Alkoholizam i droga su bolesti zavisnosti. Onaj ko redovno koristi u većim količinama alkoholna pića ili razne vrste droge, može da ima teške posledice po zdravlje. Alkohol i droga razbijaju porodicu, izazivaju samoubistvo, teraju u smrt. Da odvikavanje ide sa toliko psihičkih i fizičkih muka, to znaju samo oni koji su krenuli na put oporavka. 0 njima pišemo u našem feljtonu.
    Psihijatri tvrde, da žene nikada ne piju samo zbog jednog razloga. Nedostatak samopouzdanja,stres,pogrešnasamosvest, povređivanje osećanja, sve to zajedno utiče na to da postanu alkoholičari. Kod žena, već 1/3 unetog alkohola u odnosu na muškarce, izaziva trovanje, i na taj način ugrožava organizam. Socijalna i psihička izloženost je mnogostruko veća nego kod muškaraca, jer ona krije svoju zavisnost do kraja. Za pijenje krišom se saznaje tek onda, kada se već stigne u težak stadijum.
    - Bila sam tamo, gde se već obala ruši -- kaže Marijana Petrović, koja je pre osam godina rekla ne alkoholu. Bez ikakvog razloga sam ošamarila svoju ćerku, i odjednom sam se otreznila. Ali da počnem iz početka.
    - Alkohol nisam pila na radnom mestu, niiti u društvu. Ustvari, zato sam uveče posegnula za čašom, jer me je mučila samoća. Posle 25 godina zajedničkog života moj brak je zadesio krah. Nisam mogla to da prihvatim. Pala sam u depresiju, što bi moglo lako da se leči, da je neko primetio, ili možda, da sam ja dozvolila da to primete.
    - S čim ste "smirivali" samu sebe?
    - Bilo je svejedno. Uveče sam jedva čekaala da završim kućne poslove, i da ostali legnu da spavaju. Izvadila bih sakrivene flaše i pijuckala sama. Ako bih počela na vreme, uspevala sam do ponoći da se dobro napijem.
    - Išli ste redovno na posao?
    - Da. Do ujutru bih se otreznila, i pošlla na posao bez glavobolje, mučnine i drugih posledica. Inače, bila sam omiljena, kolege su me poznavale kao neposrednu i dobro vaspitanu osobu. Niko nije sumnjao ni na šta. A ja sam ceo dan samo čekala veče, do kad mi se isušilo grlo, i počela mi se blago tresti ruka.
    - Ni porodica nije ništa primetila?
    - Ne, a nije isključeno da nisu hteli prrimetiti. Što da se sramote, kad ne moraju. A mene je dole sve više vukao kovitlac alkohola. Asocijalno ponašanje je pomalo počelo da se primećuje. Nisam mogla da se skoncentrišem i da spavam. Sakrivala sam alkohol ovamo -onamo, čak sam i praznu kutiju od mleka punila sa konjakom. U svakom ćošku stana sam imala sakriveni gutljaj, u vazi, iza knjiga, u kupatilu, svugde. Uskoro nisam mogla da usmeravam svoj život. Obuzela me panika, izgubila sam volju za životom, i pokušala sam dva puta samoubistvo. Nisam uspela, nisam bila dovoljno hrabra ili dovoljno trezna... Tada je i okolina reagovala, ali ja sam svaku pomoć prihvatala kao mešanje. Bojala sam se da će me osuditi. Napravila sam zid oko sebe, i nisam pustila nikog blizu. I tad se dogodio šamar, bolje rečeno šamari. Nasrnula sam na tada 18-godišnju ćerku. U tom trenutku se razišla magla ispred mojih očiju. Osetila sam, znala sam da sam bespomoćna prema alkoholu i više nisam u stanju da kontrolišem svoje ponašanje. Obavestila sam svoje dve sestre o svojoj nameri - da se lečim. Odmah su došle. Dospela sam u bolnicu. Dijagnoza je bila obeshrabrujuća: depresija, asocijalno ponašanje i drugorazredni alkoholizam. Tri meseca sam provela na klinici. Tamo sam postala svesna koliko sam nisko pala. Ali sam htela, jako sam htela da se lečim! Nadljudskom snagom sam prihvatila muke odvikavanja od alkohola. Danas, posle osam godina, mogu da kažem da su mi rodbina, lekari i klupski drugovi pomogli da savladam zavisnost od alkohola. Strahovi mi još ponekad dođu, nekad se bojim lifta, udara struje... Ali ovo, na sreću, kratko traje. Ove ostatke ublažavam pomoću lekova i konsultacija sa neuropsihijatrom jednom mesečno. Inače, dobro sam i jako sam zadovoljna sama sobom. Veliki, jako veliki uspeh je reći NE ALKOHOLU! Ovo zna samo onaj koji je prošao kroz sličnu kalvariju. Naročito za onog, ko pre toga nije mogao da živi bez njega.

(Boka Lidia, "Magyar Szo")

---

copyright © 2002 manolo