U KLA "Grbavica" održana su 19. marta 2002. godine dva vezana predavanja o globalnom zagrevanju Zemlje. Kratak sadržaj (rezime) iz oba predavanja objavljujemo. Prvo predavanje je već bilo održavano i kod nas i u inostranstvu, drugo će biti prezentovano na Svetskom ekološkom kongresu u Istambulu, ovog leta.

OPSTANAK CIVILIZACIJE PITANjE JE REGULISANjA KONCENTRACIJE UGLjEN DIOSKIDA CO2 U ATMOSFERI

    Rezime:
    Pre oko 130.000 godina porast koncentracije CO2 (300 ppmv) doveo je do porasta temperature na Antarktiku za 2,5 °C u odnosu na današnju, što je dovelo do topljenja polarnog leda i krupnih klimatskih promena. Današnja koncentracija ugljen-dioksida dostigla je nivo od oko 360 ppmv što je preduslov za ekološku katastrofu na našoj planeti.
    Da bi se ona sprečila potrebno je da čovečanstvo preuzme na sebe aktivno učešće u smanjivanju koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi na oko 280 ppmv, koliko je ona iznosila u preindustrijskoj eri. U radu su definisane granice u okviru kojih je potrebno održavati koncentraciju CO2 u atmosferi.
    Takođe je pokazano i istaknuto da je uništavanje šuma i humusnog sloja u zemljištu glavni uzrok povišenja koncetracije CO2 u atmosferi. Naglašeno je da je fotosinteza osnovni proces koji može da vezuje CO2 iz atmosfere i spusti ga na zemlju čime bi se sprečio apokaliptični razvoj dogadaja.
    Da bi on bio efikasniji, sem očuvanja biljnog pokrivača, potrebno je proces vezivanja CO2 potpomoći i aktivnošću mikroorganizama koji su mnogo efikasniji od viših biljaka.


    AMBALAŽA U XXI VEKU

    Rezime:
    Rešavanje poznatog problema klimatskih promena može da omo- gući industrija ambalaže i ambalažnih materijala na bazi celuloznih vlakana i biopolimera.
    U radu je u dijagramu dato kretanje temperature, koncentracije CO2 i CH4 u atmosferi u poslednjih 400.000 godina. Uočljiva su tri kolapsa ekosistema nakon kojih su preživeli retki primerci flore i faune u severnom polarnom krugu, gde je tada vladala tropska klima.
    Prirodi je trebalo 80-100 hiljada godina nakon svakog od kolapsa, da absorbuje CO2 u proizvode fotosinteze i ohladi atmosferu.
    Danas su koncentracija gasova staklene bašte znatno veće od kritičnih i novi kolaps ekosistema izgleda neizbežan.
    Problem se može rešiti povoljno po život na zemlji, a industrija ambalaže može odgovarajućim vodenjem proizvodnje ambalažnih materijala uz obnavljanje opustošenih šuma i oranica, u narednih 20 godina da izdvoji iz atmosfere oko 2 Tt CO2 (75% viška atmosferskog CO2) i tako značajno doprinese rešenju.