Iz Knjige Havaridž i Džihad pisane 1999
Autor Šejh Ebu Hamza Al-Misri
Preveo: Ebu Zerr El-Banjaluki
Ponašanje Ehl us-Sunna WelDžama’ah kada se ne slažu po pitanju Tekfira
Primjetili smo da se u skorije vrijeme vode rasprave u kojima jedna strana, koja ne dozvoljava nikakvo neslaganje, imenuje drugu stranu nevjernicima. Tako da kada se svaki put razgovara o toj temi debata se završi tekfiranjem ili velikom fitnom.
Havaridži su bolovali od ove iste bolesti. Svaki put kada bi se pojavila razlika u mišljenju, umjesto da se ponašaju na prikladan način oni su odmah proglašavali osobu kafirom. Mi bi željeli da predstavimo prikladan način vođenja rasprave i neslaganja u mišljenju prema pravilima Ehl us-Sunna WelDžama’ah. Neslaganje koje smo mi izabrali biće rasprava koja se desila između Imaama al’Allamah Muhammed ibn Idris aš-Šaafi’iia, Allah mu se smilovo, i Imaama iz Ehl us-Sunna WelDžama’ah Ahmed ibn Hanbala, Allah mu se smilovo.
Centar debate je bio oko toga kakva je presuda za osobu koja skroz ostavi namaz. Ovo je jedna od istoriskih rasprava. U raspravi Imaam Ahmed, r.h., koristio je hadis, zabilježen u njegovom Musnedu, od Poslanika s.a.v.s.: «Onaj ko ostavi namaz je mušrik (pagan)». Ovo ga je navelo na zaključak da je osoba koja nikako ne klanja kafir. U odgovoru Ahmed ibn Hanbalu r.h. Imaam Muhammed ibn Idris aš-Šaafi’ii r.h. rekao je pa ako je on kafir kako se on vraća u Islam? Imaam Ahmed r.h. je rekao da ta osoba treba da obnovi šehadet.Imaam Šaafi’ii r.h. je naglasio da osoba već izgovara šehadet i da ona to ne poriče, što znači da je ona još uvjek Muliman. I kada se rasprava završila Imaam Ahmed r.h. ostao je čvrst i uvjeren u svoj stav a Šaafi'iia u njegov.1 Ova rasprava sadrži značajne stvari iz kojih mi možemo dosta naučiti kao što je:
- Predstavljanje jačeg dokaza je ono što se postavlja na prvo mjesto kada se podudara sa istinom. Jači dokaz uvjek treba da se slijedi ne vezano koje su osobe u pitanju (kada se raspravlja). Imaam Ahmed r.h. je imao jači dokaz u ovome slučaju i zbog toga je njegova presuda bliža istini u vezi ovoga.
- I ako se nisu složili a njihova rasprava je bila o tako ozbiljnoj stvari Ahmed r.h. nije nijednom nazvao Šaafi’iiju r.h. kafirom zato što se nije složio sa dokazom koji je on izložio. Zašto je ovo važno? Ovo je upravo pitanje sa kojim se mi surećemo danas da kada se vi ne slažete s njima oko nečega oni zloupotrebe ajete iz Kur'ana. Može biti da oni imaju neki dokaz premda je to generalno. Ako se vi zatim ne složite sa dokazom koji ta osoba citira, oni vas proglase kafirom.
- Imaam Šaafi’ii r.h. nije nazvao Imaama ibn Hanbala r.h. Havaridžom jer je on insistirao na njegovom tekfiru. Niti je Ahmed r.h. označio Šaafi’iiju Murdžijom2 niti je rekao da zato što ti nisi nazvao kafira kafirom ti si onda kafir. Mi možemo puno naučiti iz mudrosti koja je pokazana u ovoj raspravi. Ovo je radi toga što je tekfir koji je bio primjenjen bio tekfir idžtihaada. Hukm je generalan a zaključak i idžtihaad mogu varirati od osobe do osobe radi uslova i dokaza koji se nalaze ispred one osobe koja donosi presudu.
- Tekfir idžtihada je bio razmatran od obadvojice. Bilo kako Imaam Šaafi’ii r.h. nije osjećao da se ajeti iz Kur’ana poklapaju sa osobom koja ostavi namaz dok je Imaam Ahmed r.h. osjećao da oni (ajeti) to svakako rade. Ovo pokazuje da se dvije osobe mogu razići u tekfiru idžtihada i to ne znači da neko mora biti Murdži’a, Havaridž, zalutali ili kafir samo radi ne slaganja. Jednostavno može biti da neko nema dovoljno dokaza da donese istu presudu kao drugi. Ili može biti da jedna osoba ima više znanja od druge kada je u pitanju neka oblast što izaziva da on insistira na određenoj presudi. Ovo je bio slučaj sa Imaam Ahmedom r.h. koji je imao jači dokaz i razumjevao je stvarnost više od Imaama Šaafi’iije r.h. i ako je Imaam Šaafi’iia učitelj Imaama ibn Hanbala r.h.
- Ne slaganje po nekom pitanju za vrijeme rasprave ne treba da izaziva ljude da optužuju druge da su Murdži’je, Havaridži ili kafiri jer izrečena pravila su od Ehl us-Sunneta kada je u pitanju formiranje dokaza. Tako da onaj ko koristi generalne ajete nema pravo da isključi nekoga, ko se ne slaže s njim, iz vjere Islama samo zato što on MISLI da je to kufr! Ovo je put Havaridža. Ehl us-Sunna welDžema’ah kada je u pitanju donošenje tekfira alMu’ejjin i tekfira idžtihada razmatra sve dokaze a ako postoji razlika to se onda proučava. Ono što je najviše tačno se primjenjuje. Bilo kako po pitanju tekfira an-Ness oni se neće nikada razići jer je tekst po tome jasan da su Kršćani i Židovi kafiri, Ebu Leheb je kafir itd. Nema idžtihada u ovome i razlika u mišljenju nije dozvoljena kada je Allah s.w.t. označio nekoga po imenu, i to specijalno u Kur’anu, da je kafir. Ehl us-Sunna welDžema’ah se nikada neće raziči u ovome.
fusnote
1 Stvarnost je da je istina bila kod Imaam Ahmeda r.h. koji je koristio jasan dokaz da onaj ko skroz ostavi namaz jeste kafir. A greška je učinjena kada je bio upitan kako se osoba vraća u Islam jer tačan odgovor nije dat, a on glasi da osoba treba da se pokaje i počne da klanja za njeno vraćanje u Islam. Među Islamskim učenjacima dobro je poznato da onaj ko ostavi Islam radi ovoga ili onoga razloga može da se vrati u Islam samo onda kada odkloni (od sebe) svaku stvar koja ga čini odpadnikom. Na primjer, onaj ko ne vlada i ne donosi zakon prema Šerijatu što je kufr i širk. Iz ovoga je onaj koji tako radi čisti mušrik i kafir. Da bi se on vratio u Islam on ne treba da ide na Hadždž, umru ili da izgradi džamiju jer on nije izašao iz Islama radi ovih stvari. On se mora pokajati i prema njegovim mogućnostima ukloniti kufr koji je činio i nikada to više ne činiti. I tako dalje i tako dalje za osobu koja napusti Islam radi onoga što je uradila ili nije uradila. Ona mora popraviti vrata koja je slomila prilikom izlaska iz Islama. Danas je Opasnost u tome što nas vladari varaju. Oni rade sve vrste kufra i širka pa kada ih običan narod osumnjiči za kufr oni odu da obave umru i zatim se vrate samo da bih ih ljudi koji su ih osumnjičili za kufr ovaj put glasno hvalili. Ovo djelo hadždž ili umra ne uklanja kufr koji oni rade jer ovo nisu razlozi njihovog odpadništva. Sve dok ne poprave razlog za njih uvjek važi presuda da su u odmetništvu.
2 Ovo su ljudi koji isključuju djela iz vjerovanja i oni će insistirati da ima samo tasdik što znači vjerovanje u vijesti. Bilo kako, oni će prikriti neke ajete iz Kur’ana koji jasno kažu da su oni koji mjenjau Šerijat kafiri i da neke vrste kufra u djelima mogu izvesti osobu iz vjere i mnoge druge stvari koje ćemo pokušati objasniti u specijalnom poglavlju pod nazivom Murdžije.
|
|
