* Gospodine profesore, molimo Vas da nam kažete šta mislite o prevenciji alkoholizma.
    Prevencija alkoholizma, odnosno zloupotrebe alkohola, drugačija je od prevencije zloupotrebe droga ili duvana. Ali postoji i nešto zajedničko. Prvo, zajedničko sa duvanom je to što su cigarete i alkohol legalna sredstva - mogu se kupiti. Mi ih nazivamo - legalne droge. One isto kao i droge stvaraju zavisnost. Danas se nazivaju psihoaktivne supstance. Za ove supstance karakteristična je laka dostupnost, ali u cilju prevencije njihove zloupotrebe mora da postoji delimična prohibicija. To podrazumeva sledeće:
    - Alkohol ne mogu da kupe mlađi od 188 godina,
    - Alkohol se može prodavati (kao što je praksa u celoj Evropi) samo do 19 časova (do 21 čas samo u određenim prodavnicama),
    - Alkohol se ne sme upotrebljavati naa javnim mestima i poslovnim prostorijama (nego samo urestoranima ili u kući),
    - Odrediti cene alkoholnih pića takvee da se ne mogu kupiti u većim količinama, jer bi to zahtevalo veću količinu novca.
    U periodu pred Drugi svetski rat u celoj Evropi, pa i kod nas, bila je kontrolisana i zabranjena privatna proizvodnja alkoholnog pića. Danas je po tom pitanju naše društvo nazadovalo. U svetu su prisutne apsolutne zabrane proizvodnje i velike kazne za proizvodnju alkoholnih pića za sopstvene potrebe. Proizvodnja alkoholnih pića mora biti strogo kontrolisana. Postavlja se pitanje koliko su alkoholna pića privatne proizvodnje čista tj. šta se u njima nalazi.
    Postoji pesma o jednom žandaru koji sakriven iza kazana popije svu rakiju. Ona se odnosi na vreme kada su žandari popisivali količinu proizvedenog pića, a proizvođači morali da plaćaju porez kako bi prodavali svoju rakiju.
    Znači, prohibicija podrazumeva apsolutnu zabranu proizvodnje pića i apsolutnu kontrolu alkohola u zemlji. Tek u ovom slučaju se može govoriti o primarnoj zakonskoj prevenciji. Deo prevencije je i edukacija o opasnoj strani konzumacije alkohola kao i o mogućnosti stvaranja zavisnosti koja predstavlja veliki problem. Edukacije su neophodne u školama kao i preko sredstava javnog informisanja. Treba isticati koja sve oštećenja izaziva alkoholisanost, kako se stvara psihofizička zavisnost od alkohola kao i otuđenje alkoholičara od realnosti i njegovo posvećivanje samo alkoholu. Alkoholičar, praktično, gubi interesovanje za porodični život i realnost.
    U dosta slučajeva ta edukacija se pokazala uspešnom, ali ima i onih koji se na sve to ne obaziru. Na primer, to je kao kad doktori puše, a poseduju najviše znanja o štetnosti duvana - mnogi znaju o štetnosti alkohola pa ipak nekontrolisano piju.
    Ispostavilo se da se alkohol, kao i duvan, najlakše može sprečiti sankcionisanjem odnosno kažnjavanjem pijenja u situacijama kada to nije dozvoljeno. Pušači, praktično, imaju sve manje prostora gde mogu zapaliti cigaretu. Tako će verovatno biti i sa alkoholom - za njegovo konzumiranje biće određena posebna mesta, događaji i rituali. Budućnost sigurno vodi ka ograničenoj dostupnosti i mogućnosti pijenja alkohola.

* Jednom prilikom je rečeno da je u prevenciji primarna i osnovna stvar edukacija. Kakve su danas mogućnostida se ona sprovodi kod nas i na koji način?
    Edukacija znači obrazovanje svih generacija, svih ljudi, o štetnim posledicama upotrebe, odnosno zloupotrebe alkohola i edukacija i saznanje kako pomoći onima koji su ušli u zavisnost tj. ne mogu da kontrolišu pijenje alkohola. To sigurno može mnogo da doprinese sprečavanju i zaustavljanju bolesti alkoholizma - ali ona nije dovoljna. Potrebni su i dobri zakoni i kontrola zakona i ponašanja i tek onda se može napraviti dobar efekat. Edukacija je osnovna - bez nje nema prevencije! To se sve može "začiniti" sankcijama. Sankcije bez edukacija su najčešće besmislene, nekad se i zloupotrebljavaju. ponekad naprave kontra efekat - napravi se popularnost - to je paradoksalno!

* Šta mislite da li je kod nas nauka i struka kadrovski potpuno spremna da ide rame uz rame sa svetom? Ipak, prevencija u sadašnjem trenutku nema odgovarajuću ulogu u sprečavanju bolesti zavisnosti (opet mislim, pre svega, na alkohol).
    Jeste. Ja lično mislim da kadrovi, struka (alkoholozi - koji dobro poznaju problem alkoholizma i način lečenja), pa i ljudi koji možda nisu psihijatri, a bave se prevencijom (socijalni radnici, psiholozi), znaju način kako bi se prevencija sprovela. Oni idu ispred društvene organizacije (pod tim podrazumevam pre svega ministarstvo), odnosno političke strukture koje donose planove i programe prevencije. I u to se uključuju stručnjaci. Mislim da su stručnjaci mnogo bolji "političari", bar u svom poslu.

* Neki stručnjaci tvrde da je alkohol prva opojna supstanca koju mladi uzimaju. Koliko je on kriv što, na neki način, krči put supstancama koje vode u psihološke zavisnosti?
    Pa da, to je pitanje koje se odnosi na prvo iskustvo upotrebe psihoaktivnih supstanci koje daju osećaj smirenosti, zadovoljstva, bezbrižnosti. To jedno iskustvo se kasnije zloupotrebljava. Znači, i alkohol kao i nešto blaži duvan ili neka droga (kao što je marihuana ili tablete, sedativi) daju sličan osećaj. To iskustvo može da dovede do bolesti (ako se često koristi i zloupotrebljava). Kad neki problem treba da reši on popije čašicu alkohola, puši kutiju cigareta, puši marihuanu ili konzumira teže droge. Oseća se prijatno, ali ne rešava problem. To odlaganje suočavanja ili rešavanja problema vrši se putem hemije tj. alkohola. Pri tom se stvara prvo psihološka zavinost, a kasnije i fizička.
    Znači, to je uvod. Uvod i jedno iskustvo. Ako se dobro ne kontrolišu, ako čovek nije upućen - postanu bolest.

* Na koji način preseći put?
    Ne treba preseći. Možda ga treba ograničiti, odnosno dobro uputiti čoveka da, ako već ulazi u rizik da konzumira alkohol, mora da ima kontrolu. Individualna predispozicija kod nekog postoji, a kod nekog ne. Da li će se, kada, i u kom obliku javiti, to se ne može znati, ali čim se jave to znači prekid konzumiranja alkohola za sva vremena. Ako to pobedi želju, znači da osoba može da se kontroliše.

* Da li se nešto ozbiljnije radi da edukacija, ove vrste, uđe u škole?
    Poznato je da što se alkohol počne ranije uzimati znatno je kraće vreme do početka bolesti. Ne znam kako sada stoji stvar u školama što se tiče alkohola, mislim da je to delimično obuhvaćeno - kao i ostale droge. Mislim da se o alkoholu može mnogo više naučiti u kući (prvi kontakt sa alkoholom i sa nekim običajnim normama), a o opasnosti se može više naučiti u školi. Da li se dovoljno pažnje tome pridaje? Ja mislim - sigurno ne! Verovatno će se nekim revizijama tu napraviti bolji program.

* Sledeće moje pitanje vezano je za predispozicije. To pitanje je u širokoj javnosti još uvek nerazjašnjeno. Koliki je rizik zapostavljanja ovog pitanja?
    Predispozicija znači da neko veoma brzo izgubi kontrolu nad alkoholom, kao što se najjednostavnije može videti na primeru uzimanja cigareta. Neko, jednostavno, ne mora da puši nikad u životu, a neko vrlo brzo krene da uzima kutiju, pa čak i dve, i ne može da smanji dok ne dođe neka bolest ili neki strah. Najčešće su to razlozi prestanka. Znači, postoji i u fizičkom smislu neka sklonost koja može da bude i nasledna. U psihološkom smislu ta sklonost ogleda se u jakoj vezi emocionalnosti i osetljivosti. Primer za to je osoba koja mnogo pati i traži spas u alkoholu (privremeno distanciranje od problema). Sa druge strane, posebno emotivno labilne osobe su predisponirane za zavisnost od opojnih sredstava (alkohol, droga, sedativi i antidepresivi). Patnja, u kojoj se osoba nalazi u početnoj fazi uzimanja opojnih sredstava, kasnije postaje mnogo veća, jer početni oblik zavisnosti prelazi u bolest, tako da bolest alkoholizam treba lečiti. Blaža varijanta "lečenja" emocinalne patnje, depresije i "nervoze" bila bi upotreba antidepresiva i sedativa; preporučljivo bi bilo zatražiti pomoć psihijatra.

* Na kraju bih vas molio da iznesete jedan opšti zaključak.
    Prevencija od psihoaktivnih supstanci, u najširem smislu reči, znači da čovek mora da bude upoznat sa svim psihoaktivnim supstancama. Stišavanje i smirivanje neprijatnih emocija, odnosno zadovoljstvo treba tražiti. To može biti fizička aktivnost, sport, rekreacija, zatim neka umetnička aktivnost, pa čak i obična druženja, kao u klubu lečenih alkoholičara. To su sve zdrave aktivnosti koje donose prijatna osećanja koja ne moraju nastati samo upotrebom alkohola. Druženje, prihvatanje obaveza, stvaranje nečeg korisnog (konstruktivne aktivnosti) - to je zdrav način funkcionisanja, prijatna osećanja koja su došla prirodnim putem. Stvaranjem prijatnih osećanja hemijskim, veštačkim putem (alkohol, droga), čovek postaje njihov rob i gubi interesovanje za zdrav način života. Svrha je tražiti zdravo zadovoljstvo, a ne oslanjati se na bolesno.

* Poznato je da neki ljudi jesu, a neki nisu podložni zavisnosti od alkohola. Mnogi se, kad čuju da je zavisnost od alkohola nasledna, time pokrivaju - to im je neka vrsta štita: "Moj otac je pio, moj deda je pio - pa moram, valjda, i ja." Koliko je često potrebno isticati da nasledan faktor nije presudan?
    Nasledna predispozicija može biti manja ili veća, ali je prvo potrebna čovekova želja za pijenjem, a drugo što mu je potrebno je čest kontakt sa alkoholom. Postoje i druge stvari koje određuju da li će neko biti sklon alkoholu. Ako je neko odrastao u porodici gde je neko od članova bio alkoholičar, onda je video da se neke stvari ne rešavaju normalnim putem nego putem alkohola (sticanje iskustva putem očiglednih modela), što automatski primenjuje na svoje načine ponašanja (na sopstvenu štetu). Takva osoba treba uvek da izbegava alkohol ako se nađe u sličnoj situaciji. Naravno, vrlo je važno da ih i drugi podsećaju na to.