Report-TOY DOLLS   Beograd

MISTER NO, SHAHT, TOY DOLLS - 03.11.2004. Dom omladine, Beograd

Jeste bilo povuci - potegni, ali Gaca sigurno ovakav dogadjaj ne bi preskochila. Bez obzira shto sam sama zevala ispred prostora, shto sam u istom takvom stilu provela vreme pre, za vreme i posle svirke, moram da priznam da je provod bio odlichan.Sa malim zakashnjenjem (trebalo je da pochne u 21 h) na bini se pojavishe momci kojima ne zapamtih naziv benda, jer nisu bili ni najavljeni, no rasturishe... Najblaze recheno... Melodichno, brzo, odlichno... Shteta sto su kratko muzicirali. Nakon njih, starija ekipa, MISTER NO, sporije, ali dosta uvezbano. Nisu oni toliko loshi, ali ta sporost me je malo smorila. Imali su jednu brzu pesmu, publika se malo razmrdala, a ubrzo se vratishe na staro... SHAHT su bili neshto kao uvertira pred nastup zvezda... Uspeli su da pokrenu ljude, pochelo je masovno punjenje prostora, a oni su shibali pesmu za pesmom. Fino je to shto su svirali pesme sa one kasete sa opancima na naslovnici, dakle nisu se mnogo okretali novijem materijalu koji nisam ni slushala... A onda premetachina na bini... Sklanjaju se bubnjevi, bina se shiri, ulaze novi redari koji su tako lepo posedali da se od njihovih glavina ni iz prvog reda nije nishta videlo, a kamoli iz daljine. Da ne gushim, TOY DOLLS-i su od prvog odsviranog tona podigli sve prisutne na noge. Krenulo je guranje, shto su moja rebra najbolje osetila jer sam bila skroz uz onu shipku... Zaista ne mogu precizno reci koliko je osoba to veche posetilo Dom omladine, ali verujte mi da je bilo krcato. Dollsi su svirali ne shtedeci se, posebno Olga koji je balavio kao mahnit, skakao sa onom gitarom pevao zvachuci zvaku koja mu je u par navrata izletala iz usta, a on ju je uzimao sa poda i ponovo vracao natrag... Pa, jesu li punkeri ili ne :-)... Svirali su gomilu hitova koje su znali svi tako da je bilo kolektivnog pevushenja. Naravno, mi ovamo - oni onamo... Nije bilo nikakvih kontakata sa publikom, sem par rechenica kojima se obracaju gde god zasvirali. Nije izostalo ni sviranje gitare dubeci na glavi, ili sedeci basisti na ramenima... Ipak, to su stvari koje su poznavaoci rada ovog benda i mogli ochekivati, jer to rade vec dvadeset godina na svim koncertima... Bilo je ludo, stvarno. Ljudi su uzivali i to je ono najbitnije. To shto su posle dva samoinicijativna bisa napustili binu i ostavili onu gusku od ne znam ni ja kako da je nazovem da nam ispred nosa mashe prstom, govoreci da su momci odsvirali svoje, te da treba da se izgubimo treba zaboraviti shto pre. Zapravo, to je jedina stvar koja mi je ostala kao neshto tupavo vezano za ovu svirku. Naravno, ne rachunajuci samocu i smrzavanje na stanici... Sve je to rok - en - ro :-)

 Gaca No Choice! (HC banda)