Alkohol se često u narodu predstavlja kao afrodizijak. Smatra se da povećava potenciju i da produžava trajanje seksualnog čina. Mnogobrojna istraživanja i ispitivanja dokazala su da je situacija obrnuta. Alkohol u malim količinama dovodi do povećanja seksualne želje, a pri korišćenju većih količina alkohola i dugotrajnijoj upotrebi slabe kako želja tako i interesovanje na planu bračne seksualnosti.
    Kod muškaraca uvek dovodi do slabljenja potencije i kompletne seksualne funkcije. To u seksualnim odnosima dovodi do maltretiranja partnera, te zbog toga partner odbija seksualne odnose.
    Prema istraživanju alkohol i loša ishrana (što uobičajeno ide zajedno) dovode do propadanja tkiva jetre i stvaranja jednog enzima u jetri koji razara testosteron, što ima za posledicu dalje slabljenje seksualne želje. Ukratko, alkohol dovodi do opadanja seksualne želje, smanjenja polne sposobnosti, odnosno, obzirnosti u sferi seksualnosti. Kod osoba koje su obolele od alkoholizma nestaju moralne kočnice i smanjuje se odgovornost prema drugim ličnostima i društvu. Poznato je da je alkoholičar egocentrik, tako da mu bračni partner postaje puki objekat seksualnog zadovoljstva.
    Alkoholičar gubi ponos i dostojanstvo, snižava mu se prag kritičnosti, raste nekritično procenjivanje u pogledu polne snage i moći, povećava se bezobzirnost i grubost, raste sklonost ka egzibicijama, što u okviru braka često dovodi do raznih devijantnih pa čak i kriminalnih radnji (silovanja i druge seksualne zloupotrebe). U takvim slučajevima partner odbija da ima seksualne odnose, pa često bude primoran na to - što vodi ka odvratnosti, smanjenju polne uzbudjenosti, bolnosti pri seksualnim odnosima i frigiditetu. Često su seksulani odnosi manipulativno sredstvo medju bračnim partnerima za postizanje odredjenih vanseksualnih ciljeva i kontrole moći. A jedna od veoma ozbiljnih, a čestih, posledica je rastuća ljubomora u odnosu na bračnog partnera (suprugu), koja ponekada poprima karakteristike alkoholne paranoje ("Otelo-psihoza"). O svim navedenim poremećajima može se steći nedvosmislen uvid iz dostupne domaće i strane litereture, gde postoji saglasnost da je seksulanost u brakovima alkoholičara u najvećoj meri ugrožena, što može da ide i do prestanka bilo kakvih seksualnih odnosa.
    Inače, razlog da se osvrnem na ovaj vid bračnih disfunkcionalnosti stoji do toga što, prema navedenom, kritički prepoznajem jedan deo svog alkoholičarskog inventara. Time veći podstrek je da se uz postignute rezultate u tekućem porodičnom lečenju alkoholizma orijentišem (a možda pomognem i drugima) u sadašnjem i budućem kvalitetu bračnog života.
    Drugim rečima, uspostavljanjem pojedinačne i zajedničke funkcionalnosti, što je produkt edukacije kao i celine lečenja, lečeni alkoholičar treba da stiče veće razumevanje i interesovanje za bračnog druga i za produbljivanje odnosa, čime se potisnute emocije vraćaju i izbijaju u prvi plan.