Apstinencija alkoholičara od alkohola je samo preduslov za lečenje, rehabilitaciju i resocijalizaciju, odnosno za korenitu promenu pona- šanja u cilju boljeg i zdravijeg života. Da bi u tome uspeo lečeni alkoholičar se mora pridržavati određenih terapijskih zahteva. Zahtevi su visoki i nisu lagani za realizaciju, ali su apsolutno mogući i ostvarljivi uz pomoć terapeuta, porodice i šireg okruženja.
    Promena društva i kafanskog ambijenta je logična posledica, iz prostog razloga što lečeni alkoholičar nema više ništa zajedničko sa alkoholičarem. Lečeni alkoholičar je u višestrukoj prednosti, on je zreliji, edukovaniji, emocionalno oporavljen, uravnoteženiji, realniji i efikasniji. Njemu su dosadne i neprihvatljive prazne priče i neadekvatna ponašanja alkoholičara. On je vredniji u svakom pogledu i u tom vidi ogroman doprinos svog lečenja, jer svakim danom postaje sve više čovek, a manje alkoholičar, što ga čini srećnijim, zadovoljnijim i u svemu bogatijim. Kako u svakodnevnom životu postoje razne provokacije i opasnosti od recidiva, najpre u ponašanju, a onda u propijanju, neophodno je savladati, između ostalog, i "fenomen javnog priznanja", koji uvek i u svakoj prilici pomaže da se spreči, otkloni i pobedi svaka provokacija. Kako je lečeni alkoholičar u prednosti sa svojim znanjem o alkoholizmu u odnosu na svoje okruženje, pruža mu se šansa da svojom apstinencijom, ponašanjem, znanjem i upornošću savlada sve provokacije sredine u kojoj se kreće i živi.
    Takođe je, nedvosmisleno potrebna reorganizacija porodičnog života i ranijih navika, gde domaćinstvo neće imati alkohol u kući, a članovi porodice, gosti, susedi i ostali da prihvate život i druženje bez alkohola. Život u porodici biće srećniji uz voćne sokove, limunade, kolače, voće, kafu itd.

    Lečenje i rehabilitacija

    Kompeksni tretman lečenja podrazumeva, pored intenzivne faze i produženu rehabilitaciju, bez koje lečenje ne može biti potpuno i uspešno. Znači radi se o dva osnovna vida, koji uslovljavaju jedan drugog. Prepustiti pacijenta i njegovu porodicu posle intenzivnog lečenja bez produženog tretmana i rehabilitacije, znači prekinuti započeto lečenje na samom početku. Proces kompletne rehabilitacije je dug i naporan i predstavlja savladavanje, prihvatanje i praktičnu promenu novog, zdravijeg i društve prihvatljivijeg načina ponašanja. On predstavlja oslobađanje i pokretanje ljudskih potencijala u cilju zrelijeg i adekvatnijeg rešavanja životnih situacija. Preduslov za prihvatanje produženog lečenja i rehabilitacije podrazumeva sticanje dobrog uvida u svoju bolest i ulazak u proces lečenja celokupnom snagom i svim raspoloživim kapacitetima svoje ličnosti. Značajnu ulogu igraju saradnici - porodica, koji moraju da shvate potrebu podrške pacijentu i prihvate korekciju sopstvenog načina ponašanja. Porodica mora da shvati da je učestvovala u razvoju alkohololizma svog člana i da mora da učestvuje i u lečenju bolesti, jer je i sama bila bolesna. Podrška i saradnja radne sredine je takođe značajna. Od nje se zahteva da pruži šansu lečenom alkoholičaru da se rehabilituje. Ne traže se neke beneficije, već podrška uz visoke zahteve rehabilitantu. Ako izostanu navedeni činioci, lečeni alkoholičar i njegova porodica se opuste, zadovoljni samo apstinencijom, postaju pseudo - sigurni, smatraju da je sve u redu, ponašanje ostaje staro, što je prduslov za propijanje, odnosno recidiv i ponovne nevolje.
    Produžena rehabilitacija sprovodi se u produženim rehabilitacionim grupama, porodičnim grupnim tretmanom i drugim oblicima grupnog rada. Rehabilitaciju i resocijalizaciju u širem smislu sprovodi socioterapijski klub lečenih alkoholičara u kome se izrađuje životna filozofija zdravog ponašanja, u kome se uči, samoaktualizuje i potvrđuje sopstvena ličnost.

     Mogućnost kluba u prevenciji bolesti zavisnosti

    Osnovni zadatak socioterapijskog kluba lečenih alkoholičara je da služi lečenju i rehabilitaciji alkoholičara i njihovih porodica. Aktivnost kluba mora se podrediti tim zadacima i ne sme se pripisivati klubu neka druga uloga, koja bi dovodila u opasnost njegovu osnovnu funkciju. On samim svojim postojanjemu određenoj društvenoj sredini ima snažno preventivno delovanje. Sama činjenica da klub, između ostalog, priprema lečenog alkoholičara za društvenu rehabilitaciju, osposobljava ga da može u preventivnim akcijama preuzeti određene zadatke. Međutim, klub lečenih alkoholičara ne bi smeo da bude nosilac preventivne akcije u meri u kojoj bi ugrozio svoju osnovnu funkciju. Klub je otvorena socioterapijska grupa i u nju pristižu pacijenti sa različitim stepenom uspešnosti u lečenju i sa sobom donose mnoga nerazjašnjena pitanja, koja treba razrešiti u klubu. Sa druge strane, stariji članovi kluba sa višim stepenom rehabilitacije, u obavezi su da pomognu, još uvek, rehabilitaciono nedefinisanim kolegama, jer klub zbog toga postoji. Ni jedna delatnost pa ni ona društveno korisna, ako ne služi lečenju i rehabilitaciji alkoholičara ne spada u prioritetan sadržaj rada u klubu. Društveno korisnu aktivnost, članovi kluba mogu podržavati kao građani. Međutim, u svojim zadacima i svom sadržaju koji je višedimenzionalan, klub ispoljava značajne preventivne elemente, koji se odnose na porodicu, u prvom redu, na decu lečenog alkoholičara kao na šire njegovo socijalno okruženje, jer je uspešno lečeni alkoholičar najbolja i najefikasnija antialkoholičarska propaganda. Stoga i samo njegovo ponašanje u lokalnoj zajednici predstavlja prevenciju, jer se postepeno počinje više ceniti apstinencija od pijenja. Ipak, pod uslovom, da klub vodi dobro edukovani terapeut i da struktura kluba dozvoljava, da su članovi uspešno lečeni, da to pokazuju svojim ponašanjem, delovanjem i svojom višegodišnjom apstinencijom i rehabilitacijom, klub dobija kvalifikaciju mogućeg partnera lokalnoj zajednici u prevenciji i suzbijanju alkoholizma. Klub sa recidivistima ili sa još «rovitim» članovima teško da može da bude partner lokalnoj zajednici u suzbijanju alkoholizma.Najmanje to može da bude klub bez dobro edukovanih terapeuta, gde su pacijenti prepušteni sami sebi. Znači, potrebni su određeni preduslovi da bi klub pored svoje osnovne delatnosti preuzimao i neke druge aktivnosti u lokalnoj zajednici. Pre svega, potrebno je sačiniti program za suzbijanje alkoholizma u lokalnoj zajednici i u njemu pažljivo i oprezno odrediti mesto, ulogu i način aktivnosti kluba. Postoje razne mogućnosti koje bi se mogle realizovati, kao što je prijem gostiju ( školske i studentske omladine, zaposlene u radnim oerganizacijama...) na sastanke kluba gde bi se razgovaralo o problemu bolesti zavisnosti. Takođe je moguće da se u klubu organizuju tribine i okrugli stolovi kao i učešće u raznim projektima u vezi sa primarnom prevencijom bolesti zavisnosti i sl.

     Šta se podrazumeva pod uspešno lečenim?

    Smatra se da je kvalitetno lečeni alkoholičar onaj prepozna i pri- hvati svoju bolest, uključi sa svim svojim bićem u terapijski proces, razbije sve mehanizme odbrane alkoholičarskog načina ponašanja, uspostavi zdrav sistem življenja i postane efikasan u svom ličnom, porodičnom, profesionalnom i socijalnom životu, a o uspešnosti toga procenu daje celokupno njegovo okruženje. Uspešno lečeni alkoholičar nije konačna formulacija već preduslov za dalje dograđivanje, učenje, savladavanje životnih situacija i napredovanja, što zahteva dugotrajnu aktivnost u klubu sa terapeutom.