Alkoholisano stanje je intoksikacija s manjim ili većim uticajem na psihičko i telesno funkcionisanje čoveka. Ipak, zbog velike rasprostranjenosti upotrebe i društvene uloge, koju alkohol ima, odavno je prihvaćeno i od strane lekara da je to tzv. obično pijanstvo "normalna" pojava. Samim tim nametnula se potreba da se definišu i klasifikuju stanja pijanstva, koja odstupaju od običnih, prosečnih, društveno i pravno prihvaćenih načina reagovanja na alkohol.
    Mnogi autori davali su opise napitih stanja, koja su se jasno izdvajala od običnog pijanstva, po svojoj izuzetnoj i upadljivoj simptomatologiji. Tako je nastala, prema našem mišljenju, jedna od najjednostavnijih, posebno za sudsko-psihijatrijske svrhe najpodesnija podela, koja izgleda ovako:







    Komplikovana i patološka pijanstva

    U definisanju abnormalnih stanja napitosti Binder, kao odlučujući momenat uzima karakter odstupanja od obične reakcije na alkohol: abnormalna napita stanja, koja samo po KVANTITETU prevazilaze obično pijanstvo (izraženiji psihomotorni nemir, snažniji i neadekvatniji afekat, ali uz ponašanje još u razumljivoj vezi sa situacijom) naziva KOMPLIKOVANIM.
    Ona abnormalna napita stanja, koja se razlikuju po KVALITETU od običnog pijanstva (grubo je poremećena svest o realnosti, ponašanje je irealno, distopično i uopšte ne liči na kliničku sliku pijanstva, već na akutnu psihozu), naziva PATOLOŠKIM. Simtomatologijom patološkog napitog stanja dominira pomućenje svesti sa sumračnom ili delirantnom formom.
    Dok pojedini autori prihvataju patološko napito stanje kao samostalan klinički entitet obogaćujući ga i valorizujući kao dobro definisanu dijagnostičku kategoriju, dotle se u novijoj literaturi polemiše s karakteristikama patološkog pijanstva, bez mogućnosti da se entitet kao takav negira, ali s tendencijom da se mnoge njegove odlike relativizuju ili odbace, što deskripciju čini šturom i nedostatnom, a dijagnostiku i diferencijalnu dijagnostiku otežanom.
    Na Institutu za neurologiju i psihijatriju i mentalno zdravlje u Novom Sadu (Centar za forenzičku, sudsku, psihijatriju Zavoda za socijalnu psihijatriju) pristupili smo izradi retrospektive studije za period od 1965. do danas, koja se odnosi na sudsko-psihijatrijsku analizu krivičnih dela u običnom i abnormalnom pijanstvu. Što se tiče patološkog napitog stanja u našoj kazuistici imali smo od oko 165 slučajeva ubistva i pokušaja ubistva, deset slučajeva (6,1%) gde se mogla postaviti ta dijagnoza.

Studija pojedinih slučajeva daleko značajnija od globalne statističke procene

    Smatramo da je studija pojedinih slučajeva daleko značajnija od globalne statističke procene. Neosporna je činjenica da se u praksi stiču očevidnost i verifikacija svih bitnih saznanja. Za svaki slučaj napisana je ekspertiza gde su veštaci tragali za svim relevantnim faktorima.
    Na osnovu našeg materijala i kliničkog iskustva fenomenologiju patološkog napitog stanja karakteriše:

    - Nastaje naglo, posle malih, ali i poslle velikih količina popijenog pića.
    - Može početi kao obično pa preći u patoološko napito stanje.
    - Obavezno je pomućenje svesti po tipu ssumračnog ili delirantnog stanja.
    - Nastaje snažan psihomotorni nemir s neerazumljivom "slepom" agresijom.
    - Ponašanje i izvršene radnje su strane ličnosti počinioca.
    - Patološko pijanstvo je zapravo akutna psihoza, koja s kliničkom slikom       pijanstva nema nikakve veze i uopšte ne liči na nju.
    - Citavo stanje traje kratko, nekoliko mminuta ili nekoliko sekundi.
    - Na kraju, najčešće, nastaje terminalnii san, koji nije obavezan.
    - Za proteklo stanje i dogadaje amnezijaa je češće potpuna, ali može biti i       fragmentarna.

    Prof. dr B. Kapamadžija, u svojoj knjizi "Ubistvo", navodi da patološko pijanstvo predstavlja verovatno najdrastičniji poremećaj u čitavom poglavlju odnosa čovek - alkohol. Jer, dok sve alkoholne psihoze zajedno, sem patološke ljubomore alkoholičara, jedva da imaju nekog ozbiljnijeg forenzičkog značaja, dotle je patološko pijanstvo, gotovo se može reći, homocidogeno. Uz to ovo stanje povlači za sobom potpunu neuračunljivost, budući da ima odlike psihotične radnje, a time obično i potpunu ekskulpaciju što forezičko-psihijatrijsko prosudivanje čini posebno delikatnim. Dobro poznavanje fenomenologije patološkog napitog stanja svakako je neophodno radi dijagnostikovanja i diferenciranja ovog ne tako čestog, ali nesumnjivo prisutnog entiteta, čemu doprinos daju i podaci dobijeni iz našeg materijala.