Deca alkoholičara, najčešće zanemarena i odbačena od oba roditelja, koji su zaokupljeni ličnim problemima, nalaze se između nade i razočarenja. Majka nealkoholičar najčešće nema snage da se brine o deci, jer svu svoju energiju usmerava na sukobe sa svojim suprugom. S druge strane, očinstvo za alkoholičara može da bude nepodnošljiv test, jer se plaši velike odgovornosti, često i mogućnosti da bude lišen pažnje svoje supruge, te sve češće odbacuje svoju decu.
    Majka štiti decu i ona su obično na njenoj strani, zbog čega otac postaje ljubomoran. Javlja se nestabilnost u porodici i počinju da se manifestuju posledice alkoholizma na decu.
    Na razvoj ličnosti deteta alkoholizam ima ozbiljne posledice. Procesi socijalizacije dece u porodici alkoholičara odvijaju se u neadekvatnim uslovima. Alkoholičar nema emocionalne topline i ljubavi prema deci, često je agresivan, iživljava se i pred decom gubi svoj autoritet. Deca žive u strahu, stalnim stresnim situacijama, porodičnim svađama.
    Deca u takvim porodicama nemaju ekonomsku sigurnost, a najčešće nemaju sredstava ni za osnovne potrebe i uglavnom zavise od pomoći i milostinje rodbine i prijatelja. U ranom detinjstvu deca često pokazuju znake emocionalnih poremećaja, izoluju se i, otuđujući se od roditelja, beže u skitnju, prostituciju, kriminal.
    Redovna pojava u porodicama alkoholičara je nepravilno vaspitanje dece. U alkoholisanom stanju roditelji zlostavljaju decu, verbalno ili fizički, zabranjuju im ponašanja koja su krajnje normalna za njihov uzrast. S druge strane, kada je roditelj alkoholičar trezan, vođen grižom savesti i želeći da nadoknadi izgubljeno, toleriše deci sve postupke. U takvoj sredini dete ne može da razluči šta je ispravno, a šta pogrešno ponašanje. Dečak ne može da nauči da se ponaša kao muškarac, a devojčica dobija iskrivljenu sliku o ulozi žene u porodici.
    Još lošija situacija je u porodici kada su oba roditelja alkoholičari. Deca izložena svakodnevnim traumama, preuzimaju uloge koje imaju njihovi roditelji i brinu se o domaćinstvu, umesto da se druže sa vršnjacima, te se sve više izoluju od sredine kojoj pripadaju.
    Poremećaji koji karakterišu veliki broj dece alkoholičara, zavise od starosti dece. Kod male dece manifestuju se psihosomatska reagovanja i razni oblici ponašanja, navika i ličnosti. Kod adolescenata, sociolozi i psiholozi uočili su tri grupe posledica alkoholizma:
    1. psihičke poremećaje u užem smislu, koji se ogledaju u teškoći pronalaženja identiteta, u osećaju beskorisnosti, emocionalnoj nestabilnosti, preosetljivosti i nesigurnosti,
    2. uspeh u školi, i
    3. problemi socijalnog prilagođavanja u odnosu na porodicu, školu, vršnjake, društvo.

    Branislav Gačić u svojoj studiji "Porodična terapija alkoholizma" izdvaja tri grupe dece porodica koje su se javile na Institut u Beogradu, u odnosu na uzrast:
    1. Deca do 10 godina: 1/3 dece ovog uzrasta, prema tvrdnjama roditelja, koji su se javili na lečenje, ispoljavali su manje ili veće poremećaje ponašanja koje su roditelji okarakterisali kao: nervozno dete, preosetljivo, nekoncentrisano.
    2. Drugu grupu čine deca u pubertetu i adolescenciji, kod koje su poremećaji manifestniji i frekventniji. Naime, 2/3 ove dece pokazivalo je intenzivne fenomene adolescentne krize sa upadljivom krizom identiteta. U toku lečenja njihovih roditelja, odnosno porodica, zabeleženo je nekoliko slučajeva ozbiljne patologije, psihopatske epizode.
    Najviše teškoća u socijalnom prilagođavanju zabeleženo je upravo među adolescentima, a prema autoru ove studije, na početku lečenja je primećeno da su deca od 11 do 15 godina preuzela ulogu oca u porodici. U toku lečenja usled teškoća da se vrate na svoje mesto, dolazilo je do velikih teškoća i rivaliziranja sa roditeljima.
    3. Treću grupu čine odrasla deca preko 20 godina starosti, koja formalno funkcionišu bez teškoća.
    Međutim, i pored velikog broja poremećaja koje stručnjaci zapažaju među decom porodica koje su se lečile, roditelji najčešće ne traže stručnu i profesionalnu pomoć.