Na livadi pasu zvezde.
I da njih nije tišina bi
gorka na travci bila
ispisana.
Neoslepljen kamen
preti da zaboravi svoj
početak.
Iz zvuka u zvuk
pretvoreno stado dotiče
da bi se setio.
Na drugoj strani vetar
priča frulu.
Kamen kamuje
i samuje
i sebe kamenuje.
