NOVO ZA TURISTE U UŽIČKOM KRAJU

Jeftin odmor

Zlatibor, juna

Sa vrha okovanog sivim kamenom jedna zlatiborska rečica bučno se stropoštava niz mahovinom obraslo stenje. Silina ove kao suza čiste vode i dah njene svežine prosto omamljuju. Vodopad koji ona ovde pravi, visok 22 metra, svojom moći i lepotom pleni.

Još su vidljivi, pokraj rečnog toka, ostaci starih vodenica potočara. Bilo ih je nekad 12 uz ovu rečicu. Vekovima su služile žiteljima Zlatibora sve dok ne dođoše savremeniji, strujom napajani mlinovi. Jedna od tih potočara, stotinak metara pre vodopada, obnovljena je, opet blista starim sjajem. Obnoviće ovde i sve ostale.

Prizori su ovo iz sela Gostilje, sa malene Gostiljske reke, u srcu šumovitih prostranstava Zlatibora. To i okolna zlatiborska sela, nenarušena duhom urbanog, sve su privlačniji za turiste. Nude potpun mir, bekstvo iz gradskog sivila. Nude vodu koja se može piti iz rečnih tokova i hranu kakva je vekovima snažila Zlatiborce. Nude odmor za male pare, tri puta jeftinije nego u bučnom središtu naše najposećenije planine.

Perišine sobe

Ovo je, kažu ovde, onaj izvorni, nekadašnji Zlatibor. Zovu ga, šaleći se, zlatiborskim "krugom dvojke", poput beogradskog tramvaja. Zaista, kad se od hotela "Zelenkada" krene levo asfaltnim putem, prelepa sela koja sada postaju mamac za turiste prosto se množe: najpre Rudine, pa Sirogojno, zatim Gostilje, Ljubiš, Vodice, pa opet u centar Zlatibora. Kružnim putem dugim nekoliko desetina kilometara, po obodu ove planine.

- Seoski turizam prosto osvaja ove krajeve. U svakom od ovih sela su nove kuće, asfaltni putevi, dovedena voda, telefoni. Stotine ležaja već su kategorisani i gosti rado dolaze. Najviše je intelektualaca, Vojvođana i Beograđana, željnih mira i porodičnog odmora u prirodi, i to nadomak centra Zlatibora - veli Jovan Pavlović, savetnik u Turističkoj organizaciji Zlatibor.

Krenuli smo ovdašnjim "krugom dvojke". Na samo pet kilometra od jezera na Zlatiboru su Rudine. U njima cvetna dvorišta i neobičan graditeljski spoj: kraj starih drvenih zlatiborskih kućica iznikla nova, velika zidana zdanja. Domaćinstvo Periše Jeremića jedno je od prvih ovde počelo da izdaje sobe turistima.

Periša ima ukupno pet soba za izdavanje sa dvadesetak ležaja. Dok se u centru Zlatibora noćenje u privatnom smeštaju plaća šest, pa i više evra, kod njega je - a od kuće mu se vide zlatiborski hoteli - svega 200 dinara. Komfor pristojan, s tim što gostima nudi da sami spremaju hranu. Svoje domaće proizvode: sir, kajmak, meso i ostalo gostima nudi po povoljnoj ceni, jeftinije nego na zlatiborskoj pijaci.

A dvorište mu svo u zelenilu. Stočić u hladovini pod jabukom, niže je roštiljnica i kotlić za lovački gulaš. Nasuprot novoj kući za goste nalazi se stari drveni mlekar, napravljen još 1867. godine. Periša ga sada pretvara u porodični muzej.

Put nas dalje vodi ka Sirogojnu, najpoznatijem među selima u "krugu dvojke". Čuveno po džemperima i Etnomuzeju "Staro selo", ono će, nema sumnje, biti sve poznatije i po seoskom turizmu. Već je pedesetak kategorisanih ležaja u seoskim kućama ovde na raspolaganju gostima. Iz središta Zlatibora redovno se organizuju izleti u Sirogojno, a Etnomuzej vidi i po sto hiljada posetilaca godišnje.

Kako nekad, tako sad

Posle poznatog sledi nepoznato. Za Gostilje, sledeće na ovom putu, do koga ima i malo makadama, kažu da je budućnost Zlatibora. Opisano na početku ove priče, pored vodopada ima i ribnjak, rodnu kuću Dimitrija Tucovića, sportske terene, izletišta. Čak i svoje turističko udruženje.

Referent u tom udruženju Miloš Tanović zvani Ćoško kaže da se ovde 17 kuća bavi seoskim turizmom. Zvalo se, dodaje on, ovo selo nekad Zloselje. Ovuda vodio carski drum, još postoji turska kaldrma, pa se putnici ovde rado odmarali i od Zloselja, zbog gostoprimstva žitelja, postade Gostilje. Kako nekad, tako i sad.

- Izdajemo 80 ležaja, a pun pansion kreće se od 450 u trokrevetnim do 600 dinara u jednokrevetnim sobama. Samo noćenje naplaćuje se od 180 do 210 dinara. Gostiju je prošlog leta bilo nekoliko stotina, a za ovo leto najava je i više - veli Ćoško.

Po rečima jednog od ovdašnjih domaćina Milana Tucovića, sve ono što se gostima sviđa, na raspolaganju im je, i hrana i ostalo. "Šta ćeš, moraš oko gosta. Da ga slabo ’štimaš’ ne bi ni došao", objašnjava Tucović.

Prva koja je u ovom kraju primila turiste je Nada Barjaktarević. Pre tri godine neki Kragujevčani došli su kod nje i od tada uvek dolaze. Ona izdaje šest kreveta u tri sobe svoje kuće.

- Pansion je po dogovoru, obično oko 12 maraka. Ljudi rado šetaju u ovim lepotama, a ja im spremam domaća jela: kačamak, sir i kajmak, domaće kiselo mleko, gibanicu. Ponekad i jagnje pečemo - priča Nada.

Pastrmka je specijalitet ovog kraja. U ribnjaku se sveža prodaje po 230 dinara za kilogram. Priča se anegdota da je jedan doktor nauka, Beograđanin, boraveći nedavno ovde, poneo i pribor za ribolov. Došao na reku Katušnicu i zabacio, i to neke velike, dunavske udice. Zlatiborska riba, naravno, to neće i on ostao prazne torbe. Krišom ode do ribnjaka i kupi pastrmku da to predstavi kao ulov. Na nevolju, pročulo se i Ere odmah zapodenule šalu.

Od Gostilja put vodi u selo Ljubiš. U njemu pažnju privlači veliki motel sa ribnjakom. Ovim motelom gazduje Institut "Čigota" i tako je uređen da ništa ne zaostaje za elitnim zlatiborskim hotelima. Pre neku godinu ovde su i gosti sa Kipra boravili. Konkurencija takvog objekta ipak ne smeta žiteljima Ljubiša da se i oni oprobaju u seoskom turizmu.

Koji kilometar dalje zlatiborskom "krugu dvojke" je kraj. Tu je poznato naselje Vodice, gde već počinje urbani Zlatibor.

Branko Pejović