ovaj ili onaj način, skraćeno ili integralno, publikovani u medijima - naknadno, ponirući u sećanja, sklapamo mozaik zla: kada generali Pavković, Farkaš, Krga, Marjanović, Ojdanić, Stoimirović, Milen Simić, Aco Tomić, Aleksandar Vasiljević i drugi dele građane po političkom ubeđenju na "naše", tj. pristalice SPS-JUL-a i SRS, i "njihove", tj. pristalice opozicije; kada su ljuti i kad se međusobno optužuju što se "sporo izvršava predsednikovo naređenje" da TV YU-INFO "pokrije" celu Crnu Goru pa pokušavaju (a ne uspevaju!) da formiraju vojnu televiziju koja bi to mogla i koja bi "pokazala Milu njegovog boga"; kada procenjuju broj okupljenih na mitinzima podrške opoziciji i "ozbiljno" razmatraju kakve mere propagandno- psihološkog i medijskog karaktera valja preduzeti da bi se "osujetili neredi". Ili kada ocenjuju karaktere ličnosti pojedinih opozicionih prvaka, (Branko Krga: "Za Vuka Draškovića svi znaju tamo [u Rusiji, prim. Z. M.] da je narkoman, da je ovo, da je ono, itd., da su ga odbacili Amerikanci i sada pokušava kod Rusa da ostvari neku podršku..."), a uoči septembarskih izbora 2000. godine ispoljavaju paničan strah od promene režima.

Tako npr. general Aleksandar Vasiljević, ocenjujući "bezbednosnu situaciju u zemlji" na jednom kolegijumu u Kabinetu načelnika GŠ VJ, tvrdi: "Ekstremisti iz srpske opozicije se spremaju za izazivanje nemira u zemlji i nasilno preuzimanje vlasti, što pojedine stranke nameravaju da iskoriste za ostvarivanje svojih secesionističkih ciljeva... Kao povod za organizovanje protestnog mitinga planiranog za 14. 04. ove godine navode ugrožavanje medija u Srbiji; na njihove pripreme za nasilje tokom protestnog mitinga ukazuje i formiranje kriznih štabova i udarnih grupa za sukobe sa organima MUP-Srbije. Takvu grupu u Čajetini predvodi jedan bivši podoficir VJ, čija jezgra čine pripadnici odreda iz sastava SPO i organizacije Otpor. Za tu priliku izvode i posebnu obuku borilačke veštine, upotrebu zapaljivih sredstava, bezbol palica i slično, čiji je deo prikazan i na televiziji u emisiji Radikalski talasi 28. 03. 2000. godine".

 12. jun 2004.

Savršen tajming

Mora se odati priznanje vlastodršcima što su odabrali baš 13. jun za održavanje predsedničkih izbora. Znali su, očigledno, da 12. juna, u toku izborne tišine, počinje evropsko prvenstvo u fudbalu - te je izbore trebalo namestiti tako da se kampanje završe pre početka prvenstva. Ko bi gledao iznajmljene termine kandidata u udarnim večernjim satima ako je u toku recimo utakmica Francuska - Engleska? Niko;) Uopšte, interesovanje bi bilo mnogo manje za sve što ima veze sa politikom. Čak bi "fudbalska groznica" bila veća (i jeste tako) zbog toga što naši ne igraju na ovom prvenstvu. Doduše, bila je jedna groznica prošle nedelje, kada su omladinci ušli u finale. I onda kao što je i red, veličanstveno izgubili u naletu preterene ambicioznosti;) Tipično.

Drugi razlog za izbore u junu bio je vremensko-meteorološke prirode. Lepo vreme, umesto novembarsko-decembarskih kijameta na kakve smo navikli kad su bilo koji izbori u pitanju, mnogo je lakše i primamljivije za pravljenje efektne kampanje. Obilasci sela i gradova, fabrika i na kraju mitinzi. Sve je to lakše kad peče zvezda, umesto da duva košava i bude ciča zima. Obaška što su vremenske prilike bile pomalo netipične za maj i jun, kakve znamo u proteklih pet godina. Tek u finišu kampanje, u toku ćutnje, došlo je do pravih vrućina. Izgleda da će baš na dan izbora padati kiša. Izvrsna simbolika. I nebo će plakati od sreće što dobijamo novog predsednika.

Kad se izbori završe, svi birači treba da se spakuju i odu na zaslužene odmore. Svi na more. Jer kao što reče jedan kandidat: Realno! Realno je da svi odemo na more. Ili je možda realno da će svi kandidati otići na more? Šta je pisac zapravo hteo da kaže tom parolom "realno". Mislite o tome!;)



posted by Marko 11:02 PM

 10. jun 2004.

Mafijaška unija na Balkanu

Nedeljnik Vreme nastavlja da objavljuje odlične tekstove koje se bave predistorijom delovanja glavno-osumnjičenog za ubistvo Zorana Đinđiča, Milorada Ulemeka, i njegovim kontaktima sa hrvatsko-hercegovačkom patriotskom mafijom krajem devedesetih:

Ekskluzivno - legionarsko bratstvo: Legija se krio u "Herceg Bosni" (Vreme br. 700)
Eksluzivno - mafijaška unija: Legija i ortaci (Vreme br. 701)




posted by Marko 10:29 AM

 7. jun 2004.

Srbija nije samo tranzicioni bolesnik

Odličan autorski tekst istoričara Nikole Samardžića:

Ima pojava u istoriji koje su samo naizgled lako objašnjive. Budući da istorija nema unapred određen tok, i u njoj ne postoje stranputice, ona je beskrajno složena u svim svojim pojedinostima. U njoj nema ni pojava koje bi se, bez obzira na razmere opštih okvira, mogle smatrati beznačajnim ili usamljenim. Izbori s kraja 2003. ukazali su na podudaranje obrazovne strukture i načelnih stanovišta. Oni su svedočanstvo pismenosti i dometa evropeizacije. Njihov žalostan ishod je, u tom smislu, trijumf neuspešnog društva, nesposobnog da saobraća s postkapitalističkom informatičkom civilizacijom koja se približila njegovim granicama. Nimalo slučajno, sam premijer i, naročito, ministarka prosvete, ne propuštaju priliku da se narugaju savremenom racionalizmu, prihvatajući, čini se, "primitivno teleološko gledište o postojanju skrivene svrhe" (Karl Poper), urezano u uverenje predmoderne nacije da je odabrana i izuzetna. Nesreća Srbije ionako izmiče zdravom razumu.

[...]

 6. jun 2004.

Afera Perišić

Jedna od zanimljivijih i zaista zagonetnih afera iz vremena vladavine DOS-a bila je hapšenje tadašnjeg potpredsednika vlade i bivšeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića pod optužbom za špijunažu i odavanje tajnih dokumenata u korist SAD. Kako je i red, afera je po izbijanju momentalno ispolitizovana i u moru optužbi i kontraoptužbi se uopšte nije moglo saznati šta se dogodilo. Dve godine kasnije počinje suđenje i sada, posle čuvenog intervjua Koštunicinog generala Ace Tomića Večernjin novostima - mnogi detalji slučaja postaju poznati.

Evo teksta u listu Danas koji se bavi događajem.

Početak suđenja generalu Momčilu Perišiću za špijunažu
Tajne motela "Šarić"

Po Tomićevim rečima, bila su dva sastanka, prvi uveče 15. marta 2002., a drugi sutradan, na kojem je "prikazan kolaž od snimljenih materijala koji je učesnike zainteresovao". - Na tom filmu, Perišić Nejboru, pored ostalog, govori o Đinđiću i članovima njegove Vlade. O njihovim karakternim, moralnim, radnim i ostalim osobinama. Govorio je tako kao da je jedino on pametan i pravi, a da su svi ostali, da tako kažem skupljeni s konca i konopca - rekao je Tomić i naglasio da je je Perišić pričao i o nadimcima nekih političara i da je za Đinđića rekao Nejboru da je vešto koristio Koštuničine greške i propuste i na taj način isplivao na mesto na koje je došao, da je "nemački čovek", dok je za Koštunicu rekao da je neobavešten i spor, da ne može da izdrži tempo koji nameće ovo vreme. On je objasnio i da se na filmu "vidi" kako Nejbor Perišiću daje 2.500 dolara.