Moram da kažem da mi je izuzetna čast da, evo odmah posle profesora Kapamadžije, koji je bio moj učitelj u ovoj oblasti, dobijem zadatak da govorim o ovom listu. Molim vas, da mi dozvolite da i ja evociram neke uspomene o početku rada u ovoj oblasti u kojoj sam već gotovo dvadeset i više godina.
    Vrlo dobro se sećam kada sam kao tek diplomirani lekar s profesorom Kapadžijom uspostavljala kontakt i interesovala se za rad na psihijatriji, prvenstveno u oblasti samoubistava, kada mi je on rekao: "Može, ali vi se svakako morate baviti i alkoholizmom." U tom trenutku o tome nisam mnogo znala ali sam odgovorila: dobro, videćemo kako će to izgledati. Mogu vam reći da je u radu s pacijentima, saradnji s klubovima LA, druženjima, ostalo mnogo lepih uspomena. Drago mi je da i danas vidim ljude iz tih davnih godina, kao članove kluba, da vidim da su uspeli u svojoj apstinenciji, da su uspeli da održe rad kluba i zadrže članove. Želim svima da klubovi i ubuduće nastave s radom i uključe u svoje članstvo više članova porodica lečenih alkoholičara i mnoge mlađe osobe, pacijente koji su lečeni od alkoholizma.

    Medicinske karakteristike bolesti i značaj kluba

    Što se tiče časopisa ja sam ga, zaista, pročitala od prve do poslednje strane. Mogu da odam priznanje, pre svega, glavnom i odgovornom uredniku, koji je kreirao ovaj časopis. Mislim da je časopis izuzetno dobro napravljen, profesionalno urađen, a sadržajno pruža sve ono što može da interesuje i profesionalce i članove kluba i članove njihovih porodica i širu laičku javnost. Znači od članaka koji evociraju uspomene i osnivanje klubova do priloga mog kolege Nikole, koji su profesionalni, stručni članci koji govore o današnjoj koncepciji, o zavisnosti, odnosno zavisnosti od alkohola, koja je data na jedan pristupačan način tako da svi oni koji uzmu časopis u ruke mogu da razumeju o čemu se tu radi. Shvate, pre svega, koje su medicinske karakteristike ove zavisnosti, da shvate njene posledice, značaj kluba u svemu tome.
    Kroz članke i priloge ostalih kolega (vidim tu kolegu Jovana Srbina, koji je pisao baš o tim teškim medicinskim posledicama, neurološkim posledicama, koje je alkohol ostavio, o terapiji koja je neophodna) sve je dato na prihvatljiv i razumljiv način i jednoj lepezi publike.
    Prilozi o aktivnostima samog kluba su svakako izuzetno značajni, koji govore o tome šta sve klub može i šta je do sada uradio, a mislim da može i znatno više. Ovaj časopis treba da bude podsticaj da se u tom pravcu uradi još više da se angažuju članovi drugih klubova širom Vojvodine i cele Srbije i prezentiraju svoje aktivnosti na ovom području.
    Na kraju želim da ovaj časopis zaživi kao jedna kvalitetna publikacija, koja će naći svoje mesto u našoj sredini, jer to mesto do sada nismo imali i što je časopis ovakve vrste apsolutno nedostajao. Ja pozdravljam njegov izlazak i želim još mnogo novih brojeva.