Po{tovani iz PATRIOTA!

 

    U cilju dostupnosti informacijama svim gradjanima RS,  ove dvije dolje potpisane  nevladine organizacije  vam dosatavljaju tekst  pod naslovom SUNOVRAT BANJALU^KOG UNIVERZITETA sa molbom da ga objavite u nekoliko nastavaka ( {to manji broj nastavaka-to bolje,   da se ne razvodni  su{tina).

     U istom cilju vas molimo da  u tih nekoliko brojeva odstupite od  va{eg pravila da na naslovnoj strani ne navodite naslove  ~lanaka iz sadr`aja  tog broja, te da ovaj put  iznimno, na naslovnoj strani PATRIOTA  “” reklamirate”” naslov: SUNOVRAT BANJALU^KOG UNIVERZITETA. Smatramo da }ete time skrenuti pa`nju ve}eg broja gradjana na problem o kom govorimo u ~lanku, a koji je krucijalan i sudbonosan za opstanak RS.

 

     Radi ilustracije “trgovine” akademskim zvanjima dostavit }emo vam fotokopiju referata na osnovu kojeg je Gojko Savanovi} dobio zvanje vanrednog profesora, a koji je, kao predsjednik komisije, potpisao GOSTUJU]i PROFESOR  sa ETF Beograd, Nikola Rajakovi}. Molimo vas da vas ~injenica {to je ta fotokopija prili~no ne~itka ne odvrati od namjere da je objavite uz ~lanak. Naime, ona je namjerno kao  tako lo{a bila prezentovana i Vije}u ETF-a u Banjaluci (koji su glasali za taj referat), a sve sa namjerom da se NE VIDI DA UNUTRA NI[TA i NEMA!( I takvim se metodama slu`e!)

 

      Hvala na saradnji. Srda~an pozdrav.

 

Za NVO “Udru`enje prosvjetnih i nau~nih radnika RS” i Udru`enje gradjana ‘BOLJI @IVOT’

                                                   Dr \ura| Davidovi} i Dr Radojka Pra{talo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

    SUNOVRAT BANJALU^KOG UNIVERZITETA

 

 

       Uvodnu rije~ na jednoj od  ne tako davno odr`anih konferencija TELFOR-a u Beogradu, tada{nji ministar za telekomunikacije u Vladi SRJ je zavr{io rije~ima:  “U~imo, u~imo, u~imo, jer je to uslov koji }e odrediti da li }e neki narodi u budu}nosti  uop{te postojati ili ne.””S obzirom na to kako mi stojimo po  pitanju u~enja i znanja uop{te, nama prijeti potpuno i{~eznu}e sa ovog prostora. Da vidimo zbog ~ega i zbog koga. 

       Na`alost, niko u dosada{njim vladama RS, a pogotovo ne ministri obrazovanja od kojih bi se to najprije o~ekivalo, nisu ni~im pokazali da im je poznata ova  ~injenica, pa zbog toga ba{ ni{ta nisu ni uradili da bi obrazovanje sa margine dru{tvenog i politi~kog `ivota postavili u sam centar, gdje mu je i mjesto. Niti oni niti bilo ko drugi prije njih tako|er  nisu znali  da  nizak stepen obrazovanosti ima za posljedicu lo{e psiholo{ke osobine, a lo{e psiholo{ke osobine su uzrok neadekvatnom pona{anju stanovni{tva u odlu~uju}im situacijama, {to ih neprestano vodi iz nesre}e u nesre}u.  Razlog za to je potpuno nekompetentan kadar u dosada{njim  Ministarstvima  prosvjete, ali i u kompletnim Vladama RS.  Jer, ako je ministar obrazovanja bio neuk pa to nije znao, morali su to znati ministri iz drugih resora i sam premijer, ako i oni nisu bili isto tako neuki kao i ministri obrazovanja.  Takav neuk  kadar je dosljedan plod prethodnog nakaradnog re`ima i nije u mogu}nosti da sagleda situaciju na pravi na~in i da ponudi rje{enja. A  rje{enje je:

        “Umjesto postoje}eg horizontalnog  uspostaviti vertikalni sistem vaspitanja i obrazovanja, koji }e se zasnivati na iskustvima i tradicijama klasi~nog evropskog modela izgradnje suverene i slobodoumne li~nosti, naoru`ane univerzalnim znanjem i eti~kim vrlinama za odva`no i valjano suo~avanje sa svim izazovima `ivota i svijeta. Za razliku od horizontalnog sistema vaspitanja i obrazovanja, koji sve ljudske razlike i bogatstva specifi~nih obdarenosti potire  i svodi na osrednjost, vertikalni sistem pru`a  nadarenima odgovaraju}u perspektivu, tj. vertikalni sistem proizvodi savjesne i efikasne radnike, slu`benike i genije, tj. elitu bez koje ni najsposobniji narod nema budu}nosti,”- kao {to ka`e ugledni srpski publicista Drago{ Kalaji}.

       Mi sada nemamo elitu ve} samo pseudoelitu, koju je generisao prethodni nakaradni obrazovni i politi~ki sistem.

       @alosna je ~injenica da se nikakav radikalan zaokret po pitanju obrazovanja  u okviru totalitarnih re`ima uop{te  i ne mo`e ostvariti s obzirom da su takvi re`imi protiv istinskog obrazovanja  jer bi ono ugrozilo opstanak samog totalitarnog re`ima. Zbog toga takav re`im namjerno sabotira istinsko obrazovanje stanovni{tva. Najupe~atljiviji dokaz nedobronamjernosti re`ima je ba{  odnos tog  re`ima prema instituciji obrazovanja. Ako je obrazovanje na margini, ne{to nije u redu sa re`imom! A kod nas je obrazovanje uvijek bilo na margini!

 

 Novi ministar obrazovanja

 

     Upravo zato su sve nade,  da se kona~no po~ne popravljati {kolstvo kao osnov svih osnova jednog dru{tva, usmjerene  ka novom ministru obrazovanja, g. Milovanu Pecelju.  Ho}e li ih on opravdati ili }e i on biti  samo jo{ jedno razo~arenje u nizu dosada{njih  razo~arenja vezanih za ministre obrazovanja?   Njegovo prvo pojavljivanje u medijima ( intervju u  listu PATRIOT od 7. 3. 2005.) ba{ ne obe}ava mnogo. Medjutim, moramo sa~ekati  bar 100 dana, jer mo`da ~ovjek,  u tako kratkom periodu nije ni mogao biti u stanju da sagleda stvarne razmjere katastrofalnog stanja u obrazovanju, pa zbog toga nije  niti mogao na posve konkretna i provokativna pitanja hrabre novinarke PATRIOTA  dati konkretnije odgovore. Medjutim, ima ne{to  {to budi sumnju u bilo kakav uspjeh njegove misije. To su navodni “stru~njaci” za obrazovanje koje on pominje u tom intrvjuu, a o njihovom odabiru nismo ba{ ni{ta ~uli u javnosti (s obzirom da je kod nas sve netransparentno, pa  ne postoji na~in da se javnost informi{e o dogadjanjima ni  u  tom ministarstvu), te opravdano strahujemo da su to oni isti  koje je  novi ministar “naslijedio” od Savanovi}a.  A dometi njihove ”stru~nosti” su dilentatizam ( koji se ogleda u dosada{njim nastranim potezima u okviru reforme osnovnog obrazivanja u RS o ~emu je pisao PATRIOT) i  apsolutna poslu{nost OHR-u i OSCE-u, kao {to je u jednoj od emisija OMLADINSKI FORUM  priznao  pomo}nik tada{njeg ministra Savanovi}a.  Da bi se zaista moglo raditi o istoj  ekipi “stru~njaka” zaklju~ili smo i na osnovu   informacije koja je 9. 3. 2005. objavljena u emisiji MONITOR  BN-televizije. A radi se o slijede}em:

        Dana  8. 3. 2005. ministar obrazivanja RS ( g. Pecelj)  je naredio  direktoru neke {kole u Bratuncu da ispostavi OTKAZ profesoru  srpskog jezika  izvjesnom g. Simi}u zbog navodne pomo}i   ha{kim bjeguncima ( Da nije `alosno, s obzirom na visinu plata prosvjetnih radnika,  bilo bi smije{no tvrditi da neko mo`e od te prosvjetne ”crkavice” pomagati ha{ke bjegunce!). Nakon toga uslijedili su protesti u~enika koji su parolama “VRATITE NAM NA[EG PROFESORA”  i peticijom potpisanom od strane 400 u~enika  pobunili se zbog ove  “demokratske” i “pravno zasnovane” odluke koja je  dovela u pitanje kredibilitet novog ministra, odmah nakon preuzimanja funkcije. Ne znamo  {ta je natjeralo novog ministra na ovako nepromi{ljen potez, ali imamo predosje}aj da je pri tom   odlu~uju}u ulogu imala grupa   njegovih “savjetnika” koje je            ” naslijedio” od Savanovi}a, a ~iji rad i djelovanje su se ba{ zasnivali na apsolutnoj poslu{nosti OHR-u i OSCE-u, te smatramo da  je ministar bio nedovoljno oprezan  i nasjeo tom nemu{tom  savjetu.  Zbog toga mu savjetujemo, kako mu se takvi gafovi ne bi i u budu}e de{avali, da se zahvali na usluzi takvim “savjetnicima” i “stru~njacima “ i da sebi izabere savjetnike po potpuno druga~ijim kriterijima negoli su birani  savjetnici prethodnog ministra, te tako na|e sebi  kompetentnije, savjesnije, dobronamjernije i manje poslu{ne  OHR-u i OSCEu, na ~ije savjete  i pomo} se mo`e oslonmiti bez rizika  da ponovo napravi  neki gaf!   Zar nije, nakon punih 10 godina  nezakonitog me{etarenja OHR-a i drugih medjunarodnih faktora   kona~no do{lo vrijeme da se bar neko iz vlasti RS isprsi i  ka`e: “A gdje je tu zakon, Ustav, Konvencije o ljudskim pravima, ta demokratija i pravna dr`ava o kojoj nam  stalno pri~ate?”,–a ne da izvr{ava  naredbe  OHR-a, OSCE-a i sli~nih bez pogovora !Ako to treba da bude ministar obrazovanja, neka bude on , kad ve} nema niko drugi. Time }e u}i u  na{u  noviju historiju, kao jedina POZITIVNA li~nost iz oblasti politike!  

     Osim izne{ene kritike, treba i pohvaliti novog ministra za poteze koji su pozitivni i korisni.  Prvi utisak je da }e se on prema prosvjetnim radnicima odnositi sa izvjesnim po{tovanjem, {to je drasti~na promjena s obzirom  na odnos prethodnog ministra koji se prema njima pona{ao kao kapo u logoru ili u najboljem slu~aju kao goni~ prema stoci koju mo`e tjerati i rastjerivati kako mu  padne napamet.   Takodjer, ukinuo je dvije nemu{te odluke prethodnog ministra od kojih se jedna odnosila na transformisanje prosvjetnih radnika u “}ate”, a druga na ukidanje  zabrane prodavanja dje~jih ~asopisa po {kolama. Bilo bi nam drago, a bilo bi i obe}avaju}e i veoma korisno za na{e {kolstvo, za na{u budu}nost i uop{te za  opstanak RS, kad bi tim putem nastavio i {to prije ukinuo sve {tetne odluke prethodnog ministra i njegovih savjetnika i pomo}nika, te tako spasio bar ono {to se spasiti mo`e. Nadajmo se da }e svoju pa`nju {to prije usmjeriti i na popravljanje situacije u visokom {kolstvu koje je toliko zastranilo  da se bukvalno SVE mora popravljati!

 

Filozofija Antuntuna

 

            Zbog raznih kriminalnih spletkarenja na Univerzitetu u Banjaluci, naro~ito u zadnjih 15 godina, Univerzitet , ali i  ~itavo dru{tvo, su   gotovo ostali bez pravih kadrova. Naime, na ovom Univerzitetu se primjenjuje logika Antuntuna    ( iz pjesmice Grigora Viteza) koja se ogleda u ~injenici da  napredovati na banjalu~kom Univerzitetu, bez ikakvih problema,  mogu oni koji ne ispunjavaju uslove, dok oni koji ispunjavaju  uslove su maksimalno opstruirani, a neki ~ak i potpuno  onemogu}eni. Ima mnogo primjera za to, a spomenut }emo samo neke od njih:

           Dr Radojka  Pra{talo je jo{ prije 5 godina stekla uslove za zvanje vanrednog profesora na Elektrotehni~kom fakultetu u Banjaluci i dobila pozitivan referat  od tri ~lana komisije ( od kojih je jedan AKADEMIK iz SANU), ali je spletkama biv{eg i sada{njd rukovodstva Elektrotehni~kog fakulteta, a uz pomo} spletkaro{a iz rektorata,  bez obzira na ODLUKU inspektora za visoko obrazovanje, jo{ uvijek u zvanju docenta! A za{to? Kritikovala je kriminal i zastranjivanje  “nedodirljivih” na ETF-u, Univerzitetu u Banjaluci i Ministarstvu obrazovanja i Ministarstvu nauke! Da bude stvar gora, pisala je  i analiti~ke ~lanke  na tu temu po novinama i jo{ uvijek ih pi{e.   Zbog toga  je svoja ljudska i gradjanska  prava morala potra`iti na  sudovima RS i BH, koji su  tako “djelotvorni”” i “”ekspeditivni”” da je ve} dogurala do Strazbura! Ne treba ni re}i da se upravo  zbog toga sada vi{e bavi dru{tvenim temama negoli svojom strukom, jer je, za kaznu,  potpuno opstruirana, ne samo u napredovanju ve} i u nau~nom radu. Nema ~ak ni stalnog asistenta, niti je uklju}ena i u kakav projekt, a kamoli  u  {ta drugo, a rukovodstvo  ETF-a se kontinualno trudi da joj na|e bar nekakvu “”dlaku u jajetu””, ne bi li joj na osnovu nje mogla dati i otkaz ( prema saznjanjima koja ima iz pouzdanih izvora). Uskra}ena je ~ak i za informaciju o sadr`aju  RJE[ENJA ( u kom se i ona pominje)  a koje je Elektrotehni~kom fakultetu ispostavio inspektor za visoko {kolstvo g. @eljko Laganin, bez obzira na to {to je u RS jo{  od 2001. godine na snazi ZAKON  O SLOBODI  PRISTUPA  INFORMACIJAMA, sl. gl.RS, 20/01  koji joj to pravo garantuje. Naime, dekan ETF-a Milorad Bo`i} je  ODBIO da joj omogu}i uvid u to RJE[ENJE, a inspektor Laganin se nije usudio da joj da  fotokopiju tog RJE[ENJA, iz straha  da ne do|e pod udar Savanovi}evih  ” demokratskih” i “zakonskih” odluka koje se sastoje u dijeljenju otkaza. 

           Dr Mi}o Ga}anovi}, bez obzira {to  je njegov nau~ni opus uvezan u knjigu ve}e debljine  od  Biblije i {to ima u svijetu priznate inovacije i patente,  ne mo`e dobiti ~ak ni zvanje docenta na Elektrotehni~kom fakultetu u Banjaluci! I on je nepodoban! Vjerovatno kao neugodan “etalon” za one koji vode Fakultet.

           Dr Ljubi{a Golubovi} ve} godinama radi kao vanjski saradnik Elektrotehni~kog fakulteta u Banjaluci, ali nikako ne mo`e da bude primljen u stalni radni odnos,  iako se bavi elektri~nim  mjerenjima {to je uvijek bilo apsolutno deficitarno na ovom Fakultetu i u RS, zbog ~ega se obavljanje svih   elektri~nih mjerenja potrebnih privredi RS  skupo pla}a fakultetrima iz Ljubljane i Zagreba, umjesto da se obavljaju na ETF u Banjaluci, gdje dosada nikad nije bilo stru~nog  kadra koji bi to znao obavljati, a nijedno rukovodstvo ETF-a  ne}e da primi u stalni radni odnos ~ovjeka kome je to specijalnost, i koji `ivi ovdje.  Na pitanje  upu}eno prodekanu za nastavu Peri Mari}u  u vezi sa tim, on je odgovorio: “Nije  dovoljno kooperativan”!  Pa zar ne bi trebalo biti va`nije da je dovoljno stru~an negoli da je dovoljno ( !?) kooperativan ( ~itaj: poslu{an)?

         Prof. dr Djuradj Davidovi} sa Tehnolo{kog fakulteta u Banjaluci je jo{ prije pet godina bio dva puta biran u zvanje redovnog  profesora  i dobio RJE[ENJE dekana za taj izbor i pripadaju}u platu. Medjutim, potvrda za ovaj izbor od strane  rektorata nije nikad stigla. Razlog je bio taj {to se dr Davidovi}  inicirao osnivanje i aktivno  se uklju~io u rad udru`enja koja je dobronamjerno kritikovalo negativne pojave na Univerzitetu  u cilju skretanja Univerziteta na pravi put, {to je  na banjalu~kom Univerzitetu neoprostiv grijeh! Zbog toga se sad “”igraju” razne perfidne igre od kojih je najbeskurpuloznija ona u kojoj su se  negdje  IZGUBILI ( !!??) potpisi  referentske komisije, pa se sad dr Davidovi}u osporava davno ste~eno zvanje redovnog profesora! Medjutim, dr Davidovi} se obratio inspektoru za visoko {kolstvo koji je ispostavio RJE[ENJE Tehnolo{kom  fakultetu u kom   naredjuje da se ovaj slu~aj rije{i u skladu sa Zakonom o visokom {kolstvu i uslovima koje kandidat ispunjava.   Na zahtjev dr Davidovi}a, inspektor Zlatko Kele~evi} mu je dostavio  fotokopiju tog RJE[ENJA ~ime je ispo{tovan bar  Zakon o dostupnosti informacijama, dok u slu~aju dr Radojke Pra{talo nije ispo{tovasn ~ak ni taj  Zakon! 

 

         Ali, Gojko Savanovi} nije imao ama ba{ nikakvih problema  da uroku od 2 godine, za vrijeme “ministrovanja” u Vladi RS, preska~u}i zvanje asistenta, ekspresno dogura do zvanja vanrednog profesora, samo nakon dvije godine  honorarnog rada na Elektrotehni~kom fakultetu  u Banjaluci, iako ~ak nije zavr{io ni elektrotehni~ki fakultet, a opus  mu je stao na jednu stranicu formata A4 i sastoji se od problemati~ne knjige na koju se bez prethodnog znanja autora ( svog mentora) dopisao kao koautor ( prepisao recenzentsku komisiju i izmislio izdava~a) i nekliko ~lanaka objavljenih u @eljezni~kim novinama.

        Posebna pri~a je Medicinski fakultet! Ako ikad proradi tu`ila{tvo ( koje jo{ uvijek spava  dubokim snom) ima}e se {ta ~uti. Na`laost. Prema dopisu br. 23/05 od 10 2.2005., upu}enom ombudsmanu za ljudska prava BH od strane   Komore doktora stimatologije RS  koji je potpisao predsjednik komore dr Slavko Pe}anac, vidi se da se do samog akademskog vrha na Stomatolo{kom fakultetu u Banjaluci  mo`e  sti}i  ~ak  i bez regularne i pravovremeno ste~ene diplome stomatolo{kog fakulteta!

 

     Kakvo znanje takvi “ profesori” mogu ponuditi  studentima, ne mo`e se ni zamisliti. Medjutim, jo{ gore je to kakvim primjerom slu`e tim istim studentima: Oni su dokaz da se do vrha dru{tvene ljestvice u RS mo`e sti}i  apsolutnom pre~icom! ^emu onda u~enje, studiranje, rad i trud?!

     Situacija je stravi~na na svim fakultetima, a “”receptura” za mahinacije” “ je sli~na ili ista kao ona opisana u dopisu koji je Nastavno-nau~nom vije}u Tehnolo{kog fakulteta u Banjaluci  27. 12. 2001.  uputio  dr  \ura| Davidovi}   ( zbog ~ega je i pao u nemilost, kako  kod rukovodstva Tehnolo{kog fakulteta, tako i  kod rukovodstva Univerziteta u Banjaluci). A radi se o slijede}em:

        Zbog  op{teg }utanja manje-vi{e svih  nastavnika i saradnika, Nastavno-nau~na vije}a  ( NNV)  fakulteta su  potpuno izgubila svoju funkciju. To jest,  u zapisnicima tih sjednica ne mogu se na}i  mnoge primjedbe izre~ene od rijetkih hrabrih pojedinaca, a ako se i donese poneki napredan i za Fakultet koristan zaklju~ak, on se nikada ne sprovede niti ko zbog toga odgovara. Kao rezultat takve situacija sve sjednice  NNV-a su postale puka formalnost, a samo Vije}e je postalo  glasa~ka ma{ina za pokri}e  odlukama koje su unaprijed negdje pripremljene. Jedan od zadnjih poku{aja da se stane na kraj poplavi sumnjivih magistarskih radova i isto takvih doktorskih teza na Tehnolo{kom fakultetu u Banjaluci je bio zahtjev da se Vije}u dostave podaci o svim  magistarskim i doktorskim radovima u zadnjih deset godina, {to je ve}ina ~lanova Vije}a  Tehnolo{kog fakulteta  podr`ala, ali se rukovodstvo Fakulteta na to oglu{ilo, u ~emu je imalo i podr{ku ratnog i vje~nog rektora. A kako i ne bi, kad se iza tih podataka krije stravi~an kriminal! Zahvaljuju}i takvim klijentelisti~kim vezama, mnogi dekani ( kao  dekan Tehnolo{kog fakulteta, Elektrotehni~kog i dr. ) postali su isto tako vje~ni kao i rektor, te su na tim funkcijama bili  po 10 i vi{e godina. A ako se ponegdje ponekog  i uspije svrgnuti, na njegovo mjesto se, poznatim kriminalnim metodama, postavi njemu dostojan pion koji ni na koji na~in ne}e remetiti uspostavljenu mafija{ku mre`u. Naprotiv.

       Mo`da i nije toliko va`no da li je neko redovan ili vanredan profesor, ali je sigurno va`no da se ovakvim pona{anjem onih koji rukovode fakultetima i univerzitetima nigdje ne}e sti}i, ve}  }emo se vratiti nazad i to tamo gdje  nismo bili ni kada smo po~injali! A tu su nas doveli oni koji su vodili  ovaj Univerzxitet  (i njegove fakultete )posljednjih 15 godina!  Da stvar bude gora, “vode” ga jo{ i danas, mada  nelegalno, jer im je mandat davno istekao i mada  su iscrpli sve  i zakonske i nezakonske  mogu}nosti da ga  i dalje produ`avaju. Negativne posljedice }e biti dalekose`ne i te{ko da }e se mo}i popraviti, jer iz proizvoljnosti i nelegalnosti ne mo`e proiza}i ni{ta dobro.  Ali, ko mari  za posljedice kad se zna da je  svaki  dan,  na bilo koji na~in produ`enog mandata,  zlata vrijedan!  Dokaz za to su ogromne  razlike u primanjima  onih koji  su  na univerzitetu na funkcijama, a time i  “bogom dani” i onih drugih, obi~nih smrtnika, {to ilustruju  slijede}i podaci:

 

 Plate na Univerzitetu

 

      Prema  Op{tem i kolektivnom ugovoru  i izvje{taju Slu`be ra~unovodstva Pravnog fakulteta  Univerziteta u Banjaluci, plate ( bez minulog rada  i uz najmanju cijenu rada od 68 KM  koja se valjda jo{ jedino primjenjuje u Visokom {kolstvu),  onih zaposlenih koji nemaju honorare kojekuda, su:

 

    -    za redovnog profesora  ( doktor nauka): 570 KM,

-         za vanrednog profesora ( doktor nauka):530 KM,

-         za docenta                      ( doktor nauka):489 KM,

-         za asistenta                     (magistar):        390 KM,

-         za sekretara                     ( VSS)              430 KM,

-         za {efa stud. sl.                (  SSS)              239 KM,

-         za ~ista~icu                      (NK)                119 KM.

 

 Plate  univerzitetskog “krema””

 

    Medjutim, prema izvje{taju iz trezora “” krem”  Univerziteta u Banjaluci, zloupotrebljavaju}i plo`aj i koriste}i se klijentelizmom i korupcijom,  uz potpuno odsustvo morala i svakvog osje}aja za te`inu trenutka koji svi  u RS pro`ivljavamo, zaslijepljen pohlepom i beskurpulozno{}u,  obezbjedio je sebi honorare na 4- 13 mjesta  {irom RS i tako dostigao plete u iznosima od:

 

   - Dragoljub Mirjani}, rektor         6.090 KM + jo{ za projekte (najmanje toliko)

   - Zlatko Bundalo                           5.288 KM +         “#”’( {urjak Mirjani}ev)

   - Rade Tanjga                                4.436 KM +          #

   - ^edomir Crnogorac                    4.184 KM +          #

   - Milan Janji}                                3. 835 KM +         #

   - Mile Ili}                                      3.734 KM +          #

    -Krstan  Bo{njak                          3.775 KM  +         #  

   - Branko \eri}                              3. 737 KM +         #

   - Radoslav Gruji}                         3.690  KM +          #

   - Drago Brankovi}                        3.597  KM +          #

   -Novo Plakalovi}                          3.502 KM  +          #

   -Nenad Suzi}                                 3.293 KM  +         #

   -Drago Blagojevi}                         3.262 KM  +         #

   -Milo{ Sorak                                  3.094  KM +         #

   -Milan [ljivi}                                 2.993  KM +         #

   -Aleksa Blagojevi}                        2.546 KM  +         #

      itd.

 

     Ako se kod prvih sa ove liste odbije standardna plata i funkcionerski dodatak, a ostatak sume podijeli sa 400 KM koliko otprilike iznosi nadoknada za JEDAN HONORARNI PREDMET, ispada da

-         rektor Mirjani}  ima 13 honorarnih radnih mjesta,

-         Zlatko Bundalo ima 12  honorarnih radnih mjesta,

-         Rade Tanjga ima 8 honorarnih radnih mjesta,

-         ^edomir Crnogorac  ima  9 honorarnih radnih mjesta,

-         Milan Janji} ima 8 honorarnih radnih mjesta,

-         Branko \eri}  ima 7  honorarnih radnih mjesta

-         itd.

 

     Posebno su interesantni slu~ajevi ministara i sudija koji  treba da su visoko moralni ljudi sa ~a{}u i kredibilitetom, te da se ~itavim svojim bi}em posvete odgovorno  SVOM RADNOM MJESTU, a oni, umjesto toga, tezgare naokolo i za to tezgarenje dobijaju jo{ 3-4  docentske plate! Evo nekoliko primjera:

 

  -\emal Koloni}                              1.766 KM +  ministarska funkcija u RS

  - Branko Doki}                               1.713 KM +  ministarska funkcija u BH

  - Marko Rai~evi}                            1.254 KM +  sudijska funkcija

    itd.

 

    Neobi~no  je interesantan slu~aj Perice Gojkovi}a  rukovodioca  Vi{e {kole u Doboju, koji dolazi iz Doboja na ~ak 3 honorarna predmeta iz ma{instva na Tehnolo{ki fakulktet  u Banjaluci koji mu, naravno, pla}a i  tro{kove dolaska, boravka i  dnevnice, iako takvih stru~njaka ima u istoj zgradi gdje se nalazi Ma{inski fakultet, pa bi ih dekan Tehnolo{kog fakulteta, da je dobar doma}in,  morao anga`ovati odavde.  Ali, da Perica Gojkovi} nema honorar na Tehnolo{kom fakultetu, pitanje je ko bi sa Tehnolo{kog fakulteta ( i rektorata) dobio honorar na Vi{oj {koli u Doboju, gdje je Perica gazda?!

     Tako|er treba naglasiti da iako  je rektoru i prorektorima mandat istekao jo{ prije godinu dana i da od tada NEMAJU NIKAKVO NI ZAKONSKO, a kamoli MORALNO PRAVO DA PRIMAJU DODATAK  na te FUNKCIJE, oni ne odstupaju! Za{to?  Oni,  bez imalo gri`nje savjesti i dalje primaju dodatak na nepostoje}u funkciju, a taj dodatak je u visini plate docenta na tom istom univerzitetu. Oni tako|er i dalje koriste mo} koju im ta  ( sada nepripadaju}a ) funkcija pru`a. Zahvaljuju}i toj mo}i  oni su preko svojih  korupciona{kih partnera iz “matice” (!?) omogu}ili ekspresno magistriranje i doktoriranje  svojih supruga i njihovo zapo{ljavanje na Univerzitetu. Jedna se “udomila”  kod Gruji}a na Tehnolo{kom fakultetru, a druga  kod njihovih  pulena na Ma{inskom fakultetu. A i {urjak Bundalo je neobi~no brzo napredovao u akademskim zvanjima.

    U ovom tekstu se nismo ni dotakli ”tezgarenja” po raznim upravnim i nadzornim odborima gdje mnogi od ovih “svestranih stru~njaka” tezgare iako su i u sukobu interesa.  Imaju}i u vidu primanja i po tom osnovu ( o  kojima ne mo`emo dobiti podatke) i primanja po osnovu onih projekata sa kojima se hvali rektor ( o kojima tako|er ne mo`emo dobiti podatke),  primanja koja su gore pomenuta ne predstavljaju ni polovinu, a mo`da i jedva tre}inu stvarnih primanje univerzitetskog “ krema”. Gdje je tu moral?

 

 

Gdje su tu moral i obraz?

  

      Zbog svega gore re~enog, ovdje se,  u prvom redu, name}e pitanje morala, a time i sumnje u  vjerodostojnost  akademskih zvanja ovih osoba kojima  ni malo ne smeta  da su njihova primanja od 5-30 puta ve}a od primanja osoba sa istim akademskim zvanjima, ali regularno ste~enima! A posebno se name}e pitanje kakav  kvalitet,  kao rezultat takvog rada, se uop{te mo`e o~ekivati u takvim slu~ajevima  i kakva je pedago{ka poruka koju time daju onima koje obrazuju? Zato nije ~udo {to statisti~ki podaci izne{eni u  TV emisiji OMLADINSKI FORUM 15. 3. 2005. od strane predstavnika Ministarstva obrazovanja ka`u da od 1000 studenata diplomira  samo  5, a od tih 5 samo 1 u roku!?  Zbog toga  RS nema ni  puna 3 % fakultetski obrazovanih, od koji mnogi imaju la`ne, nezaslu`ene diplome! A sve zahvaljuju}i pomenutom “ kremu” banjalu~kog Univerziteta!

 

 [ta ka`e  Zakon? ( Ko jo{ u RS pita za zakon?!)

 

    Ako se uzme  u obzir ono {to pi{e u Zakonu o univerzitetu ~l. 11, stav 2          ( mada je poslije svega ovog  {to je gore izlo`eno  potpuno  deplasirano uop{te spominjati ikakav zakon), a to je:

       “Visoko{kolska ustanova ispunjava kadrovske uslove za po~etak rada i obavljanje djelatnosti ako ima najmanje 2/3 od potrebnog broja nastavnika za predmete utvr|ene nastavnim planom u radnom odnosu sa punim radnim vremenom.”,

onda se, sa `aljenjem, mora konstatovati da ogromna ve}ina fakulteta oba univerziteta u RS  bi morala odmah  staviti klju~ u bravu!  Naime, kad jedan od najstarijih fakulteta u RS otvoren prije 42 godine, a to je Elektrotehni~ki fakultet u Banjaluci ima samo 12  stalnih nastavnika   i 8 asistenata, a da bi organizovao nastavu, pored toga {to neki bogomdani   dr`e i po 4 predmeta, anga`uje  jo{ 22 gostuju}a profesora, {ta onda o~ekivati od ostalih?

       Iz podataka izne{enih u tekstu pod naslovom  “ Informacije o stanju u visoko{kolskom obrazovanju RS “ koju je dalo Ministarstvo obrazovanja i kulture u Vladi RS decembra 2004., vidi se da:  Arhitektonsko gradjevinski fakultet u Banjaluci ima samo 7 stalnih, a 31 gostuju}eg profesora; Medicinski fakultet 17 stalnih i 90 gostuju}ih; Poljoprivredni  fakultet 13 stalnih i 27 gostuju}ih;  Filozofski 33 stalna i 82 gostuju}a,  itd. Ni{ta bolja situacija nije niti na Univerzitetu u  Isto~nom Sarajevu:  Elektrotehni~ki ima 7 stalnih nastavnika i 24 gostuju}a; Ma{inski samo 4 stalna i 23 gostuju}a; Poljoprivredni 3 stalna i 28 gostuju}ih; Filozofski 21 stalnog i 76 gostuju}ih itd.!

 

 Zbog ~ega se do{lo u ovakvu situaciju

 

         Zbog raznih kriminalnih spletkarenja na Univerzitetu u Banjaluci u zadnjih 15 godina, Univerzitet, ali i  ~itavo dru{tvo, su   gotovo ostali bez pravih kadrova. Naime, na banjalu~kom  Univerzitetu se primjenjuje logika zemlje Budalije,  koja se ogleda u ~injenici da  napredovati na banjalu~kom Univerzitetu, bez ikakvih problema,  mogu oni koji ne ispunjavaju uslove, dok oni koji ispunjavaju  uslove su onemogu}eni. Na taj na~in se desetlje}ima rastjeruje potencijalni kadar, a ostaje {a~ica onih koji se iz sve snage trude da niko i nikad  ne ugrozi njihovu poziciju.

     Na taj na~in su oni koji vladaju fakultetima i univerzitetima prigrabili sebi STATUS  NEZAMJENJIVIH  i  DEFICITARNIH, {to im omogu}uje   da neki od njih  imaju honorar  ~ak i na 13 mjesta, u~estvuju na isto toliko projekata, upravnih i nadzornih odbora  i jo{ su politi~ki aktivni (!?).

 

      Bez obzira na takvu situaciju, na ve}ini  fakulteta banjalu~kog Univerziteta i dalje  vlada “” mi{ja psihologija”, kako je naziva autor knjige” POLITIKA I POZIV”, ^edommir ^upi}.  On ka`e:””Oni koji  pod pretnjom i strahom od uzurpatora popu{taju i dovode u pitanje poziv   -po~inju da `ive kao mi{evi, a kad to poprimi velike razmjere, dru{tvom zavlada mi{ja psihologija.”  Iako  se to sve, u krajnjoj liniji  odra`ava na kvalitet `ivota, na standard i na sam opstanak, ljudi ovakve psihologije ne}e nikad smo}i snage za radikalno suprotstavljanje negativnom trendu, ve} se pona{aju snishodljivo i ulizi~ki, a  vremenom se  prilagodjavaju na sve ni`i i ni`i standard do same pojave gladi, a time i totalnog gubljenja ljudskog dostojanstva.  Ne re~e zato bez razloga  jednom neko pametan: 

        “ TREBA SE  IMATI  JAK  KARAKTER DA BI SE  SA^UVALA i IZGRADILA  DOMOVINA!”

      A kad je tako, onda nije ni ~udo {to je ~itavo dru{tvo   do{lo u ovakvu beznade`nu situaciju, s obzirom da se bolesna  situacija na univerzitetu reflektuje na ~itavo dru{tvo i ~ini ga bolesnim i nesposobnim za funkcionisanje i opstanak! Zbog toga treba re}i da nije svaki fakultetlija istovremeno i intelektualac, a pogotovo to nisu mnogi od onih koji su se zakitili akademskim titulama!

          Intelektualac Dinko Davidov ima lo{e mi{ljenje o  onima koji pretenduju da se smatraju intelektualcima. On ka`e: “” Srbi nemaju inteligenciju, jer je razjedinjena do besmisla, sujetna do komi~nosti i politizovana do demagogije. Na{a inteligencija je u velikoj mjeri odgovorna za ova dana{nje porazno stanje na svakom polju, ali isto tako ima i veliku odgovornost i za izlazak iz tog stanja.””

 

 Univerzitet kao trgova~ko dru{tvio

 

       Kao rezultat  “|avoljeg pira” koji na banjalu~kom univerzitetu traje najmanje 15   godina  univerzitet je postao mjesto gdje se kupuju diplome, titule, zvanja, honorarni predmeti, u~e{}e na projektima i sve drugo {to na jednom normalnom univerzitetu i  u jednom  normalnom dru{tvu ne bi smjelo biti na prodaju. Sredstvo pla}anja ne mora uvijek biti novac, mada su krajnji efekti isklju~ivo materijalni.  Nekad se pla}a poslu{no{}u, lojalno{}u, vr{enjem kriminalnih usluga u vidu prodaje potpisa  na la`nim magistarskim i doktorskim tezama, referatima za la`ni izbor u akademska   zvanja, dopisivanjem koautorstva na nau~nim, stru~nim  radovima, knjigama  i sl., {to sve se jednom rije~ju naziva KLIJENTELIZMOM, a prostim jezikom re~eno to je ono: JA TEBI, TI MENI. A za  magistarski rad koji  se uradi za 3 mjeseca sa sigurno{}u se mo`e ustvrditi da je kupljen!  A ima takvih “ ekspresnih” i  doktorata!Isto se mo`e tvrditi i za akademsku karijeru koja u roku od 2 godine pretvara  srednje{kolskog profesora tehni~kog obrazovanja u vanrednog profesora na elektrotehni~kom fakultetu! Takva karijera se  u na{im uslovima izgradjuje po 20- 30 godina! Zbog toga neki od profesora imaju honorar  ~ak i na 13 i vi{e  mjesta, u~estvuju na isto toliko projekata i jo{ su politi~ki aktivni (!?). Kako li im to sve polazi za rukom? Na taj na~in posti`u da im  ukupna mjese~na  primanja ( navodno legalna) prema{uju i 10 000 KM, zbog ~ega javnost negativno percipira ~itav  univerzitet, misle}i da svi profesori na univerzitetima imaju tolika primanja, {to je apsolutno neta~no. Ve}ina ih prima izmedju 300 i 700 KM!

        Kad medju nama postoje  SUPERMENI koji mogu mjese~no zaraditi 10 000 i obavljati 15-ak poslova od kojih svaki zahtijeva  anga`man jedne  kompletne osobe, a usput izgra|ivati i akademsku karijeru,  neuk narod se opravdano pita:

 “Kako je mogu}e da smo uz  takve SUPERMENE  dospjeli na dno dna?”

 

      Otvorenoj  trgovini akademskim zvanjima na Elektrotehni~kom fakultetu  u Banjaluci  u oktobru 2002. godine suprotstavila se dr Radojka Pra{talo, zbog ~ega se  i pet godina nakon {to je ispunila uslove za zvanje van. profesora jo{ uvijek nalazi u zvanju docenta, a nad njom se vr{i konstantni mobing. Naime, na sjednici NNV-a odr`anoj 1. 10. 2002.  NNV je bilo pripremljeno da “propusti” referat za izbor Gojka Savanovi}a, tada{njeg ministra za obrazovanje i kulturu u zvanje vanrednog profesora.   Budu}i da kandidat nije ispunjavao gotovo niti jedan uslov za to zvanje, dr Pra{talo je tra`ila rije~ da iznese svoje  primjedbe na referat ( ~ak njih 12!) potpisan  na prvom mjestu od strane “gostuju}eg” profesora Nikole Rajakovi}a iz Beograda, ali, ~im je po~ela da ih iznosi, dekan Aleksandar Ili{kovi} ju je grubo i nasilno prekinuo, spre~avaju}i je da iznosi primjedbe. Nakon {to se ona pozvala na Konvenciju o ljudskim pravima i zatra`ila da se to unese u zapisnik, on je rekao: “Dok sam ja ovdje ti ne}e{ govoriti, niti }e tvoje i{ta biti unijeto u zapisnik. Izlazi napolje!” Nakon ovih “demokratskih” metoda, staljinisti~ki nastrojenog Ili{kovi}a, svi ~lanovi vije}a su bili u “mi{loj rupi”!  Naravno, Savanovi} je dobio apsolutno nezaslu`eno zvanje vanrednog profesora  na Elektrotehni~kom fakultetu u Banjaluci  iako nikad nije ni zavr{io elektrotehni~ki  fakultet! O tome je pisano u REPORTERU od 5. 11. 2002. Za referat su glasali: Ili{kovi} Aleksandar ( {ef parade),Softi} Ferid, Bundalo Zlatko, Vlaji} Jelenko, Baji} Milorad, Srdi} Milenko, Hini} Petar, Bo{njak Krstan, Mari} Slavko ( suprug tada aktuelne ministrice pravde!!), Koloni} D`emal ( kasniji ministar za nauku!?), Vuki} Radmila, Mari} Petar       ( trajni prodekan za nastavu na ETF-u), Govedarica Vidan, Tomljenovi} Ivan      (  danas   potpredsjednik RS!!?), Milankovi} Milo{, Bo`i} Milorad ( danas dekan ETF) i Kordi} Zdravko.

       U takvoj bolesnoj, truloj sredini prolaze referati kao {to je onaj za Gojka Savanovi}a, i to ekspres, u roku od mjesec dana. O svemu ovom obavije{teni su: Univerzitet ( prorektor Gnjato), premijer Ivani}, Dom za ljudska prava i OHR, tu`ila{tvo. Nikom to nije smetalo!

       Zbog du`ine teksta nije mogu}e opisati druge kriminalne radnje na banjalu~kom univerzitetu,  a ima ih strahovito mnogo. A kako ne}e i biti kad na ~itavom Univerzitetu nikad nije bilo bar  5 pravih intelektualaca koji bi bili spremni da stave svoj potpis na bilo kakav zahtjev za spre~avanje negativnih pojava na Univerzitetu, {to je provjetreno u praksi.

      Nemamo  dovoljno podataka o tome kakva je situacija na Univerzitetu Srpsko Sarajevo, a  ~injenica da je Gojko Savanovi} magistrirsao na Elektrotehni~kom fakultetu u Srpskom Sarajevu a da prethodno nije zavr{io elektrotehni~ki fakultet ( !!??), ve}  samo  op{tetehni~ko obrazovanje na pedago{koj  {koli ( fakultetu!?), dovoljno govori sama za sebe.  Medjutim, na na{e veliko iznenadjenje dana 16. 2. 2005. u listu REPORTER  objavljeno je “Otvoreno pismo”  potpisano od strane (~ak!) sedmorice profesora sa Fakulteta za fizi~ku kulturu Univerziteta Srpsko Sarajevo  koji su imali hrabrosti da javno progovore o kriminalu na tom Fakultetu, nakon {to su se prethodno uzaludno obra}ali svim nadle`nim institucijama.  Zna~i li to da na Fakultetu fizi~ke kulture u Srpskom Sarajevu ima vi{e PRAVIH intelektualaca negoli na ~itavom banjalu~kom univerzitetu?

 

Ko je kriv?

 

     Korektor za spre~avanje ovakve kriminalizacije NNV-a fakulteta bi trebao biti drugostepeni organ oli~en u Savjetu fakulteta, ali i Savjet Univerziteta, pa i sam rektor sa prorektorima.  Medjutim, oni svi su   kriminalizirani bar isto toliko koliko i NNV, ako ne i vi{e. Navodna upravlja~ka  tijela  fakulteta i univerziteta ( me|u koje spadaju NNV fakulteta, Savjet fakulteta i Vije}e Univerziteta) zaostala iz real- socijalizma a koja upravljaju fakultetima i univerzitetima su i dalje birana  i manipulisana od strane pojedinaca ili manjih neformalnih grupa tako da predstavljaju samo farsu i nikako ne slu`e svrsi za koju su namijenjena. Dokaz za to je upravo situacija u kojoj se danas nalazi ve}ina na{ih  fakulteta i ~itav  Univerzitet. Da su ti organi  izvr{avali svoje obaveze predvi|ene zakonom, pa makar on bio i  real-socijalisti~ki,  zar bi se moglo takvo ne{to desiti?

    Na`alost, mehanizmi kontrole su u na{em dru{tveno-politi~kom sistemu potpuno izostali. Nevladin, civilni sektor je jo{ u povoju, a ono {to je i formirano je potpuno nastrano. Sa rijetkim iznimkama, naravno. Jedna od takvih iznimaka je Forum NVO  Grada Banjaluke, koji se 24. 9. 2004. oglasio SAOP[TENJEM ZA JAVNOST u kom se izmedju ostalog ka`e:

        “ Forum NVO Grada Banjaluke podr`ava napore Udru`enja prosvjetnih i nau~nih radnika RS i poziva studente i gra|ane da podr`e zajedni~ku plansku borbu  koju smo odlu~no zapo~eli protiv svih vrsta  kriminala i korupcije, u prvom redu u visoko{kolskim ustanovama. Pozivamo nezapopslene i budu}e visokoobrazovane kadrove da krenu u borbu za radna mjesta koja u ovoj instituciji zauzimaju nekvalifikovani kadrovi, kadrovi  problemati~nog  mentalnog sklopa koji su produ`ena ruka  neformalne uticajne grupe okupljene oko rektora Mirjani}a, prorektora Gnjate i Gruji}a i njihovih pijuna na ~elnim funkcijama Filozofskog, Ma{inskog  i drugih fakulteta. Forum  NVO Grada Banjaluke raspola`e informacijama da ova neformalna grupa  priprema  akta koji }e joj obezbijediti do`ivotno vladanje Univerzitetom u Banjaluci, do njegovog potpunog uni{tenja.””

      S obzirom na ono {to se 15. 3. 2005. moglo ~uti u Dnevniku RT RS, ovo zadnje je sasvim mogu}e, jer su “|u|uti’ prisutni na nekom sastanku  zadu`ili (!!??) ba{ rektora Mirjani}a da on, po svom naho|enju, pripremi kona~an nacrt Zakona o visokom obrazovanju koji }e se predlo`iti Narodnoj Skup{tini  RS na usvajanje! Ne treba uop{te sumnjati u to da }e taj prijedlog nositi klauzulu o do`ivotnom “rektorovanju” Dragoljuba Mirjani}, ba{ kao i u slu~aju Josipa Broza!

 

Historijski  i psiholo{ki background patologije univerziteta

 

       Na Univerzitetu u Banjaluci je jo{ uvijek sve u duhu onih   mra~nih brozovsko-staljinisti~kih vremena  kad se, kao i u doba mra~nog Srednjeg vijeka i inkvizicije, gu{ila svaka progresivna misao sa namjerom da se {to du`e zadr`i status quo koji je odgovarao onima koji su  koncentricali  mo} ( i vlast) u svojim rukama i koriste je isklju~ivo za svoju  dobrobit. Ako je takvo stanje, zbog niskog  stepena prosvije}enosti tada{njeg stanovni{tva i pod prijetnjom inkvizicije  ( ili  Brozovog represivnog aparata), moglo da se odr`ava kroz desetlje}a i stolje}a, potpuno je neobja{njivo da se odr`ava jo{ i danas! Ako ni{ta drugo ono zbog ~injenice da bar inkvizicija vi{e ne postoji, a i Broz je odavno mrtav, pa bilo bi logi~no  o~ekivati  i  da je  stanovni{tvo  postalo bar malo prosvje}enije, obrazovanije i hrabrije. Ili mo`da nije ta~no ni{ta od toga?   Na`alost,  na ve}ini  fakulteta banjalu~kog univerziteta i dalje  vlada “” mi{ja psihologija””           

        Posljednjih 50 godina politika je drasti~no zloupotrebljavala i znanje i poziv.  U~inila je da sve postane bezna~ajnije nego {to jeste i bezna~ajnije nego  {to bi moralo da bude. A to je bila posljedica ~injenice {to u totalitarnoj hijerarhiji politi~ku nadmo} su podupurali  idolopoklonici, sljedbenici i kukavice, a za neistomi{ljenike nije bilo mjesta.  Neograni~ena vlast proizvela je dirigovanu i veoma ograni~enu javnost, pa su sve bitne odluke dono{ene iza le|a javnosti. U svojoj nadmenosti, ta{tini i samoljublju vlastodr`a~ka manjina  proizvodila je zastra{uju}u nadmo} koja se  nad `ivotom pojedinaca nadvijala kao strah, strepnja i frustracija. Patolo{ki tipovi kratkog dometa razmi{ljanja, iskompleksirani i sujetni do krajnjih granica,  zaslijepljeni pohlepom  i stra{}u za mo}i i  vlasti,  nemo}ni da  shvate  kako  ~ine {tetu i sebi i svojim potomcima, nastoje odr`ati status quo {to du`e.  Pri tom  ~ine sve, ne biraju}i sredstva, da se ba{ ni{ta ne promijeni u odnosu na prethodno stanje  koje  je bilo rezultat 50-godi{njeg totalitarnog re`ima  koji nas je doveo u kataklizmu rata i bezna|a.

Ako se  integralno sagledaju i trenutna situacija i kompletna situacija u toku ovih 30- 40 godina egzistiranja visokog {kolstva u Banjaluci, vidi se da je u pitanju ozbiljna patologija.  ^itaju}i knjigu psihijatra prof. Dr. Jovana Mari}a, “ “Kakvi smo mi Srbi””, gotovo sve pojave  primije}ene  na banjalu~kom univerzitetu, mogu se na}i  spomenute u ovoj knjizi, etiketirane kao patolo{ke i destruktivnre. A kad je tako, onda nije ni ~udo {to je ~itavo dru{tvo   do{lo u ovakvu beznade`nu situaciju, s obzirom da se bolesna  situacija na univerzitetu reflektuje na ~itavo dru{tvo i ~ini ga bolesnim i nesposobnim za funkcionisanje i opstanak!

Moramo se trgnuti iz letargije i u~initi ne{to da uhvatimo korak sa Evropom i svijetom.  O~i naroda su ponovo uprte u inteligenciju, a inteligenciju, valjda, “proizvode” univerziteti!  Ne bi se smjelo  dozvoliti da narod   opet  bude razo~aran jer bi to  moglo jo{ vi{e pove}ati ve} i onako prevelike redove pred stranim ambasadama. A kad ode narod, uru{it }e se i dr`ava! Primjer Kosmeta nam to bez ikakve dileme dokazuje.

Na{a velika slabost  je  i {to se kod nas najsurovije ka`njavaju upravo “odmetnici iz svojih redova”, tj. oni koji druga~ije misle ( a samim tim i MISLE, za razliku od onih drugih za koje se ka`e da ISTO MISLE, {to u stvari zna~i da uop{te NE MISLE). Ovdje zavist, tako|er, dolazi do punog izra`aja. Ideje nesloge i rje{enja koja ta  nesloga nudi na{em stanovni{tvu su prihvatljivija nego sloga i cjelina. Nekada{nje “ komunisti~ke }elije, po prirodi stvari, nisu bile ni{ta drugo do tajne sekte neograni~ene mo}i koje su u svakom trenutku bile u stanju da uni{te neistomi{ljenika proku{anim metodama koje su li~ile na one inkvizicijske. A takva grupna mr`nja je ~esto opasnija od individualne. Ona se ubla`ava jedino  realizacijom mr`nje,tj. destrukcijom protivnika (potpunim  uni{tenjem objekta mr`nje), {to je vi{e nego o~igledno i na banjalu~kom univerzitetu. A jo{ je Mihajlo Pupin jednom prilikom izjavio: “ I |aci i studenti moraju biti  lijepo vaspitani, jer }e kao takvi, ~ak i ako ne budu  nau~nici i pronalaza~i, iskreno  podr`avati i cijeniti one koji to jesu.”

Prema civilizacijskim tekovinama biti ~ovjek zna~i kontrolisati agresivne porive, kontrolisati osvetni~ke impulse, intelektualno obraditi konfliktnu situaciju racionalizacijom, samosavla|ivanjem, {to je balkanskom stanovni{tvu posve strano, na`alost, bez obzira na stepen obrazovanja. Zbog toga nije ~udo {to sociolozi sa prostora biv{e Jugoslavije sve glasnije govore da mi NEMAMO GRA\ANA. Jer, biti gra|anin zna~i, izmedju ostaloga, zalagati se za op{ti interes i u op{tem interesu prepoznati i svoj interes, a ovo {to mi imamo, bez obzira na titule i diplome koje nose,  manje-vi{e svi su selja~kog mentaliteta kog karakteri{e ignorisanje op{tih  interesa zarad svojih li~nih interesa. Zato kod nas, jo{ uvijek, ne mo`e da za`ivi demokratija i pravna dr`ava jer njih mogu da razumiju samo GRADJANI a ne SELJACI koji su kategorija zaostala iz pro{lih dru{tveno-politi~kih sistema ( feudalizma, ranog kapitalizma i nakaradnog real socijalizma). U demokratskom, gra|anskom dru{tvu i oni koje mi  nazivamo  seljacima, moraju biti gradjani, bar po svijesti i savjesti, a pogotovo bi to morali biti oni koji su se zakitili akademskim titulama i  sebe smatraju INTELEKTUALCIMA!

U posljednje vrijeme, vrijeme potro{a~kog mentaliteta, kao da je jo{ vi{e potenciran  razvoj “ {i}ard`ijskog duha. To zna~i da je savremeni Srbin ( i ne samo on ve} svi sa ovih prostora) spreman da se “ proda” svome {efu ili nekom drugom licu sa autoritetom za “ “si}u”, za sitne male privilegije, bez `elje da rizikuje i bez `elje da se hrabro, cijelim svojim bi}em, suprostavi  (la`nom) autoritetu. Treba}e nam mnogo “ rada na sebi” da oja~amo, da pobijedimo u sebi tu,  “” rajinsku” {i}ard`ijsku psihologiju” i da se bez straha hrabro usprotivimo pogre{nim idejama na{ih vo|a i ostalih lica sa  nezaslu`enim autoritetom.

    Netolerantan stav prema neistomi{ljenicima se tako|er uklapa u balkansku bahatost i balkanski  primitivizam, jer tolerancija u mi{ljenju i po{tovanje tu|ih potreba su, zasigurno, civilizacijska tekovina  i jedna od osnovnih moralnih vrijednosti, pa se mora uva`iti stav Jovana Du~i}a koji tvrdi da je netolerancija stvar glupavosti a ne mudrosti. Osobina koja  suzbija i osuje}uje toleranciju mogla bi se nazvati bahatost. Na`alost, to je mnogo ~e{}e na{a karakterna crta negoli je to tolerancija i po{tovanje tu|ih potreba. Prema rije~ima uglednog  publiciste Petra D`ad`i}a osobine brzopletosti i netolerantnosti koje “krase “ sve na{e mo}nike su posljedica sna`nog uticaja dinarske strukture li~nosti. Dinarci imaju nagla{enu crtu hvalisavosti i kvaziherojstva sa bezgrani~nim samopouzdanjem i uvjerenjem  u sopstvenu izuzetnost. Otuda osje}aj vlastite nadmo}i iz ~ega proisti~e nerealnost u procjenama mnogih situacija. Poznati sociolog Vidimir Veljkovi} tvrdi da su ovakve osobine mo`da imale svojih prednosti u davno pro{lim vremanima oslobodila~kih i obrambenih ratova, ali  u mirnijim situacijama u kojima je bilo potrebno vi{e realizma, mudrosti i strpljenja, ovakve  osobine  na{ih vo|a su nam nanijele mnogo, mnogo {tete. Drugi narodi nam najvi{e zamjeraju upravo to bahato pona{anje, to odsustvo `elje da se  po{tuje druga li~nost. To je naro~ito izra`eno kod grupe koju Slobodan  Jovanovi} naziva- poluintelektualcima. On o njima  ka`e:

“Uzimaju}i ga u njegovom najpotpunijem i najizra`enijem vidu, poluintelektualac je ~ovjek koji je uredno, pa ~ak mo`da i sa vrlo dobrim  ili odli~nim uspehom zavr{io {kolu, ali u pogledu kulturnog obrasca i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ni{ta ( u svijetu je ova pojava poznata pod nazivom fah-idiotizam). Bilo zbog njegove uro|ene nesposobnosti ili zbog mana {kolskog sistema, on nije dobio podstrek za duhovno samosazrijevanje. On, uop{te, duhovne vrednosti ne razume i ne ceni. On sve  ceni prema materijalisti~kom kriteriju, a sa odbacivanjem duhovnih vrednosti on odbacuje i  moralnu disciplinu i odgovornost. On je kako u moralnom tako i u kulturnom pogledu ostao primitivac. Neomek{an kulturom, sa olabavelom moralnom ko~nicom, on ima sirove snage napretek. [kolska diploma, kao ulaznica u krug inteligencije, dala mu je preterano visoko mi{ljenje o sebi samome.  U dru{tvenoj utakmici, taj diplomirani primitivac bori se bez skrupula, a sa punim uvjerenjem da tra`i samo svoje pravo, koje mu je {kola priznala. On potiskuje  svoje suparnike nemilosrdno kao da nisu `iva bi}a ve} materijalne prepone. On je dobar “lakta{”- izraz koji je prodro u op{tu upotrebu istovremeno sa pojavom poluintelektualaca.””

    Ovaj odlomak je najmanje  isto toliko aktuelan i danas koliko je bio aktuelan tada kad je napisan. U stvari, mo`da je i  aktuelniji po{to je nakaradan  a masovan {kolski sistem u zadnjih 50-60  godina proizveo neograni~enu “ koli~inu” takvih poluintelektualaca!

 

  Gdje su ti intelektualci?

 

Pored obilja raznih poluintelektualaca, navodnih “ nezavisnih intelektualaca, kvaziintelektualaca, re`imskih intelektualaca i sl., name}e se opravdano pitanje: postoji li jo{ igdje ikakav pravi intelektualac i kako ga uop{te prepoznati?

Ugledni hrvatski  intelektualac dr don Ivan Grubi{i} ka`e  da nije svaki fakultetlija intelektualac, ve} da je to samo onaj  koji ima izgra|en sistem mi{ljenja i koji je spreman da svoje  mi{ljenje javno iznese, ne kalkulira  ni sa svojom osobom ni sa svojim statusom, koji govori po savjesti iz svog izgra|enog pojmovnog i vrijednosnog sistema razmi{ljanja.  ^ak ako je kompletno javno mnijenje protiv njegovog stava, on  }e ostati doslijedan svojim stavovima i ne}e ih kompromitirati. Samo takvi ljudi su PRAVI INTELEKTUALCI. A takvima,  koji su spremni zalo`iti sebe zarad op{teg dobra i kriti~ke svijesti koju treba izgra|ivati, na{e dru{tvo je jako, jako siroma{no.

 Dodu{e, duhovna kriza razjeda i Evropu, ali nebriga srpskih            “” intelektualaca”” za sudbinu vlastitog naroda je gotovo bez primjera u svijetu.”   I Irinej Bulovi} je u pogledu srpske inteligencije pesimista, pa ka`e: ”U na{oj skora{njoj pro{losti nije bilo ni te`eg vremena ni manjeg broja ljudi koji mogu dalekovidno i pronicljivo da pogledaju u budu}nost svoga naroda, kao {to je to danas. Na{a inteligencija je u velikoj mjeri odgovorna za ova dana{nje porazno stanje na svakom polju, ali isto tako ima i veliku odgovornost i za izlazak iz tog stanja.”” Po mi{ljenju knji`evnika Dobrice ]osi}a intelektualac je umni radnik i stvaralac novih vrijednosti i primoran je danas  da sokratovski prihvati novi izazov i slijedi sebe, svoju istinu i svoju savjest, po svaku cijenu.  Po cijenu prezira, po cijenu kleveta, bojkota, nerazumijevanja, ~ak lin~a!  On dalje ka`e:” “Eto, to je, po mom mi{ljenju, najpre~a i najte`a uloga intelektualca u na{em  duhovno pometenom i mutnom dru{tvu, razboljenom opakim strastima vlastoljubla i egoizma.”  Akademik Ljubomir Tadi} ima sli~no vi|enje po pitanju intelektualaca. On ka`e:”    “ Intelektualci su oni  obrazovani ljudi koji javno, kriti~ki saop{tavaju svoje misli, a privr`enici su ideje slobode i borci protiv svake vrste apsolutizma, protiv apsolutisti~ke samovolje vlasti”.

       I jo{ jedna lijepa i korisna osobina bi trebala da krasi onog ko pretenduje da se smatra pravim intelektualcom, a to je OTSUSTVO SVAKE SUJETE, {to se ogleda u ~injenici da }e samo PRAVI intelektualac, ako do|e i na kakvu funkciju, nastojati da se okru`i PAMETNIJIMA OD SEBE. A budale }e se okru`iti samo glupljima od sebe da ih oni ne bi izgurali sa funkcije!

 

Imaju}i ovo sve u vidu ne mo`emo a da ne konstatujemo da uop{te nema intelektualaca u na{em dru{tvu ili da su toliko rijetki da je prava lutrija sresti nekoga od njih! A najtragi~nije je saznanje da ih gotovo uop{te nema na univerzitetu, koji bi trebao biti RASADNIK INTELEKTUALACA.   A da ih zaista gotovo  nema, lako je dokazati. Dovoljno se samo zapitati se:

 KOJI SE OD NJIH UKLAPA U GORNJE DEFINICIJE PRAVOG INTELEKTUALCA?

To svakako ne mogu biti oni koji su i fakultete i univerzitet podredili samo svojim li~nim interesima i na taj na~in ih fosilizirali!

       Ako se  i dalje  ni{ta ne bude preduzimalo u smislu ograni~avanja mo}i takvih poluintelektualaca, propast dr`ave i naroda je neizbje`na, jer kad  na{ ~ovjek uvidi da ne mo`e ne{to da promijeni u svojoj ku}i, on je napu{ta i odlazi dalje, budu}i da je srpski narod  nesklon promjenama u svojoj ku}i, -kao {to je svojevremeno tvrdio na{ ugledni antropolog Jovan Cviji}.  To jest, kad su nezadovoljni postoje}im stanjem, Srbi radije sve  napu{taju i odlaze, negoli {to }e u~initi ne{to da stanje radikalno izmijene, {to se redovito de{avalo kroz historiju a  de{ava se i danas. Dokazi za to kadrovski kolaps na fakultetima ( na Elektrotehni~kom fakultetu u Banjaluci, poslije 42 godine postojanja, ima samo 12 stalnih profresora i 8 asistenata jer su svi ostali oti{li!), redovi pred ambasadama..

       

 Mobing- {ta je to?

 

     Po op{te prihva}enoj definiciji to je zlostavljanje pojedinaca na radnom mjestu, a provode ga tzv. moberi koji se uglavnom regrutuju me|u osobama koje su  u djetinjestvu i mladosti provodile buling ( zlostavljanje u {kolama). Preporuka onima koji su podvrgnuti mobingu je da se nipo{to ne mire sa tom pojavom.

      Nau~na istra`ivanja pokazuju da se na spletkarenje, potkopavanje i poni`avanje  s namjerom da se elimini{u nepo`eljni (tj. oni koji  ometaju izvr{avanje kriminalnih radnji) ili oni koji su bolji, tro{i  mnogo vi{e energije nego na posao, na napredovanje  pojedinaca, firme i dru{tva u cjelini. Na`alost, posljedice ovog psihoterora su generalno  katastrofalne, a `rtve ne rijetko spas potra`e i u samoubistvu jer  mobing  negativno djeluje na psihi~ko i fizi~ko zdravlje. Svi organi su ugro`eni, posebno srce, pa  ~ak i ko`a.

     Mobing  ( od mob-  prosta~ki napad, nasrtaj), kako  je  ovaj fenomen nazvao  {vedski  psiholog dr Heinz Leyman,  uklju~uje pakosne, okrutne i bolne postupke kao {to su  ucjenjivanje,  ometanje u napredovanju, {pijuniranje, klevetanje, poni`avanje, opstruiranje u radu,  prijetnje, mu~enje, uznemiravanje u svrhu ugro`avanja integriteta li~nosti  `rtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcionisanja, ugleda i dostojanstva.  Ili, generalno re~eno, mobing je  prosta~ko uzurpiranje ljudskih, gra|anskih i drugih prava pojedinaca od  strane mobera. Od normalnog i uobi~ajenog   sukoba mi{ljenja,  pojave po`eljne  u radnoj svakodnevici  koja mo`e imati  za rezultat vrlo pozitivne pomake u kreativnom i produktivnom smislu, do destruktivnog i retrogradnog mobinga- samo je jedan korak.  Dovoljno je da  ona  strana koja je   na poziciji mo}i i vlasti  ne posjeduje karakteristike koje su potrebne za tu funkciju.  Ako je pri tom jo{ iskompleksirana, narcisoidna  i nemoralna- mobing je odmah tu!  Preduslov njegove pojave je ako se sukob mi{ljenja rje{ava autoritarno, tj. bez pru`anja mogu}nosti da se iznesu argumenti i protivargumenti.  Time je povre|ena ona iz rimskog prava koja je temelj civilizacije, a to je NEKA SE ^UJE I DRUGA STRANA. Na taj na~in se konflikt uzrokovan sukobom mi{ljenja ne rje{ava,  ili bar ne u pravo vrijeme i ne do kraja  i na pravi na~in, {to ima za posljedicu stvarnje nezdrave klime u radnom kolektivu. To ima za posljedicu poreme}aj i   klime  i komunikacije, kako me|u kolegama, tako i me|u nadre|enima i podre|enima, a to su izvanredni uslovi za pojavu mobinga.  U takvim situacijama oni koji imaju vlast u kolektivu, po svaku cijenu nastoje da je zadr`e, a u tom cilju moraju eliminisati one koji  imaju druga~ije mi{ljenje. Da bi u tome uspjeli zavode teror u kolektivu  u kom, na`alost, ve}ina ~lanova kolektiva podlegne iz raznoraznih razloga ( vlastodr`ci su na{li na~in kako da svakog od njih ucijene, kupe ili na neki drugi na~in  pridobiju za sebe). Tad oni drugi  ili naj~e{}e samo jedan ( jer su svi ostali, da bi navodno izbjegli neprilike, priklonili se vlasti), neizbje`no  postaje `rtva mobinga.  Zapo~inje psihi~ko zlostavljanje na radnom mjestu, a radni odnos poprima neke zna~ajke lo{eg braka. Naime, radni odnos nije bra~ni odnos i tu ne treba da ima zna~aj da li neko nekog voli ili ne. Radni odnos se ne bazira na ljubavi, simpatijama ili mr`nji ve} na  na po{tovanju zakonom zagarantovanih prava svih zaposlenih,  na njihovoj  ravnopravnosti sa drugima, a ne na diskriminaciji po osnovu simpatija ili nesimpatija ( koje se sti~u ili ne sti~u na bazi poslu{nosti ili neposlu{nosti). Takva nezdrava  situacija traje godinama ili desetlje}ima ( kao na Elektrotehni~kom fakultetu u Banjaluci a vjerovatno i na mnogim drugim fakultetima  Univerziteta u Banjaluci)  i sasvim je logi~no {to na kraju gotovo upropasti  instituciju.  Ne treba posebno isticati da u takvom kolektivu nema ni osnovne pretpostavke za eventualni razvoj i napredak jer nema slobode mi{ljenja, a gotovo sav kolektiv je u ” mi{joj rupi”, tj. u strahu. A odavno je poznato: u strahu nema kreativnosti i progresa jer strah paralizira sve mentalne funkcije!

        U takvoj situaciji ugro`eni pojedinac se nema kome obratiti jer: inspektorat je u startu blokiran, sudovi na ovim na{im prostorima tradicionalno vi{e doprinose haosu negoli  njegovom razre{enju, a ni me|unarodne organizacije poput OHR-a, Ombudsmana i Doma za ljudska prava ne rade ni{ta {to nije u vezi sa povratkom izbjeglica i vra}anjem njihove imovine. Pa kome da se onda obrate ugro`eni gra|ani?!

       Za to vrijeme mobing-grupe  pronalaze svog ““`rtvenog jarca”, mu~e ga i na taj na~in “pedago{ki” djeluju na sve one koji bi se drznuli da iska`u svoje mi{ljenje ako ono nije u saglasnosti sa mi{ljenjem mobera, koji bi se time osjetili ugro`enima.  A  pri tom  oni lije~e svoje frustracije, komplekse, pa ~ak i ludilo.

     Zna~i, mobing se javlja u sredinama gdje postoji bar jedna osoba koja se  izdvaja od ostalih,  koja ima svoje mi{ljenje i svoju logiku razli~itu od logike vlastodr`aca, koja nije u stanju da samo klima glavom i di`e ruku kad joj se tako naredi. Takva osoba je NETIPI^NA i ne  uklapa se u model li~nosti koje su sebi u kolektivu “na{tancali” mobisti. Na`alost, `rtve mobinga se obi~no razbole i psihi~ki i fizi~ki jer u osnovi svih bolesti je stres, a mobing je stres najgore vrste! Svako mo`e postati `rtva mobista. Dovoljno je da  SAMO JEDNOM ne podigne ruku kad je naredjeno ili da samo jednom ne kimne  glavom kad se to od njega o~ekuje!

    Na`alost, kod nas u RS, poslije svega {to nas je sna{lo zadnjih 50 godina, ne samo da nema kulture rada ve} nema ni kulture pona{anja, ni kulture po{tovanja tu|eg rada, tu|eg mi{ljenja itd., {to je odli~na podloga za pojavu mobista. Kod nas gotovo da nema nikakve  kulture  u radnim organizacijama i institucijama! Sve je pod okriljem spletkarenja i brutalnog mobinga. Mobing je potpuno zako~io i fosilizirao ve}inu fakulteta  u Banjaluci i cijeli Univerzitet, {to se reflektovalo i na cijelo dru{tvo.   Da li je nakon ovih konstatacija uop{te  ~udno {to nikako ne mo`emo naprijed, {to se radna mjesta zatvaraju umjesto da se otvaraju, {to je penzioni fond prazan, {to su prosvjetni radnici poni`eni do krajnjih granica  itd.?  Zato bi svaki pojedinac, ako `eli bolji `ivot sebi i svom potomstvu, trebalo da da svoj doprinos iskorijevanju ovog zla, ~ak i po cijenu da `rtvuje sebe.   

      Za{to je u ovom feljtonu ovoliko prostora posve}eno mobingu? Zato {to je to  sveop{ta “filozofija” rada i pona{anja na Univerzitetu u Banjaluci, a vjerovatno i  na svim drugim mjestima u RS i BiH.

                           

         Eto kako se pona{aju i kako  o glavnom proizvodu univerziteta- znanju i formiranju vlastitong kvalitetnog kadra, vode ra~una  oni koji su na rukovode}im funkcijama u institucijama obrazovanja  u RS najmanje u zadnjih 15 godina, a mo`da i du`e. 

 

Status univerziteta u uspje{nim (normalnim) zemljama

 

       U  zemljama ~lanicama OECD-a znanje je  najvi{e doprinijelo

privrednom rastu.  Irska i Finska su sjajni primjeri siroma{nih i nerazvijenih  zemalja koje su preokrenule svoju sudbinu pametnom upotrebom znanja. Zahvaljuju}i   forsiranju znanja i obrazovanja u periodu ne du`em od 15-ak godina ove zemlje su  postale  najve}i izvoznici pameti  ( softvera) u Evropi.  Tako je u razvoju njihove privrede najzna~ajniji faktor  postao  UNIVERZITET, a Finska je  postala uspje{na zemlja zahvaljuju}i upravo  tome {to je  otko~ila univerzitet,  iskoristila ga i dala mu priliku da doprinese  razvoju privrede i dru{tva. A jedini pravi resurs siroma{nih zemalja, kakva je na{a, su obrazovani ljudi  za ~ije obrazovanje je najodgovorniji ba{ UNIVERZITET. 

 

    A gdje je na{ Univerzitet? Kakav  je i ~emu uop{te slu`i?

      

      Na{ Univerzitet je potpuno gurnut na marginu dru{tvenih zbivanja i o njemu se ~uje samo kad  neka od afera dospije u javnost.  A trebao bi da bude ravnopravan partnre svake vlasti. Pogotovo {to u na{im vlastima sjede podobni strana~ki poslu{nici koji su potpuno neuki u pogledu znanja koja se podrazumijevaju za funkcije  koje obavljaju.      

Na{ Univerzitet i njegvi fakulteti su izgubili svoju osnovnu karakteristiku koja se sastojala u tome da oni sakupljaju znanje, da ga predaju novim generacijama u kontinuitetu i da imaju u svakom trenutku spremne timove koji }e kvalitetno pomo}i da se rije{e razni iskrsli problemi u dr`avi i dru{tvu. Njihova obaveza je da budu riznica znanja i partner svakoj vlasti.

         Umjesto toga, na{  Univerzitet je sebi, zloupotrebom tzv. autonomije univerziteta   obezbijedio  status dru{tvenog  parazita  i ne~ije privatne pr}ije. Zahvaljuju}i toj  navodnoj autonomiji, glavnu rije} na univerzitetu ve} 15 godina vode ISTI,  potro{eni ljudi. Potro{eni u svakom smislu: i idejno i moralno i stru~no.  Zbog toga se  Univerzitet potpuno zako~io i fosilizirao!

       Vegetiraju}i tako desetlje}ima, bez ikakve dru{tvene kontrole, Univerzitet se srozao do te mjere da ga dru{tvo toliko cijeni da su plate  doktora nauka na Univerzitetu u rangu plata ~ista~ica u javnom sektoru,  a znatno su ni`e od plata ~ista~ica u monopliziranim preduze}ima.  I to sve ne bez razloga! Dodu{e, takav kakav jeste, nije ni zaslu`io bolji tretman, ali ostaje pitanje KO ]E  ONDA URADITI ONO [TO BI TREBAO URADITI   PRAVI    UNIVERZITET u jednoj dr`avi?

 

[to ka`u studenti  i  neki ( malobrojni) profesori

 

Sve prethodno navedeno  navodi na zaklju~ak  da i sa samom organizacijom Univerziteta ne{to   (  ili ni{ta) nije u redu.  Zar nije trebao postojati mehanizam koji bi sprije~io da takve pojave egzistiraju na fakultetima kroz desetlje}a? Ako to ve} nije bilo mogu}e u ona mra~na brozovska vremena, {ta je to {to sad spre~ava ukidanje takve blokade i onemogu}avanje takve vrste ”privatizacije””  i opstrukcije fakulteta?  Da li se sa takvim FOSILIZIRANIM stanjem na fakultetima, a i na samom Univerzitetu, mo`e i u kakvu budu}nost? A da je zaista takvo,   potvr|uju i  poslovi~no {utljivi i isprepadani studenti u  svom ~asopisu “ BUM”  iz  decembra 2000. gdje doslovno pi{e:

    “ “.. Postavlja se pitanje: Kako  je mogu}e da institucije koje bi trebale predstavljati vrh intelektualnog potencijala u jednom dru{tvu do`ive takvo zaostajanje? Da li su oni imali neprijatelje koji su gu{ili njihov razvoj? Ili jednostavno, fakulteti nisu imali i nemaju dovoljno intelektualnih sposobnosti da odgovore na  izazove sada{njosti. Njihova najzna~ajnija karakteristika je konzervativnost, opreznost prema svemu novome, ustrajanje na starim metodama u znanju, bojazan od naprednih ideja.”

…” [ta re}i na ovo? Ali, i na ovako   o{tre  kritike  studenata, Univerzitet je ostao gluh!

   

   Obja{njenje za ovo je da ve} desetlje}ima, a naro~ito za vrijeme ovih ratnih i poratnih godina kod nas je u svim oblastima `ivota “ljestvica” bila  toliko prenisko spu{tena  da je zbog toga i na Univerzitet sva{ta “usko~ilo”, pa danas gotovo da i nemamo ni pravih akademika, ni pravih univerzitetskih profesora, ni pravih nau~nika,  zbog ~ega smo dospjeli u sveop{ti kadrovski kolaps, ne samo na Univerzitetu ve} i u dru{tvu u cjelini.  A na Univerzitetu bi se PRAVI intelektualci mogli izbrojati na prste. 

     I to je glavni razlog {to u na{em entitetu nema ba{ nikakvih pozitivnih pomaka, a prijeti nam ~ak i i{~eznu}e!

 

Upravo zbog toga  Univerzitet treba  staviti pod dru{tvenu kontrolu. Treba osnovati NEZAVISAN. i  STRU ^AN SKUP[TINSKI  PODODBOR  ZA VISOKO OBRAZOVANJE  kom }e se mo}i obratiti svi zaposlenici Univerziteta koji budu opstruirani u svom radu i napredovanju i nad kojima se vr{i mobing.   Do danas nisu se imali kome obratiti, pa je zbog toga jedini kriterij za napredovanje bila poslu{nost, klijentelizam i nepotizam. Zbog toga ovo dru{tvo nema svoju elitu, ve} samo kvazielitu,  jer ovakav fosiliziran Univerzitet nije mogao da je proizvede, pa takvo dru{tvo nema ko da povu~e naprijed. Oni rijetki pojedinci koji bi ne{to da urede, savr{eno su blokirani od strane kvazielete i izvrgnuti mobingu i teroru.  A to je  potpuno uni{tilo Univerzitet i prijeti da uru{i Republiku Srpsku.  

      O svemu ovome svjedo~i negativna selekcija nastavnika koji su zbog toga reproducirali svoje neznanje na budu}e generacije i tako zatvorili {kolstvo u ~aroban krug bezizlaza, pa visoko {kolstvo podsje}a na zatvoreni geto samodovoljnih  istomi{ljenika.  Jedini izlaz iz tog za~aranog kruga je stvarna reforma koja bi u prvom redu trebala da obuhvati  KVALITETNU  REVIZIJU -LUSTRACIJU svih zvanja u docente, redovne i vanredne profesore  i akademike, ~ak i pod cijenu da se potpuno ostane bez univerzitetskog kadra, jer ve}ina tog kadra nije ni{ta drugo do SAVR[ENI  KO^NI^ARI  SVAKOG  EVENTUALNOG  PROGRESA NA UNIVERZITETU. Time bi se omogu}ilo da se univerziteti  kona~no po~nu pretvarati  u ono {to bi on po definiciji trebao da bude a to je  PODR[KA U ZNANJU  svim institucijama sistema  u dr`avi i dru{tvu  u cjelini.

     Me|utim, lustraciju ( reviziju) zvanja treba dobro osmisliti, jer postoji velika opasnost da se ona pretvori u svoju suprotnost, pa da kroz njeno “sito” pro|u samo oni koji ne bi smjeli pro}i, i obrnuto.  Strah od toga je realan, jet se na ovim na{im prostorima ve} vi{e od 60 godina de{avaju takve stvari koje  su primjerenije  zemlji Budaliji ( Schilde), tj. de{avaju se stvari koje su upravo suprotne onima koje bi se trebale de{avati!  Zato bi se trebale uvesti tabele za bodovanje nau~nog rada koje bi se RAVNOPRAVNO primjenjivale na sve kandidate u lustraciji. Prolazak bi odredio ukupan broj bodova. Naravno, i tu su mogu}e zloupotreba, pa bi trebalo postaviti vi{enivovske  nezavisne kontrole, sastavljene od  osoba “disidenata”. 

 

Ni{ta od Bolonjske deklaracije

 

       EU nastoji povezati sve evropske univerzitete na bazi Bolonjske deklaracije, {to je vrlo dobro, ali se, s obzirom na zate~eno stanje  u na{em visokom {kolstvu, name}e pitanje: Kad }e to i da li }e uop{te ikad  biti mogu}e na na{im univerzitetima? Pored gore navedenih problema koji su balast iz prethodnog dugotrajnog nakaradnog politi~kog sistema i 10 godina vladavine haosa uspostavljenog od strane  medjunarodne zajednice,  a koji se ogledaju u drasti~nom padu morala  i  iskvarenosti mentaliteta fakultetskog  kvazikadra, postoje jo{ jedan veliki problem a to je siroma{tvo. Prema ovoj deklaraciji predvi|ena je, izme|u ostalog, i razmjena nastavnika i studenata za {to bi trebalo uvesti engleski jezik u nastavu, a neophodno je omogu}iti  studentima  izbor bar 30% kolegija, formirati  bogatu biblioteku sa mno{tvom najnovijih naslova, oformiti skupe laboratorije sa najnovijom opremom itd,  {to sve veoma mnogo ko{ta.  Zbog toga treba inzistirati da se u bud`etu planiraju sredstva ve}a od sada{njih 0.5 %( u  zemljama EU je taj procenat 8 %!) za obrazovanje i nauku ili da neki od navodno povoljnih kredita zavr{i u bud`etu za obrazovanje, a ne  da svi zavr{e u ne~ijim privatnim d`epovima, kao do sada.  

 

A nauka?

 

Ako se sve  ovo  ima u vidu, mora se konstatovati da kod nas, pored toga {to nema pravog obrazovanja, nema  ni prave  nauke, a  mo`da  je nikad nije ni bilo, pogotovo ne zadnjih 15-ak godina!  Zar se nau~nim radom mo`e nazvati rad u koji profesor ne uklju~uje  ~ak ni svog asistenta, kao {to je redovita pojava na Elektrotehni~kom fakultetu, a mo`da i na drugima? Upravo  zbog nepostojanja timskog rada i  zbog izostanka volje da se pospje{uje obrazovanje i napredovanje  fakultetskog kadra izostali su i rezultati, a sve aktivnosti ovakvih fakulteta ( ali  i univerziteta u cjelini) u proteklih 40 godina se ne mogu nikako druga~ije okarakterisati osim kao PUKO VEGETIRANJE. I na`alost, ni{ta se ne}e promijeniti na bolje dok se ne desi pobjeda duha, jer, kako re~e Du~i}: ““Uvek pobeda duha dolazi pre svake materijalne pobede.”” A do pobjede duha ne mo`e do}i sa dosada{njom vrstom rukovode}eg kadra, jer da je moglo, ve} bi za 30- 40 godina valjda i do{lo!  [teta, jer posebno je  Elektrotehni~ki fakultet koji je   u dana{nje doba  imao velike {anse. Zar nije bilo najnormalnije da ovaj  Fakultet  bude  prvi, najbolji i najkonkurentniji provajder, bar u Banjaluci ( ako ne i u RS)? Zar ovaj Fakultet nije imao najbolju kadrovsku preddispoziciju da efikasno organizuje obrazovanje kadra  za informatizaciju na{eg dru{tva? Zar ovaj Fakultet nije trebao imati ve} formirane i spremne timove  za  informatizaciju preduze}a, firmi i institucija u na{oj  Republici po pristupa~nim cijenama? Zar nije trebalo biti mogu}e sve ateste potrebne privredi RS  vezane za oblast elektrotehnike dobiti na ovom fakultetu a ne pla}ati to fakultetima i institutima Hrvatske i Slovenije? Ni{ta od svega toga.  Oni koji su rukovodili ovim Fakultetom u zadnjih petnaest  godina dozvolili su da “””svi vozovi pro|u”” i da Fakultet ostane i dalje  samo jedna odurna `abokre~ina zaostala iz brozovskih vremena, kakvo nam je, na`alost,  i ~itavo dru{tvo.  Zar  intelektualci sa ovog Fakulteta ( ako ih ima) nisu trebali  bar poku{ati da “poljuljaju” stabilnost te vi{edecenijske `abokre~ine i  uka`u na put kojim se treba i}i da bi se  stiglo do boljeg `ivota? Umjesto toga oni su ~ekali da ne{to stigne  “odozgo” kao u ona komunisti~ka vremena  kad je sve stizalo ““odozgo””.  Razumijemo da  onaj neobrazovani ili poluobrazovani dio stanovni{tva jo{ uvijek ~eka  da mu to ““ne{to  stigne  odozgo”, da bude postavljen, oktroisan, da ne mora ni o ~emu razmi{ljati, a kamoli imati neku inicijativu ili viziju. Te deformacije mentaliteta su nu`na posljedica vi{edecenijskog  egzistiranja prethodnog nakaradnog sistema i predstavljaju patolo{ku pojavu. Me|utim, to treba lije~iti! A  ko bi to trebao da uradi ako ne  doktori nauka, magistri  i  drugi (pravi) intelektualci? Ako ni zbog ~ega drugog onda bar da opravdaju te svoje titule. Ina~e bi im se sa pravom moglo re}i da ih nezaslu`eno nose jer se ni po ~emu ne razlikuju od one amorfe mase koja ~eka da ne{to  do|e  “”odozgo””!

Zato u pogledu instaliranja prave  nauke u na{e dru{tvo treba krenuti od samog po~etka. Najprije treba pripremiti zakonsku regulativu koja }e na fer na~in regulisati odnose u ovoj oblasti i koja }e motivisati  nau~nike da se bave istinskom naukom. Potrebno je   razvijati tehnologije i biti na svjetskom tr`i{tu jer kod ku}e }e se brzo “” zaspati””  sa par radova i sigurnom katedrom.  Zato treba razdrmati takve “”uspavane”.” Treba se osloniti na one koji mogu biti vo|e i organizatori u nauci, ali to ne mo`e sa 300 KM ( za magistre) i  500 KM   ( za doktore nauka) plate. Treba prepoznati i platiti te ljude i financirati ih, a to je rizik, jesu li ba{ ti pravi. U po~etku treba SVIMA dati {ansu kroz projekte a ne da se i dalje de{ava da  se rektor banjalu~kog Univerziteta Mirjani}, kao na  sastanku Udru`enja prosvjetnih i nau~nih radnika RS odr`anog 5. 10. 2004 na Pravnom fakultetu u Banjaluci, hvali  da je banjalu~ki univerzitet dobio najvi{e  projekata, a da ogromna ve}ina nastavni~kog kadra ba{ ni{ta ne zna o tim projektima?  Prisutni su ovu informaciju, naravno,  primili sa ~udjenjem, a dr Ratko ^omi}  je postavio pitanje: GDJE SU TI PROJEKTI i KO IH RADI, KOLIKO SU  PLA]ENI U^ESNICI,  KO JE TE PROJEKTE VIDIO i OCIJENIO, GDJE SU TI PROJEKTI  IMPLEMENTIRANI, KAKVE JE KORISTI OD NJIH IMALA RS i NA[E DRU[TVO  U  CJELINI?    Rektor Mirjani} nije odgovorio niti na jedno od ovih pitanja. Naime, o ovim projektima  najmanje 95 % univerzitetskih nastavnika ba{ ni{ta ne zna!  Odabir u~esnika u tim projektima je POTPUNO NETRANSPARENTAN i zasnovan na  slijede}im kriterijima: klijentelizmu (“ ja tebi ti meni”),  nepotizmu,  poslu{nosti, poltronstvu i sli~nim nakaradnim i neproduktivnim kriterijima,  koji su generisali obilje tzv. “re`imskih nau~nika” spremnih da  koketiraju}i sa politi~arima zarad svoje koristi  potpi{u sve {to se od njih tra`i, bez obzira na njihovo li~no uvjerenje i bez obzira na struku, zakon, moralne norme, ispravan sistem vrijednosti i druge kriterije koji su osnov  svake  normalne dr`ave, pa i civilizacije. Zbog toga je RAZVOJ potpuno izostao.  To su nakaradni “ standardi” koji ne va`e izvan na{ih granica.  Kako to iskorijeniti?  Samo procesom demokratizacije, objektivizacijom svih  uslova   kadrovske politike, transparentno{}u rada  univerziteta, dru{tvenom kontrolom univerziteta i momentalnom LUSTRACIJOM  kadra.

     Naravno,  Mirjani} se oglu{io na sva  postavljena  pitanja ,{to zna~i  da  projekte  rade  samo  pojedinci  koji  se pona{aju po pravilu  BOG JE NAJPRIJE SEBI STVORIO BRADU, a totalna NETRANSPARENTNOST na Univerzitetu i na fakultetima, i zloupotreba navodne autonomije univerziteta im to omogu}uje.  Sa takvim projektima se ne treba hvaliti, jer se nema ~ime hvaliti, s obzirom da oni nisu NIGDJE ZA@IVJELI, a u njih nije uklju~ena  ve}ina univerzitetskog kadra i sve {to je u vezi sa njima potpuno je NETRANSPARENTNO,  pa slu`e jedino za boga}enje tih pojedinaca i za  za pranje novca strancima. Zbog fiktivnog ( jer nema rezultata!) u~e{}a u tim projektima jednog malog broja univerzitetske (kvazi)elite, i primanja koje ona ima ( do 7000 KM, pa ~ak i 10 000KM  mjese~no prema informacija koje smo dobili od novinara na konferenciji za {tampu) zahvaljuju}i uzimanju novca sa tih projekata i tezgarenjem  kojegdje,  medju stanovni{tvom se stvorio odiozum prema  ~itavom univerzitetu. Upravo zbog toga je Udru`enje prosvjetnih i nau~nih radnika RS na svojoj konferenciji za {tampu odr`anoj 2. 3. 2005. predo~ilo javnosti podatke o visini plata  onog  kadra  na fakultetima koji nije uklju~en u pomenute prljave rabote. Iz tog izvje{taja se vidjelo da asistenti-magistri imaju plate oko 300 KM, a docenti-doktori oko 500 KM ( {to je ispod plate ~ista~ice u javnom sektoru), redovni profesori koji nisu uklju~eni u kriminal i imaju neku funkciju na fakultetu imaju  700 KM! Istovremeno ~ista~ice na fakultetima imaju platu 119 KM, a srednja stru~na sprema tek ne{to vi{e,  {to je u visini toplog obroka u javnim institucijama!

      Zbog takvih pojava koje traju na banjalu~kom univerzitetu najmanje 15 godina, raskadrovljenost na{eg dru{tva  i nakon dokinu}a real-socijalizma i kadrovska pusto{ koju je ostavila njegova politika  negativne kadrovske selekcije se  kod nas i dalje odr`avaju, zahvaljuju}i ba{ tome {to Univerzitet u zadnjih 15 godina proizvodi kvazikadar na sliku i priliku onima koji kreiraju i sprovode nakaradnu politiku univerziteta.  Zato  je u svim oblastima i na svim nivoima dru{tva vi{e nego o~igledan sveop{ti dilentatizam. Zato nemamo uspje{nih i djelotvornih politi~ara, nemamo  isto takvih ekonomista, menad`era, novinara,  privrednika, a jedva da imamo jo{ tu i tamo ponekog profesora, koji je, na`alost kap u moru  i to jo{  maksimalno opstruitran, poni`en, oja|en, gladan   tako da te{ko i on  mo`e polu~iti neki vidljivi pozitivni rezultat po dr`avu i dru{tvo.

 

Da je bilo druga~ije..

 

     Da su univerzitetom i fakultetima  bar u ovih zadnjih 15 godina rukovodili po{teni, dobronamjerni, stru~ni ljudi sa neophodnim vizijama, koji bi  forsirali   talente, podr`avati sve one koji su bili `eljni znanja,  da su bili dobronamjerni prema svojoj katedri, svom fakultetu, svojoj domovini   i da  su bili spremni da  u tom cilju sebe nesebi~no ulo`e, mi bi kroz ovih 15 godina bili bar upola toliko uspje{ni kao {to je to Irska, koja je to sve postigla upravo takvim pona{anjem svoje elite, za nepunih 15 godina! Umjesto toga, mi se stalno samo “vrtimo u istom  krugu” iz kojeg nikako da iskora~imo! Treba imati u vidu da  u na{oj populaciji, kao i u svim drugima, genijalni ljudi su rijetkost i sredina ih naj~e{{e ne prepozna ili ih svjesno marginalizuje i potiskuje, kao {to je slu~aj kod nas,  zbog straha od konkurencije. Me|u nau~nicima ima po koji genij, ali su to prete`no prosje~no inteligentni ljudi koji su dobro organizovani, znati`eljni, uporni i koji zbog toga posti`u rezultate. Treba im obezbijediti bar nekakve uslove,  da razviju svoj genij jer samo od njih mo`emo o~ekivcati da povuku dru{tvo naprijed.

 

[tetan fenomen: “gostuju}i profesor”

 

            Da bi to uop{te bilo mogu}e, najprije se treba rije{iti “usluga “  kriminaliziranih  tzv. gostuju}ih profesora  za koje je u  REPPORETERu od 6. 10. 2004. predsjednik  Studentske organizacije Univerziteta Vladimir Djuri} rekao: “....studenti dobijaju kredu, tablu i gostuju}e profesore koji organizuju nastavu jednog semestra u 3 dana.”

       Skoro 50 godina `ivjeli smo u  zemlji BUDALIJI, tj. u zemlji u kojoj je sve bilo obrnuto nego {to je trebalo biti. Dodu{e, postojali su i neki normalni, prihvatljivi zakoni, ali  nije bilo puta do njih, jer je komunisti~ko zakonodavstvo imalo cilj, ali nije imalo proceduru. Zbog toga se u praksi, ama ba{ sve, radilo suprotno zakonima i suprotno logici zdravog razuma., tj. suprotno od onoga   kao {to se trebalo raditi.  A kad se tako radi, propast je neizbje`na. I desila se. Takvom razvoju situacije su u mnogome doprinijeli ( i jo{ uvijek nesmetano doprinose) upravo GOSTUJU]I  PROFESORI!

       Op{te je poznato da je  u svakoj normalnoj zemlji  univerzitet  mjesto  gdje se sakuplja i stvara znanje, mjesto odakle dru{tvo crpi ideje za svoj razvoj, napredak i opstanak. Medjutim, kod nas nije tako. Naprotiv. Kod nas je  UNIVERZITET, a time i FAKULTETI (mo`da ne ba{ svi, ali Elektrotehni~ki fakultet u Banjaluci sigurno jeste) sredstvo za postizanje VLASTITIH CILJEVA i AMBICIJA nekolicine onih koji su  smislili na~in kako da direktno ili indirektno vladaju njime u kontinuitetu. A u tome su im svesrdno pomagali i jo{ uvijek poma`u upravo GOSTUJU]I PROFESORI. Oni dolaze naj~e{}e samo jednom godi{nje, kao {to dolazi prof. Milan [unjevari} iz Beograda i za to vrijeme niti ne poku{ava da se vidi sa nastavnikom koji dr`i drugu polovinu istog predmeta i da eventualno ostvari neku saradnju sa njim, ve} samo do|e da prime apana`u koja je u visini  jednosemestralne plate  tog istog domicilnog nastavnika, i to jo{  uve}ana za dnevnice!  A za takvu nezaslu`enu nagradu, spreman je, kao i svi drugi koji to rade,   na sve {to se u okviru raznih me{etarenja od njih zahtijeva.  Mo`da je  to i razlog {to izbjegava domicilnog nastavnika jer se o njega, u tom smislu, ve} podobro ogrije{io! Nije on sam. Ima ih jo{: Nikola Rajakovi}, Milojko Jeftovi}, Nikolajevi}  i tko zna tko sve jo{ ne.

    Dodu{e, sama institucija gostuju}eg profesora je uvedena iz sasvim prirodnih razloga, na samom po~etku formiranja fakulteta  ( prijer 42 godine!)da bi se premostio kadrovski jaz” dok se ne formira vlastiti  kadar. Medjutim, taj period kadrovskog jaza traje na ETF Banjaluka ve} pune 42 godine! Da li je to normalno?  Ima li ikakvog opravdanja ili obja{njenja za to? Opravdanja svakako nema, a obja{njenje bi bilo slijede}e:

    Gostuju}i profesori  su se nedoli~no pona{ali na ovim na{im prostorima, i zbog toga davno izgubili svaki  ugled i kredibilitet. Mo`da ne ba{ svi, ali ve}ina njih sigurno jeste. A kako i ne bi kad su godinama podr`avali  i dijelili svojim u~e{}ima u komisijama za izbor   zvanja i titule bez pokri}a ~ime su produkovali KVAZIKADAR za  ETF Banjaluka, a mo`da i za ~itav Univerzitet u  Banjaluci.  Takav kadar, nestru~an, beskurpulozan i klijentelisti~ki uvezan zavladao je Fakultom i Univerzitetom i svojim destruktvnim djelovanjem  potpuno zako~io njegov razvoj. Upravo zbog toga  su nakon 20, 30 pa i 40 godina postojanja  mnogi fakulteti, a posebno  Elektrotehni~ki,  jo{ u stadiju INFANTILNOSTI! Ima mnogo, mnogo dokaza za to, a jedan od najilustrativnijih je izbor u zvanje VANREDNOG PROFESORA Gojka Savanovi}a(  za vrijeme njegovog minstrovanja u Vladi RS)) koji NE ISPUNJAVA NITI JEDAN JEDINI USLOV ZA TO.   Naravno, predsjednik komisije za izbor je NIKOLA RAJAKOVI], gostuju}i profesor iz Beograda, koji je prvi stavio potpis na ovaj referat, vjerovatno da ne bi izgubio honorar koji ima na ETF-u Banjaluka ( klasi~na forma korupcije poznata pod nazivom klijentelizam), a izgleda i  jo{ neke druge  privilegije u nekim sumnjivim transakcijama  vezanim za Elektrodistribuciju RS, zbog kojih je ~ak dobio i dr`avljanstvo RS ( BiH) iako ne ispunjava zakonom predvi|ene uslove. Osim njega, taj referat je potpisalo jo{ troje profesora. Pitamo se samo, zar obraz univerzitetskog profesora toliko malo vrijedi? Ili toliko malo vrijedi samo za one koji su mo`da  svoja zvanja i titule stekli na isti ili sli~an na~in.? Mo`e li iko zamisliti koliko su se oni osilili da su se ~ak drznuli  da poku{aju  promovisati u zvanje VANREDNOG PROFESORA osobu koja  NE ISPUNJAVA NI JEDAN JEDINI USLOV?  Ko zna koliko su onda “progurali” onih koji ispunjavaju  10% ili samo 20% uslova?  To jest, koliko li su “ progurali” onih koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove!??  U svjetlu ovakvih razmi{ljana ne mo`emo a da se ne zapitamo: Nije li se to i Univerzitet pretvorio u  SVOJU SUPROTNOST, kao i moge druge stvari u zemlji BUDALIJI?

    Takvim  egoisti~kim, sitnosopstveni~kim, tipi~nim ruralnim pona{anjem gostuju}i profesori su u~inili neprocjenjivu {tetu narodu ovog entiteta, a njihove  “usluge”  prekodrinskim Srbima ” se ne mogu okvalifikovati nikako druga~ije nego kao ““medvje|e”, te kao takve dovele su Republiku Srpsku pred  samo dokinu}e! Zahvaljuju}i upravo njima i kvazikadru koji su proizveli na ovim prostorima, mi smo pred potpunim potonu}em! Zbog toga se takvog balasta treba hitno otresti, a forsirati do{kolovanje vlastitog kadra na  evropskim univerzitetima, koji }e tamo u~iti struku, a ne korupciju i klijentelizam, kao {to u~e od gostuju}ih profesora, koji za svoja zlodjela nikom ne odgovaraju.

 A da stvar bude gora, u  POLITICI od  12. 3. 2005. rektor beogradskog  Univerziteta Dejan Popovi}, potpuno neosnovano,   medju uspjehe ( !?) ovog Univerziteta ubraja i njegovu ulogu  kao  alma mater univerzitetima u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini! Ako se njihov kadar tako pona{ao i u Makedoniji i u Crnoj Gori kao {to se pona{ao kod nas, bolje bi mu bilo da se time ne hvali! U svakom slu~aju trebalo bi ga obavijestiti o nemoralnoj ulozi koju su ovdje desetlje}ima igrali njihovi kadrovi i na taj na~in, zarad svoje pohlepe, sprije~ili  odgajanje na{eg vlastitog  kadra i time presudno doprinjeli kadrovskom koplapsu u RS. Namje{taju}i honorare  takvima i trguju}i” sa  njima,  oni koji su u posljednjih 15 godina rukovodili fakultetima i Univerzitetom u Banjaluci gu{ili  su i onemogu}avali  razvoj vlastitig kadra, zbog ~ega smo se i na{li u kadrovskom kolapsu.

Upravo zato ne}e biti ozdravljenja na{eg dru{tva dok se ““kukolj ne odvoji od `ita”” i dok se ne izvr{i REVIZIJA SVIH ZVANJA  na Univerzitetu u Banjaluci ( koja su ”na{tancana” uz pomo} gostuju}ih profesora) ali i u RS, te odstrani kvazikadar koji su   na na{im univerzitetima proizveli  gostuju}i profesori.   Do tad }e  Univerzitet biti ZAKO^EN, NEPRODUKTIVAN i NERESPEKTABILAN. Zato pozivamo sve one koji su svoje titule i svoja zvanja stekli na regularan i po{ten na~in da se uklju~e u ovu borbu ZA DOSTOJANSTVO UNIVERZITETSKOG  NASTAVNIKA i za DOSTOJANSTVO UNIVERZITETA u cjelini. A i me|unarodna zajednica ne bi tu smjela ostati gluha ako je ovdje prisutna iz dobre namjere. Ali, o~igledno da nije. 

       Namje{taju}i honorare  takvima i “trguju}i” sa  njima,  oni koji su u posljednjih 15 godina rukovodili fakultetima i Univerzitetom u Banjaluci gu{ili  su i onemogu}avali  razvoj vlastitig kadra, zbog ~ega smo se i na{li u kadrovskom kolapsu.

 

 Za sve ovo- odgovorna Vlada ali i predsjednik RS

 

    Da bi se u~inio prvi iskorak iz za~aranog kruga u kom se na{e dru{tvo vrti, potrebno je da univerzitet staviti pod  efikasnu kontrolu ( radi spre~avanja  mobista i ko~ni~ara” u njihovom djelovanju) i u~initi rad univerziteta apsolutno transparentnim.  Kad se oslobodi i defosilizira univerzitet, kreativni ljudi }e slobodno mo}i da nude svoje ideje i saradjuju sa privredom, a samo to }e povu}i dru{tvo naprijed. Naravno,  svoju ulogu treba da odigraju i sve druge institucije sistema kao {to su pravosu|e, zakonodavna vlast, izvr{na vlast, i civilni sektor, {to nam sve   medjunarodna zajednica   ve} 10  godina BEZUSPJE[NO  uspostavlja, te smo ve}  s razlogom posumnjali u njene dobre namjere. 

 

     Zbog sli~nih pojava u susjednoj RH njihov parlament je osnovao Saborski pododbor za visoko obrazovanje, znanost i kulturu kome }e se mo}i obratiti za pomo} svi oni koji budu opstruirani po pitanju nau~nog istra`ivanja i napredovanja. Kod nas se o tome jo{ niti ne razmi{lja, a za to vrijeme  razna “ prijateljstva” i nepotizam odre|uju ko ima pravo na napredovanje i ko mo`e uzeti u~e{}a u projektima. Na taj na~in  se vr{e i  izbori u zvanja redovnog profesora sa manjim opusom  i sa manje kompetentnim komisijama nego {to je potrebno za docenta i obrnuto. Istovremeno se kroz razne kvazi projekte i kvazistru~njake vr{i kvaziinformatizacija i kvazimodernizacija na{eg  dru{tva koja ima samo za cilj da pojedinci  {to vi{e oplja~kaju vlastiti narod, a  da mu pri tom ne daju  ni{ta zauzvrat, osim enormnih rata za kredite koje }e budu}e generacije otpla}ivati desetlje}ima.  To zna~i da niti je Univerzitet ono {to bi trebao biti po definiciji, niti su to fakulteti. Preovladava trijumfalisti~ki talas prosje~nosti koja uni{tava izuzetnost. Univerzitet i njegvi fakulteti su izgubili svoju osnovnu  ulogu.

     Smu{ena politika koju vode pohlepni kratkovidni politi~ari je upravo sretna  {to ih jedan pravi univerzitet ne raskrinkava pred  javno{}u i {to ih ne ometa u njihovim prljavim rabotama. Zato ga konstantno  i dr`e na margini i oko nje i ne ~ine ba{ ni{ta da bi univerzitet postao ono {to bi trebao biti po definiciji. A narod uzaludno o~ekuje od navodnih intelektualaca da ne{to urade u smislu promjene situacije na bolje.

       Zato treba donijeti krupnu politi~ku odluku  o tome u kom pravcu }e se razvjati dr`ava, kao {to su to prije 15-ak godina uradili Finci, a nedavno i Letonci.  Jasno je da u vrtlogu tranzicijskih promjena uz ovakvu strukturu dru{tvenih odnosa kakvu jo{ imamo, ne mo`e se napraviti nikakav zna~ajniji iskorak. Zbog toga    treba sve ulo`iti na jednu, jedinu kartu- kartu obrazovanja! A da bi se ikud krenulo sa mrtve ta~ke Vlada mora povu}i prve poteze ( a ako ne}e, predsjednik  RS koji joj je dao mandat mora to od nje da zahtijeva!), pa  tra`imo od Vlade:

 

-         Odmah, u skladu sa va`e}im  Zakonom, a ne ~ekaju}i novi koji se uspje{no opstruira ve} vi{e od 3 godine, obaviti izbor novog rukovodstva na Univerzitetu u  Banjaluci i reizbor dekana na fakultetima, a ne stalno produ`ivati potro{ene mandate  potro{enim kandidatima.   Obavezno zahtijevati da svaki  budu}i kandidat izlo`i PLAN i PROGRAM rada i da to bude presudno pri izboru rektora, prorektora i dekana. Takodjer bi pod kontrolu i reizbor trebalo staviti i sekretare univerziteta i fakulteta, jer u zadnjih 15 godina oni se nisu trudili  u smislu vladavine prava, ve} upravo suprotno.

-         Zatra`iti od dr`avnog REVIZORA da odmah izvr{i reviziju financija Ministarstva obrazovanja, Univerziteta i svih fakulteta, najprije za zadnje 4 godine , a nakon toga i za svih 15 zadnjih godina.

-         Ne dozvoliti nikom da ponovi mandat ako iza sebe nema zna~ajne objektivno verifikovane rezultate (koji su imali za posljedicu  vidljiv progres na fakultetu i univerzitetu ) i izlo`en i  {iroko prihva}en  plan i program za naredni mandat.  Pri verifikaciji rezultata  provesti  i anketu me|u prosvjetnim i nau~nim radnicima.

-         Uvesti ocjenjivanje u svim smjerovima: studenti ocjenjuju profesore, profesori ocjenjuju studente, dekane, prodekane, rektore, dekani ocjenjuju profesore, rektore itd. Obezbijediti korektnost u ocjenjivanju i sprije~iti revan{izam  i osvete.

-         Izvr{iti objektivnu reviziju  (lustraciju) svih zvanja u docente, vanredne, redovne profesore i akademike i o~istiti “`ito od kukolja” i zahvaliti se na “medvje|im” uslugama gostuju}im profesorima, poslati svoj kadar u inostranstvo na doobrazovanje.

-         Hitno donijeti Zakon o platama koji }e za{tititi prosvjetne radnike da ne  budu slabije pla}eni od ~ista~ica i srednje{kolaca u dr`avnim institucijama i monopoliziranim firmama. Kroz ovaj zakon prosvjetni i nau~ni radnici moraju biti stimulirani za bolji rad.Tj. treba po~eti PRIZNAVATI TUDJI RAD, a ne ga nipoda{tavati kao dosad. 

-         Hitno donijeti Zakon o univerzitetu koji }e obezbijediti korektne odnose me|u zaposlenima na Univerzitetu i koji }e stimulisatri rad i stvarala{tvo, a ne nerad i me{etarenje, kao dosad.  U njega obavezno uklju~iti kategoriju: odgovornost. Takodjer onemogu}iti pojave koje danas postoje na Univerzitetu da jedna osoba mo`e biti ministar i dr`ati jo{ ~ak 3 predmeta na fakultetu ili biti rektor i dr`ati nastavu na 10 fakulteta, {to je i fizi~ki nemogu}e!

-         Vratiti zakonitost na Univerzitet.

-         Uspostaviti nadzor dr`ave nad  Univerzitetom osnivanjem Odbora za visoko obrazovanje Narodne skup{tine koji }e nadzirati  zakonitost i kvalitet rada na  univerzitetu i od koga }e za{titu mo}i dobiti svi oni opstruirani, diskriminisani  i terorizirani na Univerzitetu. Time }e se u~initi prvi korak ka otko~ivanju zako~enog univerziteta, a energija koju ima univerzitet ne}e vi{e biti na slijepom kolosjeku kao do sada,  ve} }e se usmjeriti u  pravcu razvoja dru{tva.

-         Dr`ava treba da  saradjuje sa univerzitetom, da tra`i od njega, kao PARTNERA, da u~estvuje u predlaganju va`nih odluka, na bazi onog {to ka`e savremena nauka.

-         Treba uvesti ODGOVORNOST za lo{e poteze u rukovo|enju fakultetima, univerzitetom i ministarstvom za obrazovanje , kulturu i nauku.

-         Obezbijediti nastavnom kadru da se kontinualno obrazuje ( bar jednom godi{ne da ode na 1 mjesec na neki inostrani  univerzitet) i stimulisati ih da  se osposobljavaju za predavanja i na engleskom jeziku ( kao u Sloveniji), jer }e to omogu}iti da na na{e fakultete do|e i do 15 % stranaca koji pla}aju {kolarinu!.

-         Uvesti redovna dvomjese~na sastajanja svih sudionika u visokom obrazovanju sa Vladom, radi zajedni~kih planova i strategija za razvoj dru{tva. Prema dosad vi|enom, oni koji su sjedili ( i sjede) u Vladi ne ostavljaju  ba{ utisak kompetentnosti.

   

   -  Hitno obustaviti Savanovi}evu reformu kako   bi se spasilo {ta se spasiti

       mo`e i kako univerzitet  ne bi, kroz nekoliko godina kad prispiju

      Savanovi}evi “reformisani |aci” ( koji su preskakali razreda i gradivo),

      morao staviti  klju~ u bravu jer takvi nikad ne}e mo}i postati pravi  studenti.

 

      U tom cilju:

a) vratiti petogodi{njake da se jo{ jednu godinu igraju u vrti}u, umjesto u {koli,

b) vratiti sve u~enike osmogodi{njih {kola u “presko~ene razrede”, kako bi savladali presko~eno gradivo  i stekli temelj “bez rupa”  za daljnje {kolovanje ,

c) vratiti im {kolske ~asopise u {kolu, kako ih ne bi morali tra`iti medju pornografijom

d) vratiti im ekskurzije ( ali odgovorno i kvalitetno organizovane da ne budu pogibeljne),

e) vratiti im ~asove nastave u prorodi,

f) ukinite im bajate prepisane ud`benike koji ne ispunjavaju niti jedan princip obrazovanja 21. stolje}a,

g) uvesti im  9 -godi{nje obavezno {kolovanje u kom }e svi u~enici  biti obavezni da pored 8-godi{njeg {kolovanja zavr{e jo{ najmanje prvi razred srednje {kole, po uzoru na austrijsko {kolstvo i tendencije obrazxovanja 21. stolje}a  u EU, a sve sa ciljem da jednog dana, bar neki od njih, mogu biti sposobni i spremni za {kolovanje na fakultetima po principima ve} potpisane Bolonjeske deklaracije i da jednog dana mogu postati STVARNA  ELITA  koja }e zamijeniti ovu postoje}u KVAZIELITU  u na{em dru{tvu. A oni ostali da bar mogu biti dovoljno obrazovani, prosvije}eni i odgovorni da na izborima prepoznaju one koji mogu biti elita i avangarda  i da vi{e ne glasaju za kvazielitu i ko~ni~are razvoja na{eg dru{tva, kao {to  su to radili  ( i jo{ rade) do sada. 

 

Zaklju~imo:

 

       Univerziteti su temeljna institucija za prilago|avanje stanovni{tva tranzicijskim procesima i razvoju privrede. Da bi se uop{te  mogli implementirati tranzicijski zahvati, treba podizati nivo svijesti i nivo aktivnog obrazovanja stanovni{tva. To je osnovni preduslov za transformaciju privrede, jer samo dobro obrazovana i dobro organizovana radna snaga mo`e privu}i strane investitore i uvo|enje profitabilnih tehnologija.   Da bi mogli odigrati takvu ulogu, univerziteti se najprije moraju radikalno reformirati. To u prvom redu zna~i: omogu}iti SLOBODU AKADEMSKOG RADA i zatim razvijati kulturu kvaliteta, te izgra|ivati sustav za razvoj sistema kvalitete. Ovakvi kakvi  su sada, univerziteti ne mogu postati nositelji  razvoja, a da bi to mogli  mora se sa modela  dr`avnog upravljanja prije}i na model dr`avnog nadzora. Politika i privreda to moraju shvatiti, jer dok to ne shvate i ne prihvate, ni{ta se ne}e promijeniti!

    Dakle, treba reformisati cjelokupno {kolstvo tako da se najprije krene od visokog {kolstva, kako bi {to prije dobili pravi kadar i po~eli lije~iti kroni~nu nesta{icu  kadrova, a paralelno izvr{iti i neke korekcije u osnovnom obrazovanju. Ako ni{ta drugo, bar protegnuti obavezno  osmogodi{nje obrazovanje jo{ na prvi razred srednje {kole, u kom bi hitno trebalo izvr{iti stru~ne i kvalitativne  izmjene u programu, kako bi  po zavr{etku tog razreda  dobili ljude koji }e biti DORASLI  DANA[NJIM @IVOTNIM SITUACIJAMA. A zatim, u skladu sa materijalnim mogu}nostima reformisati ~itavo osnovno i srednje obrazovanje u skladu sa principima obrazovanje  21. stolje}a. To svakako ne mo`e da se uradi za jednu  godinu kao {to je   poku{ao da uradi Savanovi}, pa je napravio sveop{tu pometnju i time dao veliki doprinos da ovo na{e potpuno alopoieti~no ( haoti~no) dru{tvo takvo  i ostane i u narednim decenijama, ako u medjuvremenu zbog tog istog alopoiesisa, potpuno ne propadne i ne i{~ezne.  

       Ali, od svega ovoga ne}e biti ni{ta ako se ne udru`e svi oni koji bi po prirodi stvari trebali da djeluju u istom pravcu i tako ostvare neophodnu sinergiju koja bi trebala rezultirati pozitivnim promjenama .  Veliku ulogu u stvaranju reda u obrazovanju, a time i u dr`avi, treba da odigraju: Vlada               ( ministarstvo prosvjete i nauke ), univerzitetski nastavnici, studenti, nevladina udru`enja, ali i pravosu|e, a sve pod budnim okom predsjednika RS!  Pravosu|e treba da oslobodi Univerzitet  kriminalaca koji su se uvukli na Univerzitet i premre`ili ga mafija{kom mre`om i potpuno zako~ili, te treba da se aktivira paralelno sa ministarstvom obrazovanja.  A i me|unarodna zajednica ne bi tu smjela ostati gluha ako je ovdje prisutna iz dobre namjere. Ali, o~igledno da nije.  A i predsjednik Republike  Srpske se ne bi smio pona{ati kao da se to njega  uop{te ne ti~e, ili kao da o tome ni{ta ne zna. I te kako ga se ti~e! A nije ni da ne zna, jer su  podaci za ovaj feljton uzeti, kako iz zvani~nih dokumenata institucija sistema, tako i iz sredstava javnog informisanaja, {to je sve i njemu dostupno.  Zato se pitamo:  Zar }e dozvoliti kao  i Broz, da poslije njega “bude potop”?  Pravi politi~ar ne mo`e biti sretan ako tu sre}u ne podijeli sa svojim narodom!

         Iskoristi}emo ovu priliku da ga obavijestimo,  ako ne zna (!?) i  ako mu to uop{te i{ta zna~i,  da je njegov narod u ogromnom procentu, koji mo`da prema{uje i 99%, duboko, duboko nesretan, tim vi{e {to ni pod sada{njom vla{}u,  ne vidi nigdje nikakav trak svjetla u tunelu!

 

    Upravo zbog toga su  Udru`enje prosvjetnih i nau~nih radnika RS  i Udru`enje gra|ana BOLJI @IVOT  odlu~ili da javnost obavijeste o svim aspektima sveop{te tragedije koja je zadesila na{e univerzitete, a time i Republiku Srpsku i prijeti joj potpunom propa{}u, a sve sa nadom da }e njeni  gra|ani kona~no se probuditi iz letargije i poku{ati spasiti bar ono {to se jo{ spasiti mo`e.

 

                        Za “Udru`enje prosvjetnih i nau~nih radnika RS”, predsjednik IO

                                                                                            dr \ura| Davidovi} i

                        za Udru`enje gra|ana “BOLJI @IVOT”, predsjednik Udru`enja

                                                                                             dr Radojka Pra{talo