Pre dve godine sam ugradio deset sitnih tabletica i - promenio svoj život!
    Po struci sam PTT tehničar, rođen pre 46 godina, oženjen i otac dvoje dece starosti 18 i 16 godina. Kao dete bio sam prilično povučen. Otac je bio konobar i izdržavao je celu porodicu i - pio. Majka, domaćica, je pazila na kuću, sestru i mene i kako se kasnije ispostavilo - krišom pila.
    Po svršetku školovanja i odsluženog vojnog roka zaposlio sam se u novosadskom PTT-u. Radio sam i privatno, tezgario i polako počeo da pijuckam alkoholna pića. Kasnije sve više i više. Posao nije trpeo ali su mi vozačku dozvolu nekoliko puta oduzimali zbog pića. Devedesetih godina su me dva puta mobilisali pa sam se, hteo ne hteo, nagledao grozota ratišta. Supruga i ja smo se udaljavali da bi na kraju ljubav zamrla. Majka mi je umrla od posledica alkoholizma a otac je iz istih razloga otišao u penziju, ali mu to nije smetalo da meni prigovara što pijem.
    Zbog pića počeo sam da zaboravljam na mušterije u privatnim poslovima, žena mi je stalno prebacivala, deca su me se stidela…Sve to nateralo me je da pomoć potražim u klubu "Grbavica". Međutim, nisam hteo da idem na lečenje jer: "Ja nisam alkoholičar". Apstinirao sam do godišnjih odmora, a onda opet "Jovo nanovo" - piće. U mojoj radionici, na tavanu kuće, u šupi…na sve strane sam imao sakrivene flaše pića. Konačno uz pomoć porodice, prijatelja i članova našeg kluba otišao sam na lečenje i napokon priznao da sam zavisnik od alkohola. Doktorka Dickov i terapeut Olgica su mi puno pomagali. Pozivali su i suprugu na saradnju ali je kod nje sve bilo: hoću - neću, učestvovaću - neću učestvovati.
    Na kraju sam uvideo da je u mojoj situaciji jedini izlaz ugradnja "Esperala" i da nakon toga pokušam da sve što je bilo srušeno u mom životu donekle popravim.
    Danas nakon dve godine uspešne apstinencije svestan sam da sam uhvatio "poslednji voz" i tako produžio sebi život. Ponovo uspešno radim svoj posao, deca su mi odlični đaci, sportisti, manekeni… prihvatili su me! Sa suprugom sam zbog njih. Mnogo sam radio na sebi, prevazišao mnogobrojne teškoće i zablude, fizički sam se oporavio i stavio nove zube.
    Mnogo mi znači i činjenica da sada kada imam "Esperal" niko ne može da mi kaže: sigurno je nešto popio.
    Otac mi je iznenada umro. No , mora se dalje i ja moje mnogobrojne obaveze uspešno odrađujem. I često, kao što su nekad meni, sada ja pomažem drugima da prebrode probleme sa alkoholom. Mislim da je to samo mali deo onog što mogu da uradim i da se na taj način svima koji su se trudili oko mene zahvalim za novi, kvalitetniji život koji živim.