Većina istraživanja u našoj zemlji pokazuje slične rezultate do kojih sam došao u svom istraživanju. Do prvog kontakta s alkoholom u proseku, dolazi u 13,5 godina, pri čemu je najraniji u 4. godini (šira, da se dete osladi), a najkasniji u 20. Znači zavisnosti prosečno se javljaju oko 21,5 godine, dok na lečenje mladi dolaze između 25 i 27 godina. Evidentno je da protekne oko osam godina od prvog kontakta s alkoholom do pojave zavisnosti, tj. toliko traje faza umerenog pijenja. To je dug period u kome bi moglo dosta toga da se uradi, da do zavisnosti ne dođe.
    U sklopu prvog kontakta s alkoholom i pojave kompletne zavisnosti interesantno je zapažanje do koga sam došao. Naime, što je prvi kontakt s alkoholom bio u ranijim godinama života, to se zavisnost brže razvijala, čak se mogla izraziti mesecima.

    Četiri najznačajnija faktora u razvoju alkoholizma mladih

    Mladost se često terminološki izjednačava s pojmom adolescen- cija. To je period života gde dolazi do biološkog, psihološkog i socijalnog sazrevanja ličnosti. U većini zemalja sveta mladima se zrelost "priznaje" punoletstvom koje je, zavisno od zemlje, između 18 i 21 godine. Ova starosna granica poklapa se sa biološkim sazrevanjem centralnog nervnog sistema. Međutim, psiho-socijalno sazrevanje može trajati do 26-30 godine, tako da pojam mladi ili stariji adolescenti koristimo do tog doba.
    Po mom mišljenju, izdvojio bih četiri faktora u razvoju alkoholizma mladih: adolescencija, porodica, grupa vršnjaka i šira socijalna sredina.
    Adolescencija - jedan je od najbitnijih perioda u životu svake osobe. Promene se odigravaju u mnogim sferama, od spoljnjeg izgleda do psiho-seksualnog sazrevanja. Te promene mogu biti izvor raznih psihičkih kriza. U ponašanju mlade osobe još uvek ima mnogo elemenata detinjastog ponašanja, a zahteva da se prema njoj okolina ponaša kao prema odrasloj osobi. Pri tome i sam adolescent se ne oseća spremnim da napusti zaštićeni svet detinjstva i zakorači u nezavisni, zreli svet odraslih. Zato ponašanje u ovom periodu može da bude nepredvidivo i neuobičajeno za datu osobu. Ponašanje u ovom periodu karakteriše se naglim promenama osećanja, koja su prenaglašena i neočekivana. Ono je obojeno buntovništvom s neprihvatanjem i odbacivanjem saveta i uticaja starijih (obično roditelja). Često adolescenti imaju osećaj da su neshvaćeni, odbačeni od strane starijih.
    Interesovanje za suprotni pol manje je usmereno ka zadovoljavanju seksualnih težnji (koje su evidentno prisutne), a više ka potrebi za bliskošću, zajedništvom, neophodnošću da sa nekim "podeli" svoje nedoumice, strahove, probleme... Zato se i događaju "prve ljubavi koje nemaju zaborava".
    Porodica - ima ogroman, često i presudan uticaj u nastanku adolescentnog alkoholizma. U našem istraživanju dobili smo podatke da je 75% mladih alkoholičara prvi kontakt s alkoholom imalo u svojoj porodici, u prisustvu i uz odobrenje jednog ili oba roditelja. To su obično porodice u kojima je pijenje alkohola prihvatljiva pojava i često jedan od roditelja ima problem s pijenjem alkohola.
    Alkoholizam može da se javi i kod adolescenata koji potiču iz porodica u kojima alkohol "nije prisutan" i roditelji ne piju. Ali porodice iz kojih se "regrutuju" mladi alkoholičari i zavisnici druge vrste su najčešće porodice bez ljubavi, međusobnog razumevanja, sigurnosti, s nestabilnom porodičnom atmosferom obojenom strepnjom, strahovima, agresivnošću, napetošću... Najčešće su roditelji mladih alkoholičara nesposobni da adekvatno odgovore svojoj roditeljskoj ulozi. Ta se neadekvatnost, pored nedovoljne angažovanosti u razvoju deteta, može javiti kroz prezaštićavanje deteta. I takav odnos ometa proces sazrevanja, osamostaljivanja, preuzimanja odgovornosti, odvajanja od primarne porodice i alkohol postaje jedino rešenje da se s tim izađe na kraj.
    Grupa vršnjaka - u mladosti ima važan uticaj na mladića ili devojku. Drugarstva stvorena u završnim razredima osnovne škole i tokom srednje škole, ostaju "za ceo život". U procesu "traženja sebe" grupa vršnjaka ima ulogu prolazne forme "kolektivne svesti" kroz koju se lakše rešavaju dileme, strahovi, nesigurnosti i traži potvrda svojih stavova. Grupe imaju pravila ponašanja i životnu filozofiju. Često su prepoznatljivi i po spoljnim obeležjima, odevanju, frizuri, načinu govora, terminologiji koju koriste, vrsti zabave koju upražnjavaju itd.
    Ako "društvo iz kraja" pije pivo, jasno je da je to negativan uticaj. Ali "društvo sa ćoška" može imati i pozitivan uticaj jer daje značaj bavljenju sportom, aktivnostima u udruženjima tipa JAZAS (Jugoslovenska asocijacija za borbu protiv side), KUD (kulturno-umetnička društva), pomoć starima itd., ali kao prelazna forma, vremenski ograničena.
    Šira socijalna sredina - u našim krajevima ima veoma tolerantan stav prema pijenju alkohola kod mladih. Prekomerno pijenje prihvata se kao "mladost-ludost". Obično se na to gleda kao na prolaznu pojavu koja će da se reši "sama od sebe" odrastanjem, vojnim rokom, ženidbom, zapošljavanjem itd. Za jedan broj adolescenata prekomerno pijenje u ovom periodu može da bude samo eksperimentalna faza u sticanju novih socijalnih iskustava. Međutim, neretko iz eksperimentalne faze prelaze u fazu zavisnosti sa svim posledičnim teškoćama koje slede.