| Početna | Pisana reč | Komentari | mp3 | Linkovi |
Vest je, otprilike, glasila ovako: sud U Novom Sadu dobio je (da li kao pomoć, ili šta već) nova vozila tipa škoda (ne mogu da se setim tačnog broja, ali je nekih 5-10 komada). Da li je ova obavest trebala da podigne moral u narodu ili da nas zaplaši, ne znam, ali znam da sam ja pobesneo. Posle one "afere" sa policijskim vozilima (koa da ih već nema dovoljno) sad ovo.
Prvo što sam se zapitao, bilo je ZAŠTO? Šta će sudijam kola uopšte, a kamoli nove limuzine? Šta ili koga oni to voze? Pa svoje guzice naravno. Znači li to da naša država ima toliko para da može sebi priuštiti da svaki državni ćata ima po jednu limuzinu? Ne naravno. To znači da vlast ponovo grabi za sebe sve sto moze i trpaju u svoje dupe ono što ne mogu da natrpaju u usta i džepove.
Naravno ni u kom slučaju ne bi se usudili da kupe vozila domaće proizvodnje i time malo potpomognu domaću privredu i omoguće da se povratimo bez stranih kredita i rasprodaje proizvodnih pogona. Domaća vozila ćemo kupovati tek onda kada prodamo ono što imamo nekim strancima, pa da onda kupujemo stranjska kola, domace proizvodnje. Vožnja autobusom ne dolazi u obzir, jer su sudije ipak cenjeni i poštovani ljudi (znači li to da mi, koji se vozimo autobusima, nismo? da li nas tako tretira naša "voljena" država?).
I tako, dok se lekovi za bolesne i stare prevoze "renoima" i "ladama" koje su gotovo starije od svojih šofera, ambulantna kola, koja treba da su čista i sterilna, raspadaju se i rđaju sa sve propalom opremom za prvu pomoć i održanje života, vatrogasna kola moraju da krpe gume i creva, da ne bi prskali vatrogasce već objekat u požaru, a autobusi se krpe plastičnim i drvenim daskama da putnici na bi propali kroz pod autobusa, pravo pod točkove istog, naše sudije će se voziti "po službenoj dužnosti" na Kopaonik zimi, Crnogorkso primorje leti a na Frušku Goru u proleće i jesen.
Dokle ćemo ćutati i trpeti da se jedna politička i ekonomska elita bogati na našim mukama i luksuzira se, dok nama govore da nema novca i da moramo da prodajemo svoju radnu snagu, fabrike, preduzeća, njive, košulju sa leđa i sopstvenu decu, da bismo jednog dana živeli bolje (da li pod tim misle na groblje ili robovanje u kapitalističkoj mašineriji sve skupa sa neobrazovanjem, nezdravljem i glađu). Ja znam samo jedno: prvom prilikom kada budem video neki od ovih novih "škoda", ispljuvaću i kola i vozača, u paketu (ne bi vredelo da razlupam šoferku ili odvalim retrovizor, izbušim gume, jer će opet kupiti nove, našim parama). Pokazati im prezir i nezadovoljstvo. Uplašiti ih i naterati da se zamisle, dok nije još kasno. Boriti se sa ciljem i idejom i na kraju pobediti.