Pariz - sluzbeni put, sastanak u firmi Besins international, produzenje vize i povratak u Beograd, bilo je kratko - tri dana, povratak avionom trajao je citav dan - prvo je napravljena uzbuna na CDG da je podmetnuta bomba, pa su evakuisali deo aerodroma sa kog je poletao avion za Beograd, a kad smo poleteli sa par sati zakasnjenja i doleteli iznad Beograda, nismo mogli da sletimo zbog previse snega, tako da je sletanje preusmereno na Podgoricu dok u Beogradu nisu ocistili pistu, a tata je sve vreme cekao na aerodromu
29. januara, dan nakon povratka iz Pariza, trebalo je da odem u Zajecar grad u istocnoj Srbiji, deset kilometara od bugarske granice i neobican sticaj okolnosti nije dozvolio da odem tamo da radim cetiri meseca na Programu podrske opstinama istocne Srbije (njihov sajt je jos u izradi).
U Zajecar sam ipak uspeo da odem krajem marta na sluzbeni put u okviru posla koji sam poceo da radim u februaru. Na taj sluzbeni put sam jednim delom isao auto-stopom, posto sam na sastanak morao da stignem u 11 sati, a prvi autobus iz Beograda je stizao u 12. Dakle autobusom sam isao do Paracina, a dalje u cetiri etape do Zajecara ... i u Zajecaru je bilo interesantno, osecao sam se neobicno, taj grad je dosta veliki, a skoro kao da je na kraj sveta. Ljudi su ljubazni, a bio je i lep dan. Zao mi je sto sam u januaru propustio taj autobus i nisam otisao na razgovor za posao, jedina uteha mi je da verujem u sudbinu i da govorim sebi da je tako moralo da bude ... (a mozda i nije!), u svakom slucaju Zajecar je sasvim neocekivano postao za mene jedno znacajno mesto i pitam se da li ce me zivotni put ponovo navoditi u taj grad ...
Valjevo - bio sam u Valjevu po prvi put u februaru i bilo mi je jako lepo
i evo - od februara pa i do danasnjeg dana kada pisem ovo, a po svoj prilici do kraja maja radim kao "Volonter UN" u Beogradu na jednom regionalnom projektu u kancelariji UNDP u Beogradu, bas zbog tog statusa volontera i jesam isao auto-stopom u Zajecar, sto meni skroz i odgovara, potrudio sam se, a i bilo mi je zanimljivo. Interesantna je ta ideja volonterizma za razmisljanje, pitam se da to nije neko iskoriscavanje, a opet u svakom slucaju jeste dobra volja u pitanju i mogucnost ispoljavanja dobre volje je omogucena kroz volonterski rad, sto je ok ... za razmisljanje ... mogli bi sociolozi malo time da se pozabave.
Bili smo za prvi maj u Herceg-Novom, na more smo isli autom i bilo je vise nego dobro, ali bas ....
Juce je bio 22. juni - bas neobican dan, trajao je do ponoci, a onda je prestao ... neki novi horizonti i borba sa strpljenjem - sta ce biti dalje - nesto sigurno, ali sta? Da li je strpljenje vrlina, a dobrih ljudi ima, a kolika je dobrota? Hm ... Ja verujem da je velika ...
Sva ta pitanja, a odgovori - na cekanju ... moram sada da idem na autobusku stanicu, tako da sam samo ovih par redova napisao. I stiglo je leto ...
Exit! 1-4 jul - mnogo dobro ...
Bugarska - otkrice ...
Grcka - Paralija, Solun ... sve je u znaku Olimpijade, Grci dobijaju silne medalje
i evo me opet u Parizu, druga polovina septembra, bicu opet ovde
... to je bilo u septembru kada sam rekao: evo me OPET u Parizu, ... sada je novembar, a od tada sam TRI puta bio u Parizu, a u medjuvremenu se vracao u Beograd. Dug je put, posebno kada se putuje autobusom ili vozom, ali ne zalim se ja, posto volim da putujem. Autobusom je malo smor, ali vozom je prava stvar! Upoznao sam fantasticnih ljudi usput, video gradova, novih starih, ... naslusao se prica, napricao se istih, ... ma bilo je wow! Definitivno volim da putujem - nikad dosta putovanja!
Dakle ovako: za ova dva meseca sem u Beogradu i Parizu bio sam na jugu Francuske, u Rimu, u Ljubljani, u Umagu, u Bolonji, u Ivanic-gradu, a prosao sam i kroz Nicu, Milano, Trst, Veneciju, Zagreb, Villah jer sam u tim gradovima menjao vozove i imao dovoljno vremena da prosetam svakim od tih gradova.
I evo za par dana je prvi decembar i ja pocinjem zvanicno da radim na Geografskom fakultetu kao asistent na provoj i cetvrtoj godini, pre dve nedelje me je profesor predstavio studentima i bilo je ok, super su studenti, a sada evo pocinjem punom parom, pripremam se naveliko da budem na visini zadatka - izazov mi je, mislim da ce biti ok, primljen sam na godinu dana, videcemo sta ce biti dalje, u svakom slucaju to je promena, mozda bas takva promena koja zasluzuje da okrenem jedan novi list sto bi se reklo kad su knjige u pitanju, a kad je rec o netu, da stavim tacku, na ovu stranicu i kliknem na "new page" sledeci put. E pa evo te tacke.
he, he, ... a i nakon tacke jos nesto da kazem, tacka znaci samo novi pocetak, bar ova, a i mnoge druge
toliko o ovoj tacki, a sledeci put: "vidimo se" na novoj stranci ...