Ja nisam sastavio nikakvo izlaganje, možda je to dobro - možda nije, ja kad se raspricam - nikad kraja. Ne bojte se (uz smeh), ja cu vrlo kratko.
    Ovo je tema na kojoj sam radio celog života. Bilo je svega i svacega. Ja se vrlo radujem što sam docekao ovaj trenutak kada se alkoholizam ovako tretira, kada se ne tretira kao porok. To je meni uvek bilo odvratno i sa moralne tacke gledišta i netacno, nego se tretira sa socijalno-medicinske tacke gledišta.
    Kad smo poceli ovaj posao, pre oho-ho godina, da ne kažem koliko, vi nemate pojma na kakve smo teškoce nailazili. I objektivne i subjektivne. Mi, koji smo zastupali to, a o našim pacijentima da i ne govorim. Kako je gledano na alkoholicara to se zna. Nas su gledali kao na neko dobrotvorno društvo, pa ako drugarica ministarka bude dobre volje, možda cemo nešto uciniti.

    Niko sam ne može da stvori cuda

    Posle je trebalo ceo problem alkoholizma uspostaviti na normalne zdrave noge, onako kako se to u svetu vec radilo. I onda smo tu borbu vodili, meni je dato pocasno mesto zato što sam zapoceo prvi, medutim, bez tima, bez ekipe, ništa ne bi bilo. Ne može niko sam da stvori cuda, a ovo je skoro ravno cudu. Istina, malo se razvuklo na više godina i onda smo poceli: lekari, psiholozi, socijalni radnici, zatim je Crveni krst osnovao savetovalište, onda smo na neuropsihijatrijskom odeljenju Klinicke bolnice zapoceli kurs odvikavanja. Ja sam bio prvi, koji sam predložio da se cela alkoholna patologija drži na jednom mestu.
    Znaci imali smo kurs odvikavanja gde su bili ljudi prakticno zdravi, ali imali smo i komplikacije od alkoholizma, bilo je delirijuma koliko hocete i umirali su pacijenti. Jedne godine na odeljenju je umrlo sedam bolesnika od delirijuma. Onda sam ja predložio profesoru Vurdelji, on je tada bio šef, da se cela alkoholna patologija drži na jednom mestu. On mi je odgovorio: Boro, pa ti si lud, fale ti samo još svirci. Tako se onda gledalo, medutim, ja sam bio tvrdoglav i uporan i na kraju sam se izborio. Pokazalo se da je to jako dobra metoda i, koliko znam, ona se i danas primenjuje.
    Eto, od onda je proteklo 40 godina i danas smo docekali da u Novom Sadu imamo tri kluba. Stvar se odvija u pozitivnom smeru, mada bi trebalo još ucvrstiti taj trijas. Savetovalište za lecenje alkoholicara, dakle, ambulantna služba, stacionarna služba, dakle, bolnicko odeljenje, i klubovi. Ako to funkcioniše koordinirano onda rezultati ne mogu izostati.