BEOGRADSKI SINDIKAT – MISLI O MOCI

HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA

WWW.FSSSS.CJB.NET

e…
da odvojim od kukolja zito, ja bicu nam sito i da dodam pritom ko razmishlja plitko bice mleven sitno

ja sa josh par drugova tangenta usnulih smo krugova sve zbog srca drhtaja neshvacena grupa nesudjeno luta trazi shta? ko to zna? valjda ono shto je sreca sama i usput brdo znanja a samo znam ja do tada po cenu zivota to je neprestana potraga ali putem skroz zamke vrebaju svakakve ko shto sada zla zlatna sharena i sjajna prechica je most ali posle prvog koraka moja noga propada jer ga ne mogadoh preci noseci na pleci teret znanja krhkoga shto od najvishih vrhova je veci vichem stani skreci ali takva je sudba gubim dobrog druga na drugoj je strani vec i dani su mu odbrojani shvatam tezim putu tezem zato ja ne mogu tuda ja moram preko brda!

u trku sam se nashao obavijen maglom kako bez cilja lutam vechnosti dostojan trenutak napravi mesta viziji puta pogled sa ruku sklonih u praznini misli izdanak stvorih zavet istini polozih i zatim u nepoznato zaronih braca mi po postanku koje vremenom pocheh drugovima da zovem pored mene sada hodaju ko jedno pravca drzimo se note ipak nejaki ne mogashe se izboriti sa silinom od nepoznatog straha poljuljana misao shto obasja im lakshi put uze maha zaslepljeni srece prividom u zamke cheljusti ushetashe prevareni zeljom im nametnutom u vechnosti tminu zalutashe sa tuge kamenom oko srca bez osvrta odlazim dalje kroz maglu nazirem obrise uzvishenja ka chijem vrhu put me shalje.

pola puta iza sebe, ispred neobichna gora les/kroz redove se shiri vest: vreme je za poslednji test/gde ratnikove svest stavlja se na vagu, da li je jak/ da nastavi sagu.teret znanja, koji nosi, vidi se u tragu/ koji ostavlja za sobom.vaga preliva/ kap po kap delu dobrom, celiva/ svaku ranu stechenu borbom/ sada korak postao je brzi, put postao je duzi/ razum koji skrene vechno ostaje da kruzi/ u samoci, beznadezno trazeci svoje mesto moci.

dugo sam po bespucu tragao dok nisam nashao drevno brdo iskushenja shto ga chine i blato i zlato i na vrhu mudrosti plato

dugo sam dobro i zlo vagao gde broj nam se osuo ali sad smo chvrsto zajedno oslonac jedan drugom

prljavshtinu i blato savladasmo lako ali ne uspe svako jer potishteni zaostatkom da brze premoste litice korachashe od ivice do ivice sa zlatom a blizeci se visini ono dobija na chistini a u blizini vrha svaka ivica je krhka

otvaram ochi pa ja sam vec na mestu moci meditacija put sa koga mnogi nece doci na pochetak nas vraca misao opstala u vremenu postala je jacha izgubljen u snu izgubljen na javi duh odlutalih trazeci put pravi jasno za kajanje je kasno nema nas mnogo ostali su probrani sposobni u odbrani za nalete spolja spremni svako na svojoj strani ne gledam preko ledja tamo sam drugove poredjao ovo je sreca ovde smo vechno

beprekorno spokojan daljinu sada posmatram dokle pogled seze mnoshtvo onih koji mestu moci teze podleze u zlatne mreze upleteni zbog greshke pokushaj da beze sve vishe nit steze iscrpljeni ostaju da leze...

drhtaj stalne energije izvorne unosi nemire osecaj nesklada telom previre zbunjen ne vidim neprijatelje bacam pogled na drugove da li neko pokleknuo je u odbrani su rupe nemoguce borbe ne vidim tragove osvrt mestu moci tamo slike pomame oshtricom nechiste namere uljezi iznutra ne sa strane bolno mesta skrnavljenje poverenja koprena sada se skida uljez ima lika moga saputnika tada od jednog puta postala su dva neochekivana izdaja

i pre borbe pochetka moja nazire se pobeda ali chemu to kad ne umanjuje gubitak sjaja ovog mesta suvishe je velika tuga da li zbog mesta da li zbog druga svu snagu usmeravam kuda njihove zelje vode gde pod naglim teretom snage i izgubljenog zajednishtva rushe se stubovi pohlepe i oni sami ostaju zatrpani razilazi se prashina iz nje izbija svetlost srecan sam jer shvatam obnovljenu svetost preostali i iskrenosti zato sada ponovo su isto i sjaj i mesto

otvaram ochi pa ja sam vec na mestu moci sekund ili stoleca ja napushtam meditaciju u tom stanju oko mene svi su tu i dalje u snu da li ovo slike proshlosti ili buducnosti bejahu boravim u pitanju da reshim ovu zagonetku nejasnu ponovo se koncetrishem i zaranjam u nju.