- Počeo sam se lečiti '82. godine u Koviinu. Posle izlaska ugradio sam esperal koji traje pet godina. l od tog dana - nema alkohola - priča nam Branko Pavlović, jedan od članova kluba. - Pijem od svoje sedamnaeste godine, kad sam radio u "Hlebu", inače sam po zanimanju pekar. Čašica po čašica, prvo kruškovac, pa pelinkovac, pa vinjak, i onda nema zaustavljanja. Prelomilo je kad sam jednom sa svojom ćerkicom - imam dve ćerke iz prvog braka - išao onako od kafane do kafane. Desilo se da smo izgubili njenu kapu i šal, pali smo iz autobusa, ja sam slomio rame, a ona ruku. Policija me je tako pijanog privela. Kada sam se sutra izlečio, to jest kada sam malo došao sebi, znao sam da to nije dobro. Otišao sam u dom zdravlja gde su me uputili na lečenje.
    Posle lečenja nisam imao problema s alkoholom. Radio sam čak i u kafani jedno vreme. Ali na flašu sam stavio krst. Moja druga žena je volela da pije, ali sam i to izdržao. Sada živim s trećom ženom s kojom imam ćerkicu od sedam godina, i sve je dobro - zadovoljan je Branko, ali ipak ponekad pomisli na sve ono što je zbog alkohola izgubio: - Eh, da su mi sad te godine... Pa ja sam tri kuće i tri pekare popio! Ali izvukao sam se iz te krize, i to mi je drago.
    Inače je "Pekar", kako još zovu Branka, zaposlen u građevinskom "Petrovaradin", čija direktorka često pomaže aktivnosti kluba i ima razumevanja za svog radnika koji apstinira već 20 godina.