30. decembar 2003.

Pauza

U narednih bar sedam dana - neće biti komenatara o politici, naročito dnevnoj i unutrašnjoj. Samo laka mentalna hrana za konzumiranje u praznično vreme;)

Srećna Nova godina!

 30. decembar 2003.

Manjinska vlada

Slušajući gomilu komentara analitičara, pametnjakovića, kvazi stručnjaka, Strategic marketing (Boža Prelević je konačno ispao uz kombinacije, jer je pukao sa svojim Otporom) itd;) o tome kako da se formira nova vlada, stekao sam utisak da je najbolje da se formira manjinska vlada. Ako je HDZ mogao da praktično formira manjinsku vladu, zašto i mi u Srbiji ne bismo to isto uradili. To je najzdravija opcija u sadašnjoj situaciji. Polazim od dve pretpostavke: DSS je u kampanji isticala da je spremna za preuzimanje odgovornosti (čitaj: vlasti). A DS je spreman da podrži manjinsku vladu uz neke uslove (čitaj: spreman je da bude konstruktivna opozicija).

Svi igrači su znali da ih posle izbora u slučaju da osvoje vlast čeka vruć krompir u rukama. Sada je taj krompir još užareniji;) ali ako se dobro dogovore, svako će nešto zauzvrat dobiti. DSS bi na određeno vreme imao odrešene ruke da sprovodi tu svoju famoznu potpuno različitu (od DSove) koncepciju politike (koja naravno ipak mora da uvaži i preferencije ostalih partnera!). Zauzvrat, Voja bi se verovatno morao da obaveže da neće baš previše često uzimati u usta DS i njene prethodne grehe. Slično je nedavno uradio i Ivo Sanader, novi premijer Hrvatske. On je odmah po ustoličenju rekao da neće sad da tupi naširoko o tome šta je sve loše uradila prethodna, Račanova, vlada, nego da će se baviti tekućim problemima koje treba da rešava. Prosto kad čovek nema apsolutnu ili bar stabilnu većinu, mora da bude znatno umereniji nego inače;)

U ovoj kalkulaciji jedino problem može da pravi SPO/NS, pošto Vuka nikad nije krasila naročita umerenost u raspodeli kolača. A ovo mu je prvi put da neće dobiti najveći deo. No, tu je njegov glas razuma u vidu Velje Ilića;>>

Ako to zanemarimo, vlada bi mogla da bude formirana. Ono što će i DSS i DS naterati da sarađuju jeste mogućnost da radikali još više ojačaju u slučaju neuspeha te vlade. Pošto se pokazalo da će i u doglednoj budućnosti sve ove demokratske stranke morati ovako ili onako da sarađuju, koaliraju itd. - tj. ne smeju sebi da dozvole ovakav luksuz da se zakrve kao najgori neprijatelji. - logično bi bilo da sada grade zddraviju osnovu tih budućih partnerskih odnosa. Mada, oni ne bi bili oni kad ne bi i jednostavne stvari komplikovali;)

Ovakvim rešenjem bi se izbegla napetost i nepoverenje u slučaju učestvovanja sve 4 partije u jednoj vladi.




posted by Marko 03:25 AM

 29. decembar 2003.

Dajem reč

Izgleda da Koštunica ipak neće uvesti poštenje u politiku. Nije da sam se nadao, nego samo konstatujem;)

Ovo je isečak iz predizborne kampanje

INTERVJU VOJISLAVA KOŠTUNICE ZA "BLIC"

DAJEM REČ - NEĆU U VLADU SA DS I SRS

 29. decembar 2003.

Rezultati izbora

Izlaznost je bila velika (cca 60%) ali ni to nije pomoglo. Čudo se nije dogodilo, ali malih iznenađenja je ipak bilo. Radikali su osvojili nešto više od milion glasova, dakle, kao što je i prognozirano. Bedak u svakom slučaju i moram priznati i dalje ne mogu da shvatim otkud toliki procenat (o tome sam već pisao). DSS je osetno podbacio u odnosu na njihova očekivanja i mislim da je to najveće iznenađenje ovih izbora. Obaška što moja prethodna analiza pada u vodu, big time. Toliko o duhu vremena;)

Neko je u jednoj nedavnoj diskusiji dao objašnjenje o tome. Taj deo biračkog tela koje je pokupila SRS, a koji je po nekoj logici stvari trebalo da preuzme DSS, su zapravo ljudi koji nisu u Koštunici videli dovoljno čvrstine, liderstva i šta ti ja znam. Iz čega proizilazi da nisu osećali "strahopoštovanje" prema vođi, što je osećanje koje su izazivali Sloba, Šešelj, a neki misle i Đinđić. I konačno zamerili su mu što je prećutno učestvovao u izručenju optuženih u Hag. Najbolji primer za ovu teoriju je rezultat glasanja na Kosovu: tamo su radikali dobili 41% a DSS bednih 15%. Jeste Koštunica bdeo nad nedaćama Srba sa Kosova, ali oni se očigledno više pale na tvrđu retoriku radikala. Tako se može tumačiti i ponašanje glasača u centralnoj Srbiji.

E, sada, u suštini rezultat i nije toliko loš - (2 miliona demokratskog bloka prema 1,2 miliona SRS i SPS) - ali je problem u pogrešnim procenama i pogrešnim očekivanjima učesnika u tzv. demokratskom bloku. I da budem sasvim precizan, mislim na DSS i G17. Da nije toliko mostova srušeno između njih i DS - ovakav ishod bi bio sasvim dovoljan da se formira relativno lako stabilna vlada. Ali DSS je još od februara 2001 "osećao u vazduhu" da je mnogo snažniji nego što mu je podela mandata u okviru DOS pokazivala. Sada se vidi da DSS nije mnogo jači od one kvote koju je dobio još u decembru 2000. godine. To je velika greška u proračunu, koja sada predstavlja problem za formiranje demokratske većine u parlamentu.

Pre izbora se smatralo da bi DSS i G17 uz eventualno SPO/NS mogli da formiraju komotno većinu. Ta kalkulacija je pretpostavljala mnogo više glasova za DSS, i u tom slučaju bi se DS jednostavno marginalizovao. U jednoj predizbornoj emisiji na BK najveća DSS ulizica, Slobodan Vuksanović, je samouvereno rekao da očekuje između 80 i 90 mandata za DSS! Usput, i mnogo, mnogo pre zvanične predizborne kampanje a naročito tokom nje, DSS je najviše kritikovao DS - unapred odbijajući mogućnost da posle uzbora sa njom uđe u koaliciju. Pri tom mu je slogan bio "Reč je reč", koji sam naročito pohvalio;) Sad će biti problem da tu reč održi. Da je to problem, videlo se kasno sinoć u prilično nemuštoj izjavi koju je Koštunica dao u svom izbornom štabu. Verovatno je šampanjac koji je bio spremljen, ostavljen za proslavu Nove godine;)

Što se tiče G17+ i oni su bili malo kiseli posle prvih rezultata, verovatno očekujući da će uzeti mnogo više glasova DS. Relativno dobar rezultat za DS se može tumačiti time da ipak postoji pola miliona ljudi u Srbiji koji cene ono što je do sada urađeno.

I šta sada da kažemo svima koji su pričali da će ovi izbori doneti stabilnost nakon duge krize? Neće doneti stabilnost, jer se stabilnost postiže jedino saradnjom stranaka demokratske orijentacije. A za to nisu bili ni potrebni izbori, strogo gledano. Bilo je iluzorno očekivati da jedna stranka može sama da iznese teret tranzicije u Srbiji. Jedna stranka je u startu odbila da bude deo tima, misleći da je jača samostalno (DSS), a jedna stranka je relativno sagorela u pokušaju da sama sprovodi reforme (DS). Međusobno poverenje je u tom sukobu, bar u dogledno vreme, nepovratno izgubljeno. Svaki kompromis koji bi posle ovih izbora mogao da nastane između DSS i DS biće kratkog veka. Ja verujem u pragmatizam i realizam DS, što mislim da je njihova velika prednost, ali takođe verujem da je DSS suviše krut i da neće lako priznati da je vodio pogrešnu politiku. U tom smislu, deluje patetično (ali i potvrđuje moju prethodnu tvrdnju) izjava Koštunice da je za rast radikala kriva Demokratska stranka, a delimično i međunarodna zajednica. Osim što je po njemu, DS bila kriva za sve što se dogodilo u poslednje tri godine, sada je konačno kriva i što DSS nije prošla bolje na izborima. Smešno. Ni nagoveštaja samokritike sa njegove strane.

Slično, patetična je i sinoćnja izjava Miroljuba Labusa, u izveštačenom i njemu nepriličnom levičarskom maniru da je eto vlada trebalo više da brine o gubitnicima tranzicije, i da on razume zašto je toliko ljudi glasalo za radikale. A zaboravlja da je suština ekonomskog programa koju je DOS usvojio još pred izbore 2000. i posle toga sprovodio (a u sprovođenju učestvovao i lično Labus) bio program G17 dok je još bila ekspertska grupa. Valjda tada nije mislio o tim posledicama o kojima sada tako empatično priča. Prilično licemerno sa njegove strane. Kojim je to parama vlada trebalo da nastavi po Miloševićevom receptu kupuje socijalni mir, eda bi građani bili manje nadrndani zbog posledica tranzicije? Pa taj lažni socijalizam je i doveo do propasti ekonomije tokom devedesetih.

No, da ne padam u vatru, bez veze;) Drago mi je što su ove manje stranke, naročito Batić i Isakov, otišle u zaborav. I one su debelo precenile svoje mogućnosti, a pokušale su i pomalo da se operu od svog učešća u vlasti. Moraće ovde još da se uči o lojalnosti političkih partnera u koalicijama. Takođe, te male stranke će sve manje igrati neku relevantniju ulogu i trend će biti ukrupnjivanje stranaka. Moraće mnogo sujeta da se proguta, da bi se opstalo. To će biti interesantno posmatrati.

Usudio bih se da kažem da je najveći dobitak ovih izbora upravo u tome što će stranke morati da se ukrupnjavaju, da se integrišu, da nauče da žive sa više frakcija u okviru jedne stranke itd. To će onda biti osnova jednog drugačijeg političkog ambijenta koji je tek u nastajanju i koji će ličiti na ono što decenijama postoji na Zapadu. Iz ovoga sledi da se ne slažem sa predlozima da se izborni cenzus smanji. No, o tome neki drugi put.






posted by Marko 03:36 AM

 28. decembar 2003.

Izlaznost

Izgleda da će izlaznost na današnjim izborima biti dobra (veća nego na prošlogodišnjim predsedničkim, ili u broju glasača više od 3.8 miliona) , što bi moglo da znači da radikali neće imati suviše veliki procenat. Dakle ništa poput onoga što su dobili na novembarskim predsedničkim izborima. Velika izlaznost znači i da su građani smatrali da su izbori neophodni. Ali ovoga puta to znači i da su imali dobru ponudu kandidata za koje bi glasali. Ostaje da se sačeka još nekoliko sati i da se vide prvi preliminarni rezultati.






posted by Marko 05:09 PM

 27. decembar 2003.

Italijanski model

Nakon što su mu prošle nedelje ispred zgrade u kojoj ima stan, nepoznati teroristi podmetnuli bombu, danas je predsedniku Evropske komisije Romanu Prodiju stigao paket bomba u stan. On je paket otvorio ali bomba nije eksplodirala.

Vest će sigurno uzburkati javnost u EU, ali naročito u Italiji. Očigledno je da tragični atentat na Zorana Đinđića, nije strogo pojava koja je karakteristična za države u rasulu, što je mogao da bude okvirni opis Srbije. Prodi je najviši funkcioner u izvršnom telu (Evropskoj komisiji) EU. Slično kao i u Đinđićevom slučaju, posle prvog neuspelog pokušaja, došao je i drugi (neuspešan) pokušaj, a da obezbeđenje nije uspelo da reaguje na vreme.

Ovog meseca je takođe još jedan visoki funkcioner, predsednik Pakistana Pervez Mušaraf, u razmaku od dve nedelje dva puta izbegao atentat. Prvi pokušaj je bio miniran most, čije je daljinsko rušenje zakasnilo nekoliko minuta nakon što je predsednikova povorka prešla most. U drugom pokušaju je napadač samoubica u kombiju punom eksploziva trebalo da se zakuca u Mušarafov automobil, ali nije uspeo.




posted by Marko 09:19 PM

 26. decembar 2003.

Pravo prečeg posla

Veliki građanski protest 1996/97 nije bio toliko zanimljiv za Koštunicu i njegov tadašnji debatni klub pod nazivom DSS. jer su preča pitanja bila na dnevnom redu. Primetimo da priču o stranim gazdama (i implicitno domaćim izdajnicima) nisu monopolisali drugovi iz SPS, nego su je perfidno koristili i salonski nacionalisti. Kako je ta anacionalna opcija sa sve Čankom u paketu samo četiri godine kasnije (2000.) postala prihvatljiva za Voju, to je valjda samo njemu jasno;)

Evo, uostalom, šta kaže gospodin Koštunica:

10. decembar 1996. godine
Odgovor g. Koštunice na vaša pitanja:

Poštovani gospodine Joviću,

razlike između DSS, rekao bih po svojim stavovima, najbliža je po svom političkom programu i politici Srpske Demokratske Stranke Republike Srpske. Razlike između Demokratske Stranke Srbije, i stranaka kakve su Srpski Pokret Obnove i Građanski Savez Srbije, predstavljaju nešto sasvim poznato. I verovatno time treba objašnjavati pored ostalog i činjenicu da se u vreme velikih demonstracija u Beogradu, izazvanih zaista skandaloznom izbornom kradjom počinjenom od strane Milosevicevih socijalista 17. novembra u toku drugog kruga lokalnih izbora, da se, dakle, na tim velikim demonstracijama na kojima se okupljenoj masi obraćaju Vesna Pešić i Vuk Draskovic, ne nalazi niko iz Demokratske stranke Srbije. Postoje i drugi razlozi zašto je to tako, ali s obzirom na pitanje koje ste vi postavili rekao bih da je jedan od veoma važnih razloga, što na ovim skupovima, bar kad je reč o strankama koje predvode Vesna Pešić i Vuk Drašković se ozbiljna nacionalna pitanja i nacionalne teme ne otvaraju.

Jedan od govornika pozvanih da se obrati sa mesta sa kojeg se obraćaju predsednici Srpskog pokreta obnove i građanskog saveza Srbije je rekao da je Slobodanu Milosevicu daleko vaznije bilo da sačuva neku od opština beogradskih, recimo Savski Venac na kome i sam živi, daleko važnije nego da sačuva i Srpsku Krajinu. Čini mi se, to bi se isto moglo reći i za ljude koji predvode SPO i GSS, ne govorim ovo bez argumenata i bez činjenica. Sama činjenica da se na ovim skupovima ne govori o ozbiljnim nacionalnim pitanjima, o Srpskoj nacionalnoj katastrofi u Srpskoj Krajini, o svemu onome što nas tek čeka u Srbiji, o budućnosti Kosova. Sama činjenica da se u skupovima kojima pečat daju, pre svega SPO i GSS pozivaju i govore predstavnici praktično, faktički, separatističkih stranaka iz Crne Gore, sa Kosova i Vojvodine, najbolje govori o karakteru tih skupova. To je jedan od razloga zašto nas, uz poznate razlike koje postoje između DSS i SPO, na ovim skupovima nema.

**

Na kraju krajeva, i u samoj činjenici da su među onima koji su se obraćali iz prostorija DS na Terazijama, okupljenim demonstrantima, da su se među njima našli predstavnici više separatističkih stranaka u Saveznoj Republici Jugoslaviji: Slavko Perović iz Liberalnog Saveza Crne Gore, Nenad Čanak iz Vojvodine, nekoliko predstavnika Kosovskih Albanaca, nekoliko predstavnika različitih frakcija stranki Demokratske Akcije uključujući i samog Ugljanina. I same cinjenice da se među onima koji su podržali organizatore demonstracija našao i veliki broj antisrpski orjentisanih Francuskih intelektualaca, treba potražiti objašnjenje, zašto među onima koji se obraćaju okupljenom narodu se ne nalaze predstavnici DSS?

***

Naime, u ovom trenutku u Srbiji i vlast i stranke kejem se suprotstavljaju, koje tu vlast osporavaju, mislim pre svega na Draškovićevu i Đinđićevu stranku, u mnogo čemu zastupaju jednu vrstu anacionalne političke orijentacije, u mnogo čemu se zapravo nadmeću za naklonost svoga gazde u Vašingtonu.

 26. decembar 2003.

Predizborna tišina

Eto i to dočekasmo;) Višenedeljno hipnotisanje stanovništva - sa TV ekrana, bilborda, sa govornica po raznim halama, salama, sobama i trgovima Srbije - je privedeno kraju. A mislio sam da se nikada neće okončati. Srećom organizam je relativno dobro podneo tu do sada nezapamćenu količinu gluposti koja se prosipala sa svih strana. Sinoć sam izmerio pritisak i 120/80 je odličan rezultat, u svakom slučaju. Kako je ostalim građanima ne mogu da kažem. Valjda je određen broj njih uspeo da izbegne hipnozu pa će na glasanje moći da pođe bistre glave. Što reče neko, strepnja mi je dublja od nade.

No, šta da se radi. Ovo su prvi izbori gde je svaki učesnik imao ravnopravan tretman, bez ikakve diskriminacije i satanizacije u medijima a i inače. Svako je mogao da laže i maže građane koliko god je želeo. Neki su baš preterivali, i bojim se da su oni uspeli i najviše da hipnotišu. Raspaljivala su se najtananija osećanja potencijalnih birača olako davanim obećanjima, razornom kritikom dosadašnje vlasti i uveravanjem da glas treba dati ne ovima ili onima nego baš njima. A koji su to oni? Kao da je to bitno. Levičari su nudili desničarske nacionalne programe, desničari su obećavali visoku socijalnu zaštitu i radničko akcionarstvo uz blagonaklono namigivanje sindikatima. Što pokazuje da hipnotisanim biračima nije mnogo bitna ideološka podloga, već nešto drugo. Ono što izmiče racionalnom, ono sa drugu stranu razuma;)

Od racionalnih preferencija ne bi ništa. Preovlađujući trend je da je su birači naklonjeniji desnici ali da su im očekivanja izrazito levičarska. Hoćemo niske poreze i besplatno školovanje i dobru zdravstvenu zaštitu. Hoćemo i jare i pare. Hoćemo nisku inflaciju i kupovinu socijalnog mira. I niske poreze i veliku javnu potrošnju. I niske poreze i veliku administraciju. Naravno, hoćemo dobre plate i zagarantovano radno mesto, preferiramo državnu službu. Hoćemo niže poreze i veće penzije. Hoćemo rad na crno i dobru socijalnu zaštitu. Jeftinu struju, hleb, mleko, prevoz, telefon. Hoćemo da nova vlada više ulaže u proizvodnju. Hoćemo druga Tita. (Ko je to rekao, da se odmah javi!) U suštini, hoćemo da nam država kao veliki tata, reši sve probleme.

Ovi koji nisu hipnotisani ovakvim amalgamom lepih želja i praznih obećanja bi možda mogli da kažu: Hoćemo da se u osnovne škole umesto veronauke, počev od 7. razreda osnovne škole uvede predmet Osnovi ekonomije, ili Ekonomska azbuka. Tako bi možda za jedno 2-3 generacije došli na potrebni nivo spoznaje ekonomske realnosti - kada bi se gore naređane lepe želje percepirale samo kao lepe želje. I konačno bi se shvatilo da je drug Tito umro, a nesvrstani Gadafi je postao američki klijent.

Dok se sve to ne realizuje, sedimo u vremenu sadašnjem i sa nestrpljenjem očekujemo rezultate izbora. A strepnja je dublja od...i kako to već ide.


posted by Marko 01:49 AM

 24. decembar 2003.

Psihologija/Sloba/Sadam

Čitam na blogovima koje pišu mladi Iračani (pretežno Šiiti) kako je na mnoge od njih slika uhvaćenog Sadama, kome američki lekar pregleda zube, ostavila utisak duboke poniženosti. Jedan od njih, mladi stomatolog iz Bagdada, kaže da se stidi zbog osećaja koji ga je obuzeo u tim trenucima. Umesto zadovoljstva što je tiranin uhvaćen, javio se osećaj poniženja, tuge i depresije. Kako je moguće da je čovek koji je bio toliko moćan sada izgleda kao običan starac od 66 godina, kome Ameri kao kravi pregledaju zube. Mnoge je zapanjilo to što se on uopšte predao. Očekivali su da će se pre ubiti nego da će se živ predati. Stomatolog kojeg pominjem za razliku od mnogih Iračana, podržava američku intervenciju i po svim karakteristikama nije klasičan irački nacionalista. A opet je i on reagovao kao što su verovatno reagovali i mnogi Slobini protivnici ovde u Srbiji kada su videli onaj snimak kada sa vezanim rukama na leđima ulazi u Sheveningen. Poniženje nacije i sažaljenje prema tiraninu. Psiholozi bi to možda objasnili pojmom Štokholmski sindrom.

Te večeri kad je uhvaćen Sadam, na ulicama Bagdada pojavili su se klinci sa, doduše pravim, AK-47 puškama, obučeni u uniforme Sadamovih fedajina, uzvikujući reči podrške Sadamu i kletve Amerima pritom pucajući u vazduh. Pravi arapski teenage angst. Da analogija bude do kraja podudarna, i Sadam kao i Sloba u pritvoru negira sve, tj. sve što je uradio opravdava, a Amere optužuje da su glavni krivci. Kao što je Klinton neopravdano bombardovao Kosovo i time lokalnim naci(onali)stima dao pravo da budu legitimne žrtve, tako je i Buš neopravdano okupirao Irak i učinio da potlačeni Iračani više mrze Amere nego svog rođenog, iako tiranina, Sadama. To što je rat na Kosovu ubrzao pad Miloševića i zaustavio sunovrat Srbije, slično kao što će Irak posle Sadama sigurno biti bolje mesto za život - to su detalji koji u ovoj priči nisu od značaja.

Da je neko iz svega izvukao pouku, dokaz je libijski predsednik Gadafi.



posted by Marko 04:12 PM

 24. decembar 2003.

Veju veju pahulje

Pao je sneg i pokrio breg...i kako već ide ona narodna poslovica. Nema tu nekog većeg metaforičkog efekta, osim onog prozaičnog - što će zeznuti poslednje predizborne mitinge onima koji su ih planirali na otvorenom. Recimo Vuku&Velji danas na trgu Republike. No, biračima to neće teško pasti, jer su im se i ovaj dvojac, a i svi ostali pretendenti verovatno već dobrano smučili. Treba samo da izdrže do četvrtka u ponoć kada se kampanja završava, i onda se vraća regularna tv satnica;) Zanimljiva je dilema da li će se neko od političara u kampanji danas odvažiti da čestita Božić vernicima koji ga slave sutra.

Preporučujem sajt Glasaj pametno. Sve informacije i vesti u vezi sa izborima na jednom mestu. Još samo kad bi birači sledili naziv sajta;)


posted by Marko 01:27 AM

 23. decembar 2003.

Strateško dizanje pritiska

E ovaj Strateški marketing će mi doći glave;)

Iako sam u poslednjih deset dana izbegavao da čitam dnevne i nedeljne novine, kao i sva moguća TV predstavljanja stranaka, izborne hronike itd. - danas sasvim neplanirano uhvatih na radiju RFI intervju sa S. Bogosavljevićem iz Strateškog marketinga. Opet onaj isti poredak: SRS, DSS, G17, DS. Kaže da SRS ima stabilno biračko telo, od oko 800 000 do 900 000 birača. Ako prihvatim da je to tačno, onda mogu samo da se nerviram;)

Moja prognoza da će DSS biti prvi onda pada u vodu. Što i nije neki problem, jer nisam kladioničar;) Ali teško mi je i dalje da prihvatim da je i pored tolike gužve na desnici, disperzija SRS glasova tako beznačajna. Svi ostali imaju odliv glasova, samo SRS ima priliv;(

To onda znači da će kao pojedinačno najjača stranka SRS dobiti, bar formalno, pravo da formira vladu. Možda je to u neku ruku dobro zbog brže i veće mobilizacije demokratskog bloka. Taj blok bi prema Strateškom marketingu ukupno imao oko 1.6 miliona glasova (DSS,G17,DS), što bi značilo da bi neko iz ove grupe mogao da formira vladu. Ali ostaće negativni efekat da je radikalna desnica pojedinačno osvojila najviše glasova.

Druga posledica ovakvog ishoda tiče se efemernosti procena političkih analitičara i analitičara amatera, gde i sebe ubrajam. Ako je verovati Strateškom marketingu, birači su umesto da prihvate umerene opcije, nadrndaniji više nego što se očekuje, što otežava racionalno procenjivanje biračkih preferencija. Ostaje da stvari posmatramo više fenomenološki nego analitički;)



posted by Marko 06:03 PM

 23. decembar 2003.

Reč je reč

Ne treba biti veliki filozof da se zaključi da analiza politike neke stranke ne može da se zasniva na njenom predizbornom sloganu. Slogan je tu da "inspiriše" glasača da glasa baš za xxx stranku. Kao takav ne treba da bude načelno ni tačan, ni pošten, već jednostavno pragmatično oportun;) Ili politički korektno - da inspiriše;)

Međutim, slogan koji može da bude jasan odraz shvatanja politike jednog čoveka (namerno ne kažem jedne stranke) jeste u tekućoj kampanji i najbolji. Radi se, naravno, o Vojislavu Koštunici i sloganu Reč je reč.

Mnoge kockice su se poklopile za Koštunicu i DSS, nakon tri godine. U početku, odmah posle 5. oktobra, doneta je (sada se pokazuje - ispravna) odluka da se inicijativa prepusti Đinđiću, koji je (sada se pokazuje - pogrešno) započeo više nego što je bilo održivo. Đinđić je odradio dobar deo "prljavog" posla, što ga je koštalo i života, a DSS i Koštunica su bili u lagodnoj poziciji da svaki potez kritikuju. To je odlična taktika svake opozicije u tranzicionim vremenima. Pravilo je bilo da su sve istočnoevropske prve tranzicione vlade padale pre isteka mandata. A Koštunici ta "taktička proračunatost" nikada nije zamerena kao moralno upitna.

Posle tri godine bilans za vladajuću garnituru je verovatno gori nego što se moglo predvideti. A rejting Koštunice je ostao neokrnjen. Strogo posmatrano, to je odlično odigrana partija, u kojoj je protivnik iskompromitovan (mada delom i zbog sopstvenih promašaja) a pobednik ostao moralno neokaljan. Tako smešno zvuči sada pokušaj Borisa Tadića da Koštunici opet prilepi Radeta Markovića. Ko se, bre, više seća prelazne vlade i Radeta Markovića nakon onoliko afera u kojima su akteri bili nosioci vlasti? Koga uopšte briga, kada su Neda Arnerić i Nemanja Kolesar mnogo svežiji primer;) I sada je ostao samo završni udarac, odnosno preuzimanje vlasti. Da je Đinđić odigrao ovako kritikovali bi ga da je surovi pragmatičar (makijavelista), a Koštunica je prošao bez većih kritika.

Razlog zbog koga prognoziram da će pojedinačno DSS imati najviše glasova pre svega leži u zeitgeistu, ili duhu vremena. (Odmah da se ogradim, ja neću glasati za DSS!) Drugi razlog je naravno sam Koštunica, odnosno njegov imidž u narodu. Ovo je idealno vreme da se narodu da nova nada. Da se sa pozicije moralnog integriteta iskritikuje sve što se dosada uradilo (a zbog čega je dobar deo građana nezadovoljan) i pruži jedna umerena, gotovo idealistična poruka kako će poštenje konačno pobediti. Sad mi pada na pamet da je pokojni Đinđić tačno pre deset godina imao kampanju pod sloganom "Pošteno". Eto, da nije već iskorišćen, mogao bi slogan Koštunica da uzme na ovim izborima. I ko je pogodniji i ubedljiviji od Koštunice da tu poruku dostavi biračima? Niko;) Ima sada i novih igrača, koji mogu da se pozivaju na čistunstvo (G17, Otpor...), ali niko od njih nema prijemčivost Koštunice u najširem i verovatno najkonzervativnijem delu stanovništva.

Hoće li Koštunica uspeti ono što do sada niko nije uspeo u politici? Hoće li uspeti da uvede poštenje u politiku? Iako je pitanje retoričko;) spreman sam da prihvatim da dobar deo birača zaista veruje da će uvesti. U razgovorima sa ljudima to se jednostavno vidi. Ljudi su bar emotivno spremni da prihvate da je to moguće. A DSS vešto vodi kampanju, šaljući biračima umerene poruke. To je osnovni recept za pridobijanje širih slojeva birača, a ne samo ideoloških istomišljenika. Umerenost naglašavam zato što pretendenti na slično biračko telo, radikali, imaju radikalan;) nastup, koji će mnoge odbiti. Delom i zato što ima ljudi koji znaju da je nemoguće imati hleb za 3 dinara;>> Delom i zato što su ovdašnji birači uopšte uzev konzervativni, pa im ne prija čak ni kada se najavljuje nešto navodno radikalno bolje. Dakle, Koštunica će ubediti narod, i osvojiće vlast. Savršeno će odigrati do kraja.

Prvi test za poštenje u politici za DSS biće posle izbora, prilikom sastavljanja vlade. Obaška što su potencijalni postizborni partneri relativno moralno neugledni;) Visoka moralna pozicija teorijski zvuči kao dobitna kombinacija kod birača. Ali razlog zašto zapravo nigde nije implementirana u praksi je u tome što realnost zahteva mnogo moralno neuglednih kompromisa da bi sistem funkcionisao. A kritika vašeg raskoraka između reči i dela onda postaje jako oružje u rukama vaših protivnika. Što je DS u ovom ciklusu debelo osetio na svojoj koži.





posted by Marko 03:56 AM

Šta dobijate kad priznate laž u politici?

...i to deset dana pre izbora.

Dobijate li izbore ili gubite naklonost birača? Tapšanje po ramenu ili otvoreno podsmevanje zbog iskazane naivnosti? U mladoj, tek stasajućoj demokratskoj političkoj kulturi u Srbiji odgovor na ovo pitanje tek treba da se pokaže. Naravno, ovo je samo eufemizam za činjenicu da nešto što je u normalnim zemljama sasvim očekivano, u zemlji Srbiji može da bude nešto sasvim neočekivano. Tako sada odgovor iščekujemo, iako bi u drugim zemljama on već bio poznat.

U sinoćnjoj emisiji "Utisak nedelje" provejavao je stav da je DS napravio veliku grešku što je deset dana pre izbora, priznao da je krao glasove u parlamentu. Šta je hteo time da postigne nosilac liste Boris Tadić? Objašnjenje je da je hteo da napravi neku vrstu prvog koraka, uspostavi presedan. Eto, i političke stranke mogu da pogreše i on će biti prvi koji javno priznaje grešku. Takav potez i njegovo tumačenje mogu se, posmatrano van konteksta, smatrati galantnim manevrom da se ublaže posledice skandala u skupštini. Ako se, međutim, posmatra kontekst u kome se sve dešavalo jasno je da je reč o prvorazrednom skandalu, čije ponovno (ovog puta samoinicijativno od strane počinitelja) dovođenje u fokus javnosti može imati ozbiljne posledice po dotičnu stranku. Koliko je Tadićev potez presedan, videlo se i u samoj emisiji. Pokušaj Tadića da brani neodbranjivo doveo je do toga da su ga politički protivnici efektno "rešetali" u svakoj mogućoj prilici. Toliko da je u jednom trenutku inače ležerni Tadić izgledao smešno pozivajući se na svoju neobaveštenost. A taj manevar ipak više priliči neležernom (da ne kažem ukrućenom;) Koštunici;)

Kako uopšte očekivati drugačiji ishod? Ako glasači sada ne kazne DS zbog sramotne bahatosti, koja se može porediti samo sa onom koju je u sličnim prilikama pokazivao SPS, da li će je ikada i (politički) kazniti? Suština demokratske kulture je da se ovakva krađa upravo na izborima kazni.

Dakle, sve ovo do sada je bila idealizovana, gotovo teoretska, analiza i dobar deo se verovatno može empirijski potvrditi i na izborima. No, jasno je takođe da ni u politici kao ni u životu stvari nisu tako crno-bele i pravda ne biva tako prosto zadovoljena. U Srbiji naročito;) Posmatrajmo još jednom kontekst u kome se sve dešava.

DS i da nije bilo skandala sa krađom glasova ne bi mogla da računa na mnogo širi sloj stanovništva koji je podržava. Prosto bilo je suviše (mada po mom mišljenju - premalo;) tzv. nepopularnih mera koje je vlast preduzela. Pre svih ekonomska realnost je mnogo jače zapljusnula građane, nego što je to bilo za vreme Miloševića. Sloba je mogao da forsira (ali ipak ne beskonačno dugo, kako se i pokazalo) simulaciju neke druge realnosti, u kojoj ima jeftinog hleba i struje i gradskog prevoza, i da puk bude zadovoljan. Ljudima je sada mnogo lakše da za sumornu ekonomsku stvarnost okrive aktuelnu vlast (baš zato što nema forsirane simulacije, a i mediji su slobodni), kojoj je opet teže da ako pozitivni efekti njene politike izostanu zbog toga dobije sledeće izbore. Ukratko, DS je izabrala takvu politiku i sad snosi objektivne političke posledice zbog toga. Ovime ne iskazujem sud da je takva politika loša sama po sebi, već samo da ima veliku cenu tj. plaća se gubitkom vlasti, ako veći pozitivni efekti izostanu.

Ako prihvatimo da je kazna neminovna, onda se Tadićev postupak može shvatiti kao relativno dobar strateški potez. Stranka je pre izbora priznala krađu i posredno već najavila da ne očekuje da na njima pobedi. Time je krug zatvoren (jer je kazna prelazak u opoziciju - što se u sadašnjoj situaciji može pokazati kao blessing in disguise, ali o tome drugi put) i na neki način je izbijen argument iz ruku političkih protivnika (što opet ne znači da ga oni neće opet potezati kad im ustreba). Bitna je ciljna grupa kojoj je priznanje krađe namenjeno. To su oni koji su i inače naklonjeniji DS. Preciznije oni koji u centru/levom centru/građanskoj opciji vide svoj izbor, a ne šarenolikom društvu desno od centra. Njima se poručuje da stranka iako je pravila gluposti (ali ne samo gluposti) dok je bila na vlasti, nije postala bahata, već da je pod pritiskom javnosti (i ne pokušavajući da taj pritisak nepriličnim sredstvima uguši, što je bio metod SPS) priznala svoje greške. Dakle, to je poruka onima koji bi inače glasali za DS, jer su ideološki naklonjeniji toj opciji, ali su zbog skandala možda imali dilemu da li uopšte glasati, kada su i njihovi favoriti počeli da prave nedopustive greške.

Dilema: greška ili dobar potez? Kao što rekoh na početku, u zemlji racionalno iracionalnih i iracionalno racionalnih birača - odgovor se iščekuje;)

posted by Marko 01:23 PM

 21. decembar 2003.

Ko će pobediti na izborima 28.12.2003?

Komunisti sigurno neće;) Recimo da će poredak biti sledeći:

SRS, DSS, G-17+, DS...

Ako se to ne dogodi, jednostavno ćemo okriviti Strategic Marketing kao nepouzdanog merača javnog raspoloženja. Gornji poredak je napravljen baš na osnovu procena koja je pre neki dan dala ova agencija. Doduše, on valjda tipuju da će drugi biti G17+, ali u to mi je vro teško da poverujem. Pošto, za razliku od nekih, ne mogu lično da procenim raspoloženje birača;) - ostaje mi da se oslonim na ovu, prilično pesimističnu, procenu.

Nije mi baš jasno zašto se može dogoditi da SRS dobije toliko visok procenat (25%-30%) glasova. Razumem da je dobar deo populacije nadrndan zbog tranzicije, ali baš na ovim izborima je do sada neviđena gužva u spektru desno od centra, tj. postoji veći izbor alternativa. Ako prihvatimo da (desna) populistička retorika godi ušima nadrndanog birača (usled nedostatka kredibilne leve retorike), ne vidim razlog zašto bi radikali imali monopol nad tom populističkom retorikom. Kakva je to formula koju nude, kojom se izdvajaju od DSS, DHSS, Velje&Vuka, SSJ, ili recimo G17+ ?;) Izolaciju, možda? Je l' narod opet počeo da se pali na stare žvake od pre deset godina (1993. je bila godina Dafine i Jezde i velike hiperinflacije) - ekonomsko čudo pod sankcijama, neverovatne kamate i sada na priču o hlebu od 3 dinara. Zatim, postoji problem uverljivosti. Da li birači zaista veruju da radikali imaju u svojim redovima ljude koji mogu nešto da urade, što dosadašnja vlast nije mogla. Ako ne veruju, po čemu se onda SRS razlikuje od DHSS koji ima i demokratsku etiketu. I jedni i drugi imaju ograničen kadar, koji teško može nešto da uradi na nivou republike (možda mogu po nekim opštinama a la Velja Ilić;). Da je taj deo birača strogo republikanski nastrojen, pa uviđa razliku između monarhizma DHSS (ili SPO/NS) i retoričkog republikanizma radikala - to mi je teško da poverujem. Pre bih očekivao da DSS sve te nadrndane, ali ne totalno poblesavele (u smislu da svesno glasaju za izolaciju) birače okupi na svoju stranu. Totalno neracionalno;) - no, mnogo je očekivati racionalnost, kad je iracionalnost toliko prijemčivija srpskom biću;) Uglavnom, za mene ostaje misterija da radikali dobiju baš toliko;) No, možda na kraju i ne dobiju. Videćemo.

Mnogo je zanimljvije kako će ostalih 15-ak stranaka da prođe:
Otpor ima najskuplje plakate (full color) i najkraći staž od svih stranaka (ciglo mesec dana kao zvanično registrovana stranka). Inženjer ;) Nebojša Čović ima puno velikih bilborda po gradovima - no stiče se utisak da se Čović reklamira kao kandidat za predsednika, jer osim njega, niko iz njegove stranke nije prepoznatljiv u javnosti. Otuda sumnja da DA kao stranka ima neki ozbiljniji kadrovski potencijal. Zatim, DHSS koji promoviše samostalnu monarhiju - ima mnogo razočaranih radikala u svojim redovima. Kao što će Dušan Mihajlović u Valjevu, tako će i Batić bar u Obrenovcu da osvoji dosta glasova;)) Takođe, Čačak, Kraljevo i još poneka proćetnićka ruralna varošica će glasati za Vuka&Velju - koji se agresivno reklamiraju na TV-u, pozivajući se na svoj minuli staž. Primetio sam da i delovi Voždovca vole Vuka;)

Zajedničko za sve ove stranke je da su dosta novca uložile u kampanju (Otpor možda najviše), što se za neke može ispostaviti da su uludo potrošili;) - ako ne pređu cenzus. Najoriginalnija kampanja je, to se mora priznati, Liberala Srbije i njihove maskote crne ovce.

Šta da kažem na kraju? Kladionice će se lepo opariti, jer je neizvesnost velika i biće mnogo promašaja u pogađanju ishoda. Ako G17+ dođe na vlast, kladioničari pazite se, jer će Dinkić odmah uvesti poreze na igre na sreću. To treba imati u vidu;) Šalu na stranu, zaključio bih svojom ličnom prognozom da će Otpor da ostane ispod crte i da radikali neće pojedinačno imati najviše glasova. Ali, naravno, za ovu prognozu neću dati pare;>

Narednih dana, možda kažem još ponešto o drugim izbornim igračima.

posted by Marko 6:43 PM