ROBIN HOOD – DA LI OSECASH BES?

HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA

WWW.FSSSS.CJB.NET

Zvuk motorole pratim korake patrole

stizu dijabole koje vole sve da lome

stize vutra s' pedigreom ulicnih igraca

stize vojska koja pricha sa smrti preko obaracha.

Pravo iz dima plava povorka se krece

prazan pogled ludaka sa tvojim pogledom se srece

sve shto vidim je stoj naredjenje je ubij

pocinje boj pendrek pocinje da ljubi

tela padaju dole hladan beton pun je krvi

vise nikom nije vazno dal' je zadnji ili prvi

Ruke padaju,rane,ali rana je sve vishe

sve postaje gore,sve je vishe i vishe

vise ne vidim nishta i oduzima mi vid

osecam zid i telom udaram po njemu

sve u svemu ja sam samo jedno telo koje pada

samo cilj koji je rodjen da se pati i strada

samo zrtva ludaka koji (?) steze

jedna zrtva idiota kome udaranje prija!

On je lud, on je suvishe lud

on je sudija smrti njegov poslednji je sud

nemam kud, kuda sad kad je njegov ceo grad

ja sam suvishe mlad i ja cu umreti mlad

a on stoji iznad mene ko gospodar zivota

shvatam ceo je moj zivot u ruci jednog skota

jedna rech od njega je moja molitva za kraj

udarci lete, moje ochi pune sjaja

ja padam i kao da propadam sve brze

udarci prze celo telo kao da gori

sve se bori, sve je bol, u glavi svashta mi se mota

40 je udaraca granica zivota

a on me gazi sve lomi, a gde nas to vodi

chudan osmeh mu na licu, krv to mu godi

on je surova realnost mlade otima od svega

neurotichan bez dushe kome potrebna je nega

shvatam nishta, od njega gde bih mogao da bezim

ovde samo cista neurotika da lezi!

Zbog nereda i (?) s' vrelim oblakom se mesha

smesha suzavca i bola suze otima iz oka

i jedno zlo kada na mene on ponovo se baca

isto izjebeno lice, ista iskezena faca

ja nisam neki heroj, ja samo zelim da sam ziv

ja imam dushu koja zivi, ne znam zashto sam kriv

ja nisam samo broj, samo zelim da budem svoj

meni ne treba ovaj glupi krvavi boj

na chelu metal hladan, osecam strah

moj isprekidani dah jer razvaljuje sve vishe

i on sporo kao lovac oko plena kad koraca

sretan u dushi, moj zivot na mehanizmu obaracha

zvuci placha, histerija, osecam gnev

moje oko hvata sjaj sve shto vidim je cev

moj glas se sve vishe pretvara u krik

sve sto vidim je lik dijabolika debila

jedna molitva za iluzija postaje zrtva

obichan je taj ko nece otici u raj

samo zrtva za koju bolje da je mrtva

i sve shto imam je jebena sekunda za kraj!

Refren 6x :

Da li osecas bes!