BEOGRADSKI SINDIKAT – DUGA JE ULICA

HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA     HIPHOPHONDRIA

WWW.FSSSS.CJB.NET

Duga je ulica, chesto se staje/ shta je ono shto me tera da idem dalje? neshto vishe!/ shto se chita iako ne pishe, shto choveku daje zivot/ i kad prestane da dishe, razbija klishe/ straha od smrti/ sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti/ i ako stanesh, brate zapamti/ niko ne moze da ugasi zivot shto u tebi plamti/ vatru koja gori/ zelju choveka da se bori da neshto stvori/ iza sebe ostavi/ da se suprotstavi zlu koje vreba a sve shto treba/ je odreci se potreba koje tu su da te kvare!/ novac i zene do|u i odu ali chuvaj drugare!/ pakao il' raj!/ zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!!

iz prashine i blata ulice beograda/ stizu slike rezervata pod kishom granata/ oruzje na gotovs tezak zivot od smrada/ detinjstvo nocna mora zakon ulice vlada/ odrastanje u duhu narodnih pesama/ k-k-kubure, sablje, preki sud, veshala/ i shta se sada deshava na ovom trulom svetu/ sve odlazi u kurac nishta nije u redu/ i jebesh sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu velicha, politichare pse/ a politika je bila kurva, uvek bice takva/ stize razglednica od srbije sa letovanja iz pakla/ a deca su ko deca svako trazi neshto vishe/ svoje mesto pod suncem jer ovde teshko se dishe/ a gde cesh vishe kada prepushten si sam sebi/ da zrtvujesh svoj zivot ne bi. ali mozda pre bi/ da razmislish o svemu ulici, zivotu/ mozda tu cesh naci srecu ako spreman si za borbu/ aaah! da se sna|esh kako umesh i znash/ sve od sebe da dash. duga je ulica i to duga je bash/ budan da budesh za sve shto ti zivot sprema/ tezak zivot u beogradu bez ikakvih dilema/ al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio/ i ratove s demonima bih neprekidno vodio/ kada bi ih dobio sve do jednog pobio/ zahvalio bih bogu shto mi je dushu oslobodio.     

ref.

u pochetku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv doga|aj u zivotu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponashanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u zivotu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane josh uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljash bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrashnje moci trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokushao da ti zadam ali tvojom sveshcu ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj mach i oklop posle svakog okrshaja sve oshtriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tishina ostaju; vratih se josh jednom josh jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojacha oblichje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod chekam na kraju puta chas tvoga dolaska; i usput moja senka padace na tebe oslabicesh mislio sam izvesnost iscrpece te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledash kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moci ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umiruceg sunca zrak tvoj poslednji pokret beshe mocan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag.

ref.

lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i chudom on je gonjen da na put dalek ode beshe suvishe mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mishice hranio od ljubavi kishnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoshe visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obuchen u belo odelo veshtine upravljanja i od tad mene korak ima vec danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja neslucena dozivesmo dobra nesu|ena i pro|osmo kroz mnoga iskushenja uz pomoc strpljenja i velikoga htenja i nema odstupanja i nema povlachenja i poseban znachaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i shta ima smisla ja da to priznam vishe od srca i obraza chista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledacu u lice bez straha crnoga kosacha i volja mi svakodnevno jacha dok ka njemu ja koracham a do tad sve ovo komad po komad dobice znachaj i videcu ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu velichinu zivota moga

moj je zivot pun problema. na ulici od malena/ poshtovan kod klinaca i drugara kojih nema/ pratim ulicu shto krivuda. ja je pratim ona me cima/ kao sun|er upijam sudbine. trenutke delim sa svima/ i zovu me lutaluice psi da po|em s' njima/ znam u svakom zlom choveku dobrote malo ima/ drugovima iz kraja zelim da poruchim samo jedno/ suze za geto trinest brate vechno!/ idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo!/ mozemo i sutra da umremo al nikada glavu da spustimo/ niz bujicu da se pustimo da nas bespomocne nosi/ ni rim chak nije bio sagra|en preko noci/ ne treba goreti u zelji, s vremenom sve ce doci/ kad ulici blizi se kraj sunce zaslepljuje ochi.