Zbog tebe

 

 

Kuda idu te moje reke , vodopadi bistri uzburkane vode,

do neke svetlosti daleke , koja dođe i sa tobom ode.

 

Gde to idu osećaji moji , po ovoj kiši iz vedra neba,

ka jednom srcu što postoji , kao i ljubav koja mu treba.

 

Jer u njoj jedino postojiš i gušiš me bolom slatkim,

dok sa maglom ovde stojiš , u snovima mojim kratkim.

 

Dok te sanja moja duša , zelene reke , zalive puste,

kad zbog tebe neće da sluša , vetrove što ravnicom šušte.

 

Iz tih snova ja se budim , s tvojim imenom na usnama,

jer te ja nežno ljubim , samo u snu , samo u pesmama.

 

 

Često poželim

 

 

Često poželim da te poljubim , da opijem dušu usnama tvojim,

mada znam da tebe gubim , jer me ne volis mada te volim.

 

Ponekad poželim uzet te za ruke i lice moje milovati  njima,

kad si kraj mene teške su muke, jer razmišljam šta ti o meni snivaš.

 

Razmišljam gde su svi tvoji sni.

 

Ponekad poželim zagrlit te snažno , mada znam da ti to sada nećeš,

sem tebe mi ništa više nije važno , sve dok se u mojim mislima krećeš.

 

Ponekad poželim sesti pokraj tebe , gledati te nemo u tišini noći,

daću ti uvek jedan deo sebe , voleću uvek samo tvoje oči.

 

 

 Beg od sna

 

 

Zašto opet bežiš od mene , od ljubavi što ti želim dati,

mirišljavu kao lipa , opijenu mojom čežnjom.

Zašto me izbegavaš , bežiš dok opada lišće,

puštaš moje srce da još više pati dok kuca samo za tebe,

samo za tvoje oči koje gore u vatri izgubljene ljubavi.

Gledajući oblake.

 

Zašto ne voliš moje oči kojima si ti jedina hrana,

koje sanjaju tvoje poglede što ih nekad uputiš ka nebu.

Tražeći zvezde.

 

Ne voliš ni tišinu koja je tu kad ja i ti ostanemo sami,

gledamo se sa tugom u očima i vodimo ljubav bez dodira.

Iako nismo u ljubavi.

 

Sve dok se ne pretvorimo u more smeha u kome se moje srce davi.

Samo zbog tebe ljubavi.

 

 

Да ли си сама

 

 

Да ли си сама ове ноћи , da li želiš moje oči,

da te nežno zorom glede ,  dok ja budem pored tebe.

 

Mesec je tu od oblaka skriven , zvezde plaču samo za sebe,

san moj nije razbijen , dok je mene , dok je tebe.

 

Čudna je ova noć duga , puna nekih šapata tame,

čudna je nit koja spaja , misli naše tužne i tamne.

 

Zašto su snovi naši , uvek važniji od surove jave,

na kojoj ćemo zajedno doći , do prave strasti , do ljubavi prave.

 

 

Želim tebe

 

 Nakon ove duge noći srce mi je tebe puno,

gde si bila u samoći , gde si bila moja srno.

 

Dan je dug dok kiša pada , dok ja sanjam , sanjam tebe ,

budi mi se jedna nada , da te želim svu za sebe.

 

Oči tople , usne vrele , što u meni ljubav bude,

tvoje lice , ruke bele , meni pesmu sada nude.

 

Pesmu čežnje iz beskraja , koji rađa jednu tugu,

konac jedan odgovora , da ne želim neku drugu.

 

Dok te želim , ja te sanjam , lagano mi sviće dan,

Ja pomislih dal`  sam jedan , neostvaren tvoj san.

 

 

Oči tvoje

 

 

Tvoje su oči  ogledalo meseca što moju ljubav polako bude,

kao bol što me sad preseca i slatke snove meni nude.

 

Oči su tvoje crno zlato koje sad blista u slapu sreće,

tebi je puno nežnosti dato , reči se nižu , mirise cveće.

 

Oči su tvoje dva kamena draga što gore u magli ljubavi tužne,

i donose radost do moga praga , mirise jedne obale južne.

 

Oči su tvoje dva sunca što sjaje i

mirno daju svetlost što boli,

svetleći svojim sjajem , u zoru ,

u ponoć , odsjajem svojim.

 

Oči su tvoje tako lepe , ko pupoljak ruže na tvom dlanu,

dok te je volim prelepi cvete , cvetaju ruže , zora mi svanu.

 

 

 Patnja

 

Nakon mnogo godina uspinjanja , padanja,

nakon ovih dana beskrajnog nadanja ,

dok polako trpim sva moja stradanja,

dok polako gubim sva moja nadanja.

 

Ostaje mi samo patnja , četri zida,

dodir ruku vreo,nežan , dodir tela koji skida,

tamu iz ljubavi koja tiho traži mene,

svetlosti sećanja da mi srce ne uvene.

 

I dok tako ovde stojiš sa požudom tebe gledam,

jer ja znam da postojiš dok je život samo jedan.

 

Jer dok imam tebe budi mi se jedna nada,

želim da te nežno volim , da te volim samo sada.

 

Jer dok naše svanu zore ti ćeš biti moja tuga,

ljubav ćeš moja biti ne treba mi neka druga.

 

Zora rana dok miriše srce ću ti svoje dati,

što zbog tebe ovo piše i za tobom večno pati.

 

Ukradeno srce

 

Zaključaću u se tvoje srce , bićeš u dugi moje sunce,

dok vihori strasti noćas traže mene , ukrasti moram oči tvoje snene.

 

Zatvoriću ključem deo duše tvoje i daću ti rado deo duše svoje,

da sa njom tebi snovi traju duže , dok ti  mirišu narcisi , ruže.

 

I velika žuto , zelena polja , koja tebe traže noćas do spokoja,

trčeći brzo , krečući se njima , tražeći leto dok traje zima.

 

Rosa na ruži , pupoljak u cvatu , traže samo tebe u ovom satu,

lutajući tako vrtovima sreće , tražeći tebe traže snove veće.

 

 

Muzika moje ljubavi

 

 

Muzika moje ljubavi , ove noći svira za tebe,

zvono moje crkve zvoni samo za sebe,

najlepši zvuci tu se kriju , iz mog srca idu ka tebi,

i pevaju ti iznad duge,

dok ljubav lagano teče , jednom rekom moje tuge.

 

Osećaj težak za dušu obuzima moje srce,

izaziva radosti sušu , bez tebe meni , ne izlazi sunce.

 

Jer dok te nema ja te tražim , svud iz tame,

tražim sada tvoje srce , usne jedne , tople , same.

 

Koje želim ja za sebe,

koje volim više no , što se voli domovina,

Više nego što se voli , devojka jedna tiha i fina.