Za razliku od drugih bolesti, kod alkoholizma jedan od najvećih problema predstavlja sam dolazak na lečenje. Tokom dugih godina alkoholičar izgrađuje brojne mehanizme odbrane. Na taj način sebi i okolini uporno dokazuje da nije alkoholičar, već da samo katkad popije neku više, što se i drugima dešava. S druge strane, supruga i članovi porodice, umorni od dugogodišnjeg trpljenja alkoholičara u kući, uvereni su da su pokušali sve što je bilo moguće. U preduzeću, gde je alkoholičar radio, najčešće peru ruke od svega. Dakle, svako svoju odgovornost za nastalo stanje prebacuje na nekog drugog, a alkoholizam traje. Ono što je alkoholozima dobro poznato, a za laike je totalna nepoznanica, jeste činjenica da alkoholičar nikada ne dolazi na lečenje dobrovoljno. Preciznije, alkoholičar mora biti primoran da prihvati lečenje kao jedini izlaz iz neizdržive životne situacije u koju je doveden. Taj spoljašnji pritisak uglavnom dolazi iz nekoliko pravaca:
    a) iz porodice, kada je bračni drug (najčešće supruga) napustio bračnu zajednicu ili pokrenuo brakorazvodnu parnicu i dalji zajednički život uslovio lečenjem od alkoholizma,
    b) iz preduzeća, kada rukovodioci i stručne službe više ne žele ili ne mogu da tolerišu alkoholizam svog radnika, pa pokrenu disciplinski postupak u pravcu otkaza, uslovljavajući ga istovremeno lečenjem od alkoholizma,
    c) iz šire socijalne sredine, kada sudski organi, zbog određenih prekršaja ili krivičnih dela učinjenih u pijanom stanju (koja se najčešće ponavljaju), izreknu, uz kaznu, i meru obaveznog lečenja od alkoholizma,
    d) zbog zdravstvenih razloga, kada alkoholičar ima ozbiljne zdravstvene smetnje koje mu direktno ugrožavaju život i kada prihvata lečenje od alkoholizma po savetu lekara, kada je zabrinut i uplašen.
    Motivacija koja stoji iza ovakvog prihvatanja lečenja naziva se početna motivacija i ona predstavlja samo prvi korak ka lečenju. Alkoholičar više nema mogućnosti da manipuliše ljudima u sredini u kojoj živi, ali retko u tom trenutku zaista shvata neophodnost kompletnog lečenja. Najveći broj potajno neguje ideju "umerenjaštva", očekujući da će, kad formalno prođe čitavo lečenje, nastaviti sa pijenjem, ali ovoga puta "pametnije". Veliki problem u ovoj fazi lečenja mogu predstavljati supruge i drugi članovi porodice ili predstavnici radne organizacije u kojoj je alkoholičar zaposlen. Svi oni dolaze sa mišljenjem da samo alkoholičaru treba lečenje, jer od njega dolaze svi problemi. Nepovoljno reaguju na stav da su i sami, svojom tolerancijom, doprineli razvoju bolesti, pa moraju biti obuhvaćeni terapijom kako bi došlo do temeljnih promena u odnosima u porodici, radnoj i široj socijalnoj sredini. Ovakvi otpori naročito su uočljivi kada se supruge obraćaju savetovalištima za alkoholizam tražeći pomoć radi dolaska na lečenje, očekujući da zdravstveni radnici neposredno motivišu alkoholičara. Početak lečenja je jedan od najtežih momenata, jer postoje otpori i na jednoj i na drugoj strani. Nužno je te otpore savladati, makar za to bilo potrebno i desetak razgovora i savetovanja sa zainteresovanim stranama.
    Druga etapa u motivisanju pacijenta i njegove okoline odvija se tokom intenzivne faze lečenja, usmerene na izgradnju dodatne ili suštinske motivacije. Do nje se stiže tek kada pacijent i njegova porodica steknu kvalitetan i potpun uvid u sopstveni alkoholizam, odnosno u sopstveno višegodišnje poremećeno funkcionisanje uslovljeno prekomernim pijenjem. Dakle, tek kada alkoholičar savlada svoje otpore i realno, objektivno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izraženu kroz posledice alkoholizma; kada supruga uvidi kako i koliko je učestvovala, pa čak i "negovala" alkoholizam svoga muža, a da toga nije bila svesna; kada kolege i rukovodioci iz preduzeća uoče svoju ulogu u tolerisanju i održavanju bolesnog, alkoholičarskog funkcionisanja svog radnika u radnoj sredini - tek tada se može reći da su učinjeni prvi koraci ka rušenju starog, alkoholičarskog sistema i izgradnji novog, zdravog načina života.
    Posebno naglašavamo da motivaciju za lečenjem treba dograđivati tokom čitavog dvogodišnjeg perioda lečenja, pa i kasnije, kada ono prestane u formalnom smislu. Planiranjem potrebnih promena u svakodnevnom životu svaka porodica lečenog alkoholičara može raditi na izgradnji najrazličitijih činilaca zdravog načina života: od porodičnih uloga u okviru porodice, preko profesionalnog usavršavanja, bogatijeg ispunjavanja slobodnog vremena, pa sve do individualnih sposobnosti i interesovanja.