Alkoholizam je bolest, Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju da su alkoholičari osobe koje su, zbog dugotrajne upotrebe alkohola postale fizički i psihički zavisne. Da bi se neko proglasio alkoholičarem mora ispunjavati bar jedan od četiri kriterijuma; a to su: Psihička i fizička zavisnost, progresija somatskih, psihijatrijskih i neuroloških komplikacija, gubitak kontrole nad pićem i nemogućnost apstinencije.
    Alkoholizam je hronična progresivna bolest recidivnog karaktera, znači, da se u toku lečenja često javljaju recidivi, odnosno, ponovno uzimanje alkohola.

    Uzroci oštećenja

    Ne postoji organ ili sistem organa u organizmu, čovečjem telu, koji zbog upotrebe alkohola nije oštećen. Svi organi ili sistemi organa su u manjoj ili većoj meri pod direktnim ili indirektnim uticajem alkohola.
    Danas je opšte prihvaćeno da su telesne, duševne i nervne komplikacije posledica pothranjenosti, odnosno zbog nedovoljnog unosa gradivnih materija i vitamina. Međutim, sve više se značaja pridaje i direktnom dejstvu alkohola na tkiva. Kod alkoholizma postoji više uzroka pothranjenosti. Jedan od prvih je što se razgradnjom alkohola zadovoljava kalorična potreba. Alkoholičari na taj način gube potrebu za uzimanjem hrane. Međutim, alkohol nema potrebnih gradivnih materija i vitamina. Oštećenjem digestivnog trakta taj nedostatak je još više izražen. Ne mali uticaj ima i ekonomsko propadanje alkoholičara, jer nisu u stanju da kupuju kvalitetnu hranu. Alkoholičari su i nemarne osobe, prema tome -nemarno se odnose i prema hrani.

    Najčešće oštećeni organi

    Alkohol najštetnije deluje na mozak. Na prvom mestu je, dakle, mozak. Dolazi do čestih oboljenja u vidu psihoza. Najpoznatija je bolest delirijum tremens, alkoholne halucinacije, demencije, cerebralne atrofije. Na drugom mestu je gastrointestinalni trakt, odnosno, digestivni sistem, koji je pod direktnim oštećenjem od alkohola. (Katar jednjaka, katar želuca, ciroza jetre, oštećenje jetre, oštećenje pankreasa, koje može biti akutno i atrofično, oštećenje tankog creva). Alkohol deluje i na srce u vidu kardiomiopatija, kongestivne srčane insuficijencije. Deluje na endokrini sistem, znači na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Najviše utiče na nadbubrežnu žlezdu, na polne žlezde.
    Kako se manifestuje delirijum tremens? Delirijum tremens se javlja par dana posle uzimanja alkohola, ređe kod povećanja dnevne količine alkoholnih pića. Dolazi do niza psihičkih i neuroloških komplikacija, odnosno, simptoma. Psihotički simptomi su nemir, strah, dezorjentacija, halucinacije koje mogu biti vidne kada pacijent vidi razne konce, žice, insekte, zatim, taktilne ili pasivne kada pacijenti imaju osećaj da po njima idu različite životinje, insekti, mogu biti akustične kada čuju različite glasove u vidu pretnji ili naredbi i neurološki simptom kada se javlja generalizovani tremor, zbog toga i ime delirijum tremens. Oboljenje je vrlo teško i zahteva hospitalizovano lečenje.
    Sindrom amnezije ili Korsakovljeva psihoza karakteriše se u poremećaju upamćivanja novijih događaja. Takve osobe imaju lažno sećanje, dezorjentisane su u vremenu i prostoru i prema ličnostima i, uglavnom, žive u prošlosti. Smatra se da je ovo uslovljeno nedostatkom vitamina, pre svega, vitamina "B" kompleksa, zbog nedovoljnog unošenja hrane. U velikom broju slučajeva ovaj sindrom prelazi u alkoholnu demenciju. Uzrok je hronični alkoholizam i loša ishrana. Može nastati i naglo posle alkoholnog delirijuma ili spontano (što je češće).
    Manifestuje se intelektualnim oštećenjem i osiromašenjem ličnosti. Ona može da se čak pogorša u apstinencijalnom periodu. Prognoza zavisi od toga kada je započeto lečenje, ukoliko je tretman započet ranije prognoza je bolja. Usled uticaja alkohola na mozak nastaju specifične psihoze, alkoholne halucinacije tzv. akustične halucinacije. Obolele osobe su pri čistoj svesti ali čuju razne zvukove, šumove, kuckanje, korake u sobi i oko kuće itd. Bolesnici su očuvane ličnosti ali često čuju razgovor između dveju drugih osoba, od kojih jedna hvali obolelu osobu, a druga govori pogrdne reči. Oboleli se često uključuje u razgovor između ta dva glasa. Prognoza je da sve to može preći u šizofreniju ili alkoholnu demenciju.
    Postoje i takozvane neurološke komplikacije ili polineuropatije. To su degenerativne promene na nervima nastale direktnim ili indirektnim uticajem alkohola. Direktnim uticajem alkohola javlja se manjak kiseonika i usled toga dolazi do oštećenja nerava. Indirektnim putem razlaganjem alkohola na nerve deluju toksini. Obično su tada zahvaćeni nervi na nogama, rukama, javljaju se bolovi i grčevi, promene u stopalama i šakama. Javljaju se bolovi u mišićima, hipertrofija i gubljenje mišićne snage, može doći i do poremećaja hoda. U neurološke komplikacije spada i alkoholna epilepsija, često prethodi delirijumu. Može nastati i kao posledica nagle apstinencije. Potpuno se povlači posle detoksikacione terapije i uspostavljanjem duže apstinencije.

    Organi za varenje na drugom mestu

    Posle oštećenja mozga po učestalosti dolaze organi za varenje. Međutim, alkohol može da deluje i na vid, na očni živac, javlja se alkoholičarska ambliopatija, zamagljenje vida. usled nedostatka vitamina mogu se javiti i promene na koži. Može se javiti i pelagra.
    Alkohol direktno utiče na organe za varenje. Alkhol direktno deluje na sluzokožu jednjaka i oštećuje je. Povećanjem lučenja želudačnog soka javlja se najpre katar, a zatim dolazi i do atrofije želuca, erozije, grizlice. Atrofija onemogućava normalnu resorpciju hranjivih materija i vitamina. Isto tako dolazi i do oštećenja tankog creva, smanjena resorpcija u njemu, često se javljaju prolivi zbog toga što se ne resorbuje voda i soli nego se oni izbacuju.
    Ciroza jetre (česta i neizlečiva bolest) češće se javlja kod upotrebe alkohola. Isto tako i oštećenje pankreasa i gušterače. Statistika pokazuje da se hronični pankreatitis javlja već posle šest-osam godina uzimanja alkohola, ciroza posle osam do deset godina.
    Postoji udruženost između alkohola i karcinoma, raka, na jeziku jednjaka, jetre, posebno kada su alkohol i pušenje udruženi.
    Alkohol utiče i na endokrini sistem. Kada je muškarac u pitanju dolazi do razgradnje testosterona (muški hormon) a ostavlja više estrogena. Javlja se impotencija, atrofija testisa i sterilnost. Kod žena dolazi do premećaja ciklusa i gubitka ženskih karakteristika usled dugotrajne upotrebe alkohola. Takođe se može javiti i alkoholičarski dijabetes.
    Alkohol u celini negativno utiče na opšte zdravstveno stanje i odbrambeni mehanizam. Alkohol je društveni problem.