Dr Radojka Prastalo            

 

 

          Informatizacija  Republike Srpske

 

 

 

O tome koliki je zna~aj uspje{ne informatizacije jednog dru{tva vi{e ne bi trebalo tro{iti rije~i ( bar kad se radi o pismenim ljudima), ali situacija u vezi s tim je u Republici Srpskoj takva  kao da su svi nepismeni.

Jo{ 1997. godine sam napisala knjigu [TA JE KOMPJUTER sa namjerom da se otkloni iracionalni strah  koji je stanovni{tvo osje}alo prema toj spravici, a sve sa ciljem da se ubrza i olak{a informatizacija na{eg dru{tva. ^ak sam uspjela ubijediti i predstavnike engleske organizacije ODA  u neophodnost  {tampanja takve knjige, {to su mi oni povjerovali i  obezbijedili financijsku podr{ku za {tampanje. Zahvaljuju}i tome  knjiga je bila predvi|ena kao besplatan poklon bibliotekama osmogodi{njih i srednjih {kola Republike Srpska. Ali tek tad nastupaju problemi! Ja sam telefonom zvala direktore banjalu~kih {kola da po{alju svoje bibliotekare  da preuzmu knjige. Neki, malobrojni, su bili odu{evljeni i do{li li~no da podignu knjige i da se zahvale (npr. direktorica gra|evinske {kole), a mnogi su se oglu{ili na to?! Zatra`ila sam pomo} direktora PPZ (dr KRNETA),ali  se on oglu{io na to. Obra}ala sam se  ministru Suzi}u, premijeru Dodiku sa molbom da on pomognu, ali su se svi redom oglu{ili. Kasnije sam knjigu poslala i sada{njem ministru Savanovi}u i premijeru Ivani}u, zajedno sa odlomkom iz KNJIGE ZA BOLJI @IVOT NA BALKANU, ali ni njih takve stvari nisu interesovale, a dekan ETF Doki} se ~ak  ogradio od te knjige  o kompjuteru sa preporukom: “Neka to Rada tamo sama izdaje, bez Fakulteta.”(!?)

Eto, takav je odnos politi~ara  RS  u vezi kompjutera i informati~kog opismenjavanja stanovni{tva. A {to se ti~e informatizacije dru{tva, situacija je jo{ mnogo, mnogo gora. Ja li~no smatram da u tom veliku krivicu snosi upravo rukovodstvo Elektrotehni~kog fakulteta koje se vi{estruko anga`ovalo u politici a  istovremeno zadr`alo i  vlast na fakultetu, {to im je smu{ena politika dozvolila. A kako je jedan ~ovjek ipak ograni~enih radnih mogu}nosti, a dan ima samo 24 sata, to su svi poslovi koje su obavljali, nu`no bili  samo “otaljavani” a od takvog rada su takvi i rezultati!

Zbog toga nema stru~nih, verifikovanih timova koji bi se na{li na usluzi ovoj posustaloj i zbunjenoj privredi, ve} naprotiv, postoje kojekakvi me{etari koji u sprezi sa partijski-naturenim direktorima  nastoje da {to vi{e oplja~kaju radne organizacije koje velike pare daju za kojekakve privatizacione i informati~ke “pakete”, na u{trb plata, zdravstvenog i penzionog osiguranja radnika, a da pri tom niti postaju privatizovani niti informatizovani niti sposobni i za kakav rad i opstanak. Jedan od najdrasti~nijih slu~ajeva je slu~aj u fabrici ^ajavec gdje je jedan takav, od rukovodstva natureni privatizacioni “paket”, pla}en  260 000 DM nekoj firmi iz Novog Sada. Kad su ga poku{ali implementirati, ispostavilo se da ne valja. Tad su platili nekom drugom               ( naravno- sve je namje{tano, nema kokursa, garancije i sl) 50 000 DM, da ni nakon toga ne bi bilo ni{ta. Nakon toga su platili jo{ 10 000 DM Ekonomskom institutu iz Banjaluke, koji im je to kona~no  nekako uradio.  Sli~na situacuja je i po pitanju informatizacije  pa zbog toga sli~na pri~a postoji, sigurno, i u svakoj od dosad informatizovanih firmi.

Me|utim, i te firme koje su “ nekako” informatizovane, ne mogu se smatrati odgovaraju}e informatizovanim. Te “ informatizacije” se obavljaju na na~in koji je na Zapadu prevazi|en jo{ prije 20-ak godina! A mi se, navodno spremamo u Evropu?! Zar sa takvim  zastarjelim informacionim sistemima? Prilikom razgovora sa jednim sistem-in`enjerom koji  ~esto mora da prepravlja takve sklepane i strahovito skupe projekte informatizacije ( za koje su radnicima otete plate) pa ih ~esto sam nanovo  pravi, saznala sam da u firmama postoje ljudi ( npr. ra~unovo|e) koji ne}e ni za dlaku da odstupe od starog na~ina rada i tra`e da informacioni sistem podr`ava ba{ takav arhai~an rad, bez obzira {to bi programer  mogao da to rije{i na bolji, savremreniji na~in. Pa zar takva informatizacija nije besmislena?! Pa ti ljudi nisu uop{te shvatili za{to se vr{i informatizacija! Oni je  smatraju nu`nim zlom kao i neku zakonsku odredbu   koju moraju primjenjivati, a  koja im ne odgovara! 

A nama bi trebala informatizacija koja je bar u ovom trenutku aktuelna u svijetu, s tim da se konstantno prati i prilago|ava svjetskim trendovima, kako bi u trenutku kad nas odlu~e primiti u Evropu, imali sve spremno ( osim {ifara) da se uklju~imo. Me|utim, na{e firme ne samo da ne}e biti spremne, ve} }e trebati vr{iti nanovo informatizaciju, ako  do tada uop{te budu jo{ egzistirale, jer }e potpuno propasti s obzirom da dotada{nja informatizacija ne}e mo}i polu~iti nikakav pozitivni rezultat u poslovanju, jer je obavljena tako nestru~no, nedobronamjerno, neodgovorno, smu{eno i spontano.

Dodu{e,  prethodna vlast je  formirala neku Direkciju za informatizaciju, ali je postavila tamo neke fosile koji su se pokazali samo kao uspje{ni ko~ni~ari informatizacije na{eg dru{tva a ne kao njegovi uspje{ni protagonisti. Navodno da je rukovodilac te direkcije stru~njak za programiranje u CLIPPERU, a to je prevazidjeno jo{ prije 10 godina i danas se rijetko koristi. U svakom slucaju deplasirano je danas, (2002. ) radjenu   informatizaciju bazirati na CLIPPERU! Zbog toga bi tu Direkciju trebalo raspustiti i formirati POTPUNO NOVU, SA POTPUNO NOVIM KADROM ( da se virus “fosilizma” ne bi prenio i u novu Direkciju) . Na celu takve institucije bi trebao biti ~ovjek koji je konstantno otvoren za nove ideje, a ako bi se i on u medjuvremenu “fosilizirao”, trebat }e  ga hitno smijeniti.

Informatizacija  jednog dru{tva je suvi{e ozbiljan i ne jeftin  poduhvat, a da bi mu se tako neozbiljno pristupilo kao {to je to slu~aj kod nas. Ni jedno bogato dru{tvo sebi ne bi moglo dozvoliti takav luksuz  razmetanja parama  kao {to je to u slu~aju gore navedenog primjera “^ajeveca”, koji nije izuzetak, ve} na`alost, pravilo u na{oj dr`avi. Ne mo`e se ni{ta kvalitetno i dugotrajno ostvariti “pre~icom”!

Po{to Elektroterhni~ki fakultet nije bio u stanju da uradi i predlo`i Vladi dobar projekat informatizacije na{eg dru{tva, morala bi Vlada ( uz pretpostavku da bude izuzetno stru~na, dobronamjerna i da shvati va`nost ovog problema) oformiti neko tijelo, agenciju, pododbor, zavod ili sli~no, koje bi bilo NEZAVISNO OD POLITIKE (kao {to se sad navodno poku{ava uraditi sa sudovima) na ~elu kog bi stajala osoba koja nije bila uklju~ena ni u jednu  dosada{nju “informatizaciju” firmi ( kako ne bi lo{e navike i metode unijela i u rad ove institucije i odmah je kompromitovala). Ta osoba bi sama sebi odabrala saradnike po jednom jedinom kriteriju: po stru~nosti, po stru~noj ambicioznosti.  Njima bi se dao period od recimo 100 dana da naprave detaljan plan, kompletiraju tim  koliko mogu i da odrede one koje treba poslati na neke dodatne kurseve u inostranstvo, kako bi bili u stanju da naprave plan za AKTUALNU a ne zastarjelu informatizaciju . Nakon toga oni bi  uradili projekte za razne firme (uz prethodnu trija`u po nekim zajedni~kim osobinama), i institucije dr`avnog sistema a zatim bi te projekte uz izvjesne izmjene implementirali u firme {irom RS ( a mo`da i {ire). Vlada bi trebala uvesti obavezu certifikata za verifikaciju onih koji su navodno ve} informatizovani, {to bi tako|er obavljala ova institucija za neku realnu nadoknadu. Prednost ovakvog pristupa bi bila: da su svi ti informacioni sistemi kompatibilni, da su mnogo jeftiniji ( jer se ne mora kod svake firme krenuti “ab ovum”) , da su aktualni , da se u svakom trenutku mogu od strane servisa ove instutucije odr`avati, pro{irivati, mijenjati u skladu sa izmjenom propisa, situacije u okru`enju i sl. Formiranjem ovakve institucije bio bi formiran prvi pravi, zaista stru~ni tim, nekompromitovan uticajem politi~ara, koji bi mogao pru`iti {ansu mladim pametnim ljudima kako oni ne bi i dalje odlazili u inostranstvo, a na{a dr`ava ostala “raskadrovljena” za  sva vremena, ili bolje re~eno: do potpune propasti.

A Elektrotehni~ki fakultet  u Banjaluci je mogao i morao  mnogo  toga da uradi. Ako ni{ta drugo da bar informatizuje i informati~ki poveze Univerzitet u BL, a on nije uspio  da pove`e niti sebe. Zaista je to sramota, pogotovo kad se ima u vidu da su asistenti i profesori Pedago{ke akademije u Osijeku izradili projekt informati~kog povezivanja SVIH univerziteta i fakulteta u Hrvatskoj i besplatno ga ponudili na upotrebu. Sada studenti od ku}e mogu prijavljivati ispite, povla~iti prijave, tra`iti dokumenta, informacije itd.

Kako  su to radile druge dr`ave? Jasno je da ne treba izmi{ljati “ toplu vodu, ne samo zato {to je to nepotrebno i skupo, ve} zato {to se tako gubi dragocjeno vrijeme.  U [vajcarskoj postoji tijelo pri ministarstvu financija koje je okupilo stru~njeke sa ciljem da informatizuju sve  dr`avne institucije kako bi  svi  informacioni sistemi bili kompatibilni, a zatim je to tijelo  bilo na usluzi svima ostalima koji su imali potrebu da se uklju~e u informacioni sistem [vajcarske. Naravno, danas sve funkcioni{e kao “{vajcarski sat” , a sistem j otvoren i za potencijalne nove korisnike, u hodu se pro{iruje, osavremenjuje, usavr{ava i ide u korak sa vremenom. Kakve li su na{e {anse da to jednog dana uradimo kad se krenulo naglava~ke? 

Bez ovakvog pristupa rje{avanju najva`nijeg problema vezanog za budu}nost ove dr`ave, nema ni{ta. Bez toga ostajemo “tamni vilajet” bez obzira na sve te silne pare koje su date za navodnu informatizaciju.

Sigurno izgleda beznade`no da bi se i{ta moglo u~initi ako se ima u vidu sveop{ti haos u kom se nalazi RS, ne samo po pitanju informatizacije nego i {ire, ali najgore od svega bi bilo uop{te ne  zapo~eti. Tim vi{e {to je odavno poznato, a ~ak je i u narodnu poslovicu u{lo da “onaj ko je zapo~eo ve} je na pola puta”.

Jer kad se zapo~ne, “klupko po~inje da se odmotava”, i ako su odabrani pravi ljudi, dobronamjerni  a ne pohlepni, rezultat ne mo`e izostati. Naravno da }e rezultat u mnogome zavisiti od toga kakav }e odnos politika zauzeti prema tom problemu, koliko }e se ulagati u sticanje novih znanja i kako }e se tretirati taj kadar, u odnosu na politi~are. Ako politika ne postane PROFESIJA kao {to je u normalnim dr`avama, a ne da i dalje bude samo PRIVILEGIJA, ljudi koji }e hrliti u politiku bit }e i dalje samo beskurpulozni lakomci koji }e najprije “ sebi napraviti bradu”, a za druge {ta ostane, a ako ne ostane ni{ta, nije ni va`no. U takvim uslovima }e oni koji se budu osje}ali neopravdano potcijenjeni odlaziti i dalje u emigraciju ili }e prakticirati “bijeli {trajk” na {to ih je  dobro nau~io brozizam. To zna~i da nije dovoljno samo formirati neko tijelo koje bi imalo zadatak da provede informatizaciju na{e dr`ave, ve} treba stvoriti i pogodno okru`enje za njihovo djelovanje, a to zna~i izvr{iti  POTPUNI REIN@ENJERING  su{tine politi~ke infrastrukture. Dosada{nja politi~ka struktura koja se bazira na pohlepi i korupciji i koja i dalje njeguje stav da su politi~ari “od boga dani” (  kao prethodnih 50 godina a mo`da i du`e) ne mo`e polu~iti nikakav pozitivan rezultat. Dok se ne stvori atmosfera u kojoj }e svako biti stimulisan da uradi ono najbolje  {to on zna i mo`e za op{ti interes, a time i za svoj vlastiti interes, ne}e se krenuti sa mrtve ta~ke. Naprotiv, tonut }e se i dalje do potpune propasti. Do sada se nigdje, ni na kom nivou i ni u kojoj oblasti nije formirala ni jedna jedina “mom~ad” koja bi uspje{no, na op{te zadovoljstvo,  mogla da odradi neki posao. Upravo zato i nema  uspje{no odra|enih poslova. A zna se ko je za to kriv: politika i nemoralni, pohlepni, nestru~ni politi~ari ~iji je jedini zadatak bio da rade na stvaranju uslova u kojima }e svi drugi profesionalci mo}i kvalitetno da odrade ono {to mogu i znaju. Po{to nisu izvr{ili taj svoj JEDINI zadatak, glasa~ka ma{ina je davno trebala da ih pozove na odgovornost a ne da im stalno produ`ava mandate!