Aristotel (384. g.p.n.e - 322. g.p.n.e.) je bio poznati staro grc ki filozof, u cenik cuvenog filozofa Platona.
U to vreme, u 4. veku pre nase ere, u staroj Grc koj je postojalo svega nekoliko skola,
od kojih nijedna nije pou cavala nauci, pa je na filozofima bilo da daju logi no objasnjenje sveta.
Aristotel je zaklju cio da teorije o svetu moraju biti zasnovane na prou cvanju i klasifikaciji svih pojava u prirodi,
pa je izvrsio prvu klasifikaciju u istoriji svih poznatih vrsta biljaka i zivotinja.
Aristotel je verovao da su sve one sa icnjene od c etiri osnovna elementa - zemlje, vode, vazduha i vatre.
Aristotel je verovao i u postojanje petog elementa - etra, koji, po njemu, okruzuje planetu Zemlju.

Nauka o gljivama - mikologija - prosla je dugi razvojni put.
Njenim rodona celnikom smatra se gr cki filozof Aristotel koji je dao i prve opise gljiva.
U rimskoj civilizaciji gljive su bile na visokoj ceni. Zvali su ih hranom bogova ili carskom hranom.
Zapisano je da su ih jeli i Cezar, Klaudije, Neron... Rimski pesnici su c esto u svojim delima pominjali gljive.
Posle Aristotela i Plinije Stariji, u svom delu "Istorija prirode", napravio je prvu podelu na otrovne i jestive gljive.
U vreme renesanse gljivama se posvecuje puna paznja, ali je u to doba bilo veoma mnogo slu cajeva trovanja
od c ega su umrli i papa Klement VII i francuski kralj carl VI. Gljive su koristili i stari amerci ki narodi, neke i kao drogu.
Ovaj opojni sastojak zanimao je i sibirske aamane, o c emu postoje zanimljivi zapisi,
a u gr ckim raspusnim sve canostima takodje su korisceni halucinogeni sastojci pojedinih vrsta gljiva.
Kineska kulinarska tradicija belezi upotrebu velikog broja lekovitih i jestivih gljiva jos od davnina.

Carls Darvin
(1809.-1882.)

Teorija o evoluciji koju je postavio Carls Darvin danas je opsteprihvacena teorija
o postanku i razvoju zivog sveta na Zemlji. Po ovoj teoriji, sve biljke i zivotinje koje danas poznajemo,
baa kao i sam ovek, nastali su iz ranijih, jednostavnijih oblika razvojem u organizme slozenije strukture,
a sve je poc elo od jednocelijskih prazivotinja nazvanih "protozoe".
Osnovna tri dokaza na kojima po iva ova teorija su fosili koji svedo e o samom toku i stupnjevima evolucije,
zatim strukture tela raznih zivotinjskih vrsta koje medjusobno lic e a i sam razvoj c oveka od zametka u majc inoj utrobi
do odrasle jedinke koji u odredjenim fazama ukazuje na ranije stadijume razvoja c oveka.

Albert Ajnstajn
(1879-1955)

Albert Ajnstajn se rodio u Ulmu 14. marta 1879. Mladost je proveo u Minhenu,
zatim u Italiji i Svajcarskoj gde je zavrsio studije na Tehnickoj visokoj skoli.
Nakon toga u Bernu se zaposlio kao sluzbenik u Patentnom zavodu. Svajcarski dani bili su izuzetni. Ajnstajn ih je provodio u beskrajnim razgovorima sa prijateljima
i u jos duzim setnjama po planinama. Tu se Ajnstajn ozenio Milevom Maric iz Novog Sada koja je u Svajcarskoj studirala fiziku.
Jedno vreme Ajnstajn je redovno muzicirao sa ljubiteljima muzike u kvintetu u kome su osim njega bili po jedan pravnik, matematicar,
knjigovezac i nadzornik zatvora. Svirali su Hajdna, Mocarta i Betovena. Ajnstajn je muzicirao na violini.
Konacno, tu u Svajcarskoj je Ajnstaj napisao i svoje prve naucne radove i stvorio cuvenu Specijalnu teoriju relativnosti (1905). Nakon sto je jedno vreme predavao u Pragu i Cirihu Ajnstajn se seli u Berlin
gde dovrsava drugu svoju veliku teoriju Opstu teoriju relativnosti (1916).
Godine 1921. dobija Nobelovu nagradu za fiziku (ali ne za svoje cuvene teorije ve? za radove na polju kvantne teorije).
Novcani deo ove nagrade Ajnstajn je poklonio svojoj, teda ve? biv�oj, supruzi Milevi.< br> Nakon dolaska Hitlera na vlast Ajnstajn je na udaru nacista, oduzeta mu je sva imovina i sve funkcije koje je imao na univerzitetu.
U znak protesta Ajnstajn se odrice nemackog drzavljanstva i odlazi u SAD gde je do kraja zivota predavao
na Institutu za visa naucna istrazivanja u Prinstonu i usavrsavao svoje teorije relativnosti.
Ajnstajn je umro 18 aprila 1955.
Jedan krater na Mesecu nosi ime Ajnstajna