Idemo na početak?

            Tai Či je većini poznat kao vežba ili meditacija u pokretu, sadržana u formi sastavljenoj od 24 pa sve do 108 elemenata, koja blagotvorno deluje na ljudski organizam u celini. Malo ko nije video Kineze u parkovima kako vežbaju Tai Či  praveći usporene pokrete i krećući se kao da plešu u vazduhu.

            Mnogi neznaju da je Tai Či u suštini borilačka veština i predstavlja deo kineskih borilačkih veština (Wu Shu). U prevodu Tai Či (pravilnije Tai Đi) znači nešto izuzetno veliko ili beskrajno. U zavisnosti od forme dodaje se i nastavak: npr. Tai Či Čuan (Tai Đi Ćuen) za forme bez oružja ili Tai Či Mač (Tai Đi Đien) za forme sa mačem i slično.

Nastanak

        O samom nastanku Tai Či-ja malo se zna i postoje brojne legende. Najviše prihvaćena legenda je ona po kojoj se za osnivača Tai Či-ja imenuje Čang Sanfeng. Smatra se da je rodjen 1247. godine, datum smrti mu je nepoznat a po legendi je živeo više od 200 godina. Kao i njegovi roditelji i sam Čang bio je državni činovnik. Posle smrti roditelja on odlazi u čuveni manastir Šaolin gde se posvećuje budizmu i borilačkim veštinama, koje su tada u samom manastiru bile u punoj ekspanziji.

Postoje tri legende kako je Čang stvorio Tai Či. Jedna kaže da se to deslio dok je meditirao na planini Vu Dang, druga da je Tai Či stigao do njega u snu, a treća kaže da je Tai Či nastao na osnovu njegovog posmatranja borbe zmije i ždrala. Zadivljen prizorom u kojem beli ždral napada zmiju a ona se veštim, brzim i kružnim pokretima izmiče, i ždralom koji skače na jednoj nozi i brani se svojim krilima, Čang prilagodavanjem ovih pokreta, uz poznavanje harmonije izmedju neba, čoveka i zemlje, stvara Tai Či.

Čang postavlja i osnovne principa Tai Či-a: mirnoćom i sporim pokretima nadvladati silu i agresivnost tj. mekoćom savladati snagu. 

Stilovi u Tai Či-ju

Čen (Chen) stil

Najstarija poznata forma Tai Či-ja, a time i njegova "moderna" istorija, počinje u porodici Chen. Osnivač ovog stila je Čen Vang Ting (Chen Wang Ting, 1600–1680). god. Ovaj stil karakterišu iznenadni eksplozivni pokreti, brzina promene tempa (jin/jang), udarci stopalom o pod, poskoci i niski stavovi.

Jang (Yang) stil

        Osnivač ovog stila je Jang Lu Čan (Yang Lu Chan, 1799–1872). Bio je prvi učenik osnivača Čen stila, Čen Vang Tinga, koji nije pripadnik Čen familije. Podučen kompletnim znanjem iz Čen Tai Či-ja, a i predhodnim znanjem borilačkih veština, stvara Yang stil Tai Či-ja koji je danas i najpopularniji u svetu. Ovaj stil karakterišu spori pokreti, nežno i kružno kretanje.             

Yang stil – "beli ždral širi krila"

Vu (Wu) stil

           Postoje dva Vu stila. Osnivač prvog je Chuan Yuo (1832–1902). Karakteristike ovog stila su kompaktne forme, sporo kretanje i blago nagnuto telo napred tako da glava, kičma i zadnja noga čine pravu liniju. Osnivač drugog stila je Wu Yuxiang (1812–1880). Ovaj stil karaktrerišu kompaktne forme, visoki stavovi, telo je pravo, ruke se ne ukrštaju i ne šire dalje od stopala.       

Sun (Sun) stil

Osnivač ovog stila je Sun Lutang (1861–1932). Kao majstor druga dva unutrašnja stila, u svoj stil uključuje ključne elemente ta dva stila. Za ovaj stil su karakteristični visoki stavovi, ujednačen tempo, minimalan broj udaraca i mali ali agilni koraci.

Tai Či i zdravlje

           Postavlja se pitanje kako je jedna borilačka veština postala toliko popularna medju svim generacijama i skoro izgubila svoj borilački a dobila terapeutski – isceljujući karakter. Ova tema zahteva daleko veći prostor pa ću ovde navesti samo neke suštinske stvari vezane za Tai Či kao putu ka boljem zdravlju.             

            Kao prvo, sve kineske borilačke veštine su zasnovane na unutrašnjoj energiji (Ći – Qi) a Tai Či je jedan od tri predstavnija tzv. meke škole koji posebnu pažnju posvećuju ovoj životnoj energiji i njenom balansu i harmoniji sa okolinom. Zatim, spori pokreti u Tai Či formama doprinose pravilnom i dubokom disanju a i uravnotežuju otkucaje srca.

            Sami pokreti dovode do istezanja mišica, uvrtanja zglobova i čine veoma efikasne vežbe za razgibavanje, a kružni pokreti strukom koji su osnova Tai Či-ja prosto masiraju unutrašnje organe i podstiču ih na rad i aktiviranje. Fokusiranje na pokrete dovodi i do opuštanja uma čime se čovek oslobadja stresa nakupljenog tokom redovnih aktivnosti.

            Sami pokreti dovode do istezanja mišića, uvtranja zglobova i čine veoma efikasne vežbe za razgibavanje, a kružni pokreti strukom koji su osnova Tai Či-a prosto masiraju unutranje organe i podstiču ih na rad i aktiviranje. Fokusiranje na pokrete dovodi i do opuštanja uma čime se oslobađa stresa nakupljenog tokom redovnih aktivnosti. 

            Ovo su samo neke od predosti redovnog vežbanja Tai Či-ja i on danas u pravom smislu postaje put do zdravlja.

Tai Či danas

            Danas se Tai Či vežba u celom svetu. Postoje skoro desetine različitih formi nastalih direktno iz glavnih stilova ili njihovim mešanjem. Najpopularnije su forme Jang stila a zatim i Čen stila.

            Shvativši značaj Tai Či-ja i u želji da ga približi što većem broju ljudi, državni vrh NR Kine uz pomoć velikih majstora Tai Či-ja stvara jednostavnije forme (npr. 24 pokreta) i uvodi ih u škole kao redovno fizičko vaspitanje.

            Takođe u želji za popularizacijom Tai Ći-ja i van granica Kine, nastale su i takmičarske forme. Najpoznatija takmičarska forma sastoji se od 42 pokreta i biće predstavnik Tai Ći-ja kao dela Wu Shu-a na narednim Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine.