ÈUVARI
Ivan Vukadinoviæ, 1999

Podnevno sunce obasjavalo je vilu novopeèenog bogataša. Dan je bio vreo, tako da se cela porodica kupala u bazenu. Naslanjajuæi se na ivicu brèkao se èovek od svojih 40-ak godina. Na snažnom telu videle su se prve naslage sala, znak udobnog života. Sa suprotne strane malog bazena ležala je sunèajuæi se žena savršenih oblina. Njihovo dvoje dece stalno je skakalo i izlazilo iz vode.

Svi su bili potpuno goli jer nisu imali najavljenih poseta. A od nenajavljenih posetilaca štitilo ih je troje stražara, rasporeðenih diskretno oko velikog zida. Pored vratara tu je bio i šef obezbeðenja koji je sedeo ispred bazena, okrenut ovoj porodici leðima.

Meðutim, iz prikrajka, prizor na bazenu posmatrali su nezvani gosti. Svi stražari, osim šefa, bili su tiho likvidirani. Pošto su nekoliko minuta napajali svoje oèi lepotom žene, stupili su u akciju. Strela je probola grkljan šefa obezbeðenja. Istog trena petoro ljudi pojurilo je prema porodici. Brzo su prešli rastojanje od 20m koje ih je delilo od porodice. Èovek u bazenu nije još stigao da izaðe na suvo. Žena je pokušala da beži, ali je bila uhvaæena. Jedan od napadaèa uhvatio je za ruke. Drugi je došao njoj spreda rekavši samo:
Zabio joj je nož pravo izmeðu dojki.
     
2.
Isto veèe nastradaloj porodici dolazili su gosti. Lupali su dugo na vrata, a niko nije otvorio, što je bio dovoljan razlog da zovu policiju.

Petoro vigila osvetljavalo je bakljama užasan prizor. Na lice mesta izašao je lièno Maks, prefekt Gesoriakuma. Prizor koji je video bio je isuviše i za iskusnog policajca. Žena i njeno dvoje dece bili su zverski ubijeni. Petoèlana straža bila je likvidirana. Ono što je, meðutim, zbunjivalo, bilo je to što nigde nije bilo domaæina. Za njega se pretpostavljalo da bi mogao biti glavna meta. U ovakvim okolnostima otmica radi otkupa teško bi mogla biti uzeta kao rešenje. Maks je pozvao po zamenika Komijusa, kome je rešio da poveri sluèaj. Ipak, rešio je da i sam uèestvuje u rešavanju. I to intenzivno !

3.
Maks je vodio vigilsku stanicu u nezgodno vreme. Nekoliko godina ranije policija njegovog grada proslavila se u nalaženju božanskog oružja. Sluèaju u kojem sam Maks nije imao direktnog uèešæa. Tada je Gesoriakum bio miran grad. Policija je dobila pravo da proširi svoje èlanstvo za još 20 pripadnika. Ali deset njih je rasporeðeno u druge stanice. Uskoro je postala praksa ovakvo regrutovanje policije, što je vigile malog grada još više proslavilo.
        
Ali nekoliko godina pre poznatog sluèaja u široj okolini grada poèeli su se dešavati procesi koji æe ugroziti bezbednost graðana. Naime, u divljoj Irskoj proširilo se uzgajanje ovaca. To je poveæalo trgovinu, a samim tim i krijumèarenje. Na brdima koja su se dizala u okolini grada poèele su da rastu velelepne kuæe. No veæi kolaè primamio je i više grabljivaca. Krijumèari iz Britanije, sa druge strane kanala su bili neophodni u novom poslu. Njihov pokušaj da preuzmu posao doveo je do rata bandi koji je besneo veæ celu godinu. I mada su nedužni retko stradali ulice grada više nisu bile bezbedne kao nekada.
        
Ubistva i sukobi meðu skupinama krijumèara dešavali su se i nekoliko puta meseèno. Maks se nagledao krvavih scena, ali u poslednjem sluèaju nešto se nije uklapalo. Gde je bio vlasnik kuæe Lucin, voða jedne od veæih Galskih bandi? Zašto su ubice njega odveli kad su mu veæ pobili porodicu?
     
4.
Zamenik Komijus je veèerao sa svojom ženom Valkirom i decom Sentencom i Troniksom, kada su ga kolege pozvale. Iako su mu rekli da se spremi za užasan prizor Komijus se jedva suzdržao da ne povrati. Maks ga je upoznao sa sluèajem i prvi zadatak Komijusa je bio da organizuje poteru.
        
Komijus je podelio policiju na pet grupa od po èetiri èlana, a sam je predvodio grupu koja je jurila prema Samarabrivi, putem via Galia . Posao je bio uzaludan. Posle tri sata odustalo se od ovakvog patroliranja, pošto ništa neobièno nije naðeno. Za ozbiljniju potragu trebala je bar kohorta vojske, za šta je Maks veæ izdao zahtev.
     
5.
Te noæi Komijus je zaspao samo što je stigao kuæi. Ali malo kasnije probudio ga je krik deteta. Znao je da je u pitanju Sentenca. Došao je u sobu njihove dece gde je Valkira veæ bila. Njihova æerka sedela je u krevetu oblivena znojem.

Valkira je smirivala, ali je i sama tada bila uznemirena. Njena æerka je veæ dugo imala proroèanske vizije. Jednom nije ništa jela i ponavljala je ceo dan kako æe Klodika (njihova komšinica) umreti … Klodiku je dan posle ujela zmija. Sentencini roditelji sada su se uplašili da æe njihov grad završiti u plamenu.
     
6.
Sutradan ujutro u Maksovoj kancelariji su se okupili Tit Kar, dugogodišnji starešina gradskog garnizona, gradonaèelnik Marcelan i komandanti kohorti. Na sastanak je Komijus nešto zakasnio.
        
Gradonaèelnik je otpoèeo:
Tit Kar je poèeo da smiruje raspravu:
U sobi je zavladala tišina. Gradonaèelnik je najzad pristao na angažovanje vojske nedelju dana i još jednu nedelju ako bude rezultata. Maks je rekao da je sluèaj poverio Komijusu.
Maks je veæ ustao da da znak da je sastanak završen.
7.
Istog jutra Valkira je pošla u kupovinu. Ovoga puta za promenu je povela sa sobom æerku Sentencu, dok je sina Troniksa ostavila sa poslugom.
        
Tržnica se nalazila pored hrama Kapitolskog trojstva, na glavnom gradskom trgu. Prošli su pored ulaza u hram gde je bila poznata statua vuèice na èijem je postolju pisalo S.P.Q.R. Pored ulaza u tržnicu stajao je spoljni zid hrama, sa velikom freskom na kojoj je bio prikazan Rim. Sentenca je povukla majku za rukav
Iako je ovo rekla za sebe, dete je dalo neoèekivani odgovor.

Sentenca je ovo izgovorila glasno i glasom koji nikako ne bi bio glas deteta od šest godina. Ovo je privuklo pažnju ljudi. Tržnicom je vladala tišina nekoliko sekundi. Posle se obnovila uobièajena vreva. Ipak, jedan starac je prišao Valkiri i rekao:

8.
Kao što je traženo, istog dana je u podne stupila na snagu provera svih brodova koji ulaze i izlaze iz luke. Provera obale poèela je te veèeri. Na zahtev su reagovale i luèke vlasti Britanije. Ipak, provera od 48 sati nije bila dovoljna, ili navodni zarobljenik uopšte nije poslat u Britaniju. U svakom sluèaju tu se ništa nije pronašlo.
        
Više sreæe bilo je na kopnu. Jedna centurija je našla grupu ljudi koja je logorovala, dva dana posle zloèina. Rasporedili su se u desetine i opkolili ih. Meðutim, tada su naišle dve desetine iz kohorte regularne vojske, koje su bile u oubièajenoj patroli. Na vlastiti zahtev ovi legionari su ušli u logor i pretresli ga. Meðutim, kasnije je voða patrole izvestio da nije pronašao ništa èudno.
     
9.
Tri dana posle èudnog dogaðaja na pijaci, na vrata prostrane kuæe na obali mora pokucao je jedan starac. Robinja mu je otvorila vrata i uvela ga kod gazdarice.
Uz piæe su veoma kratko proæaskali pa starac reèe:
Starac je prièao kako je još onda zapazio, naravno zbog njene lepote koja ni èoveka njegovih godina ne ostavlja ravnodušnim. Još jedan razlog da je zapamti bio je taj što je Valkira izvukla osti boga Neptuna iz kamena.

10.
Kada je starac otišao Valkira je sebi nasula još jedno piæe. Evocirala je uspomene na tu daleku avanturu. Tada se ne samo proslavila, nego i upoznala svog sadašnjeg muža. Ali šta su znaèile starèeva reèi ?
        
Kakva je bila ta “provera moæi”? Uroðena radoznalost raspaljivala je Valkiru. Ali u pitanju je bio eksperiment, što ona nije sebi mogla da dozvoli zbog dece. Eksperimentisanje sa njenom malom æerkom nije dolazilo u obzir.
        
Drugo pitanje: starac je rekao” videæemo se još“; šta je to znaèilo? Stari je sigurno bio prorok. To je znaèilo samo jedno – nešto se iza brda valja! I pored sve veæeg kriminala u gradu, Valkira je živela spokojno. Njen muž Komijus veæ je bio zamenik šefa stanice, što je znaèilo da nije više uèestvovao u uliènim akcijama. Policija još nije bila na meti. Ali šta ako se to promeni? Prošlo je dve i po godine od ubistva šefa gradskih vigila u Luteciji. Pre godinu dana ubijen je šef vigilskog odeljenja u Samarabrivi. Bilo je pitanje vremena kada æe se to dogoditi i u Gesoriakumu.

11.
Pet dana je prošlo od poèetka istrage, a rezultata nije bilo. Polako je isticao rok koji je gradonaèelnik postavio za angažovanje kohorte. Meðutim, tog popodneva, stigla je vest u štab gradskog garnizona. Pronaðeno je telo bez glave. Pretpostavljalo se da je u pitanju Lucin.
        
Kako je to èuo Elijus je uzjahao konja i pojurio da obavesti Komijusa. Došao je ispred vigilske kule i povikao je, ne sjahujuæi s konja. Komijusu nije zasmetalo takvo dovikivanje. Odmah je pojurio po svog konja. Usput je rekao jednom vigilu da hitno zove Maksa. Trebalo je stiæi na mesto još za videla.
     
12.
Posle jednog sata jahanja Elijus i Komijus su stigli na mesto zloèina. Kad je sunce poèinjalo da zalazi pojavio se prefekt Maks. Desetina pripadnika pomoæne vojske okruživala je proplanak na kome su, pored navedenih, bila i tri vigila.
Radijalno rasporeðeni ugarci, na metar odstojanja od tela, davali su indiciju da je u pitanju bilo žrtvovanje. Na proplanak se moglo doæi preko dve stazice. Obe su utabane, a rastinje okolo izlomljeno, kao da je nošeno nešto teško. Centurion Kromiks, èija je centurija uoèila ovaj trag naredio je vojnicima da ga prate. Tragovi su vodili do izlaska iz šume oko 1,5 km dalje, a 300 metara odatle je bila farma. Meðutim, centurija je to pronašla tek predveèe, a prikupljanje celog sastava je potrajalo i u toku noæi. Zato je Elijus naredio da tek ujutro pokušaju ulazak na farmu. Straže su se rasporedile na pogodnim mestima do jutra, a centurija se rasporedila na spavanje.
     
13.
Dok je vojska organizovala poteru Komijus i Maks su posmatrali tragove zloèina.

14.
Kromiks je napustio improvizovano logorište, osvrnuvši se nakratko na zaspalog stražara:
Nastavio je pažljivo prema farmi pretpostavljajuæi da ne spavaju sve straže. Posmatrao je teren oko farme. Glavnina centurije bila je iza. Prekoputa je spavao Elijus sa 20 vojnika. Straže su svuda okolo, a na putu pored bili su prefekt Maks i zamenik Komijus u kolima koje su upregli u konje. 15 vigila sa konjima bilo je sa njima. Pomislio je kako je teško provuæi se nezapaženo.

Došao je do trule ograde. Neki pas je veæ zalajao, pa se Kromiks pritajio. Kad se džukac smirio, bacio je tri kamena na krov glavne zgrade. Dao je signal i mogao je da uðe.
     
15.
U to doba oko 400m dalje u koèiji ležali su Maks i Komijus. Komijus je spavao èvrstim snom, iako je znao da može svakog trenutka biti probuðen – navikao koju je stekao još kao vodnik vigila. Maks, meðutim nije spavao, iako je bio skoro isto tako umoran. Ležao je razmišžajuæi o sliènoj akciji potere i blokade, koja je sprovedena pre 12 godina.
        
Maks je tada tek postao zamenik prefekta. Bio je ukljuèen u vojnu istragu aktivnosti pokreta otpora. Konaèno, locirano je konaèište jedne veæe grupe, i vojska je pred zoru trebalo da upadne.
        
Maksu nije bilo svejedno da uèestvuje u akciji protiv svog naroda, Gala. On tada još i nije imao rimsko državljanstvo. Rizikovao je hladan prezir mnogih sugraðana i liènu nesigurnost u buduæim danima. Ono što je, meðutim, imao kao svoj argument bio je tekst svegalskog sabora održanog u Remsu 70 godina ranije (70 A.D. – op.a.) Tu je jasno pisalo da izmeðu mira i slobode Gali biraju mir, i da je dalja sudbina keltske civilizacije vezana za sudbinu Carstva.
        
Posle ovog sabora drugaèije se gledalo na ideju otpora kod Gala. Veæ i oni koji su ranije podržavali buntovnike smatrali su ih opasnim avanturistima. Onima koji su bili povezani svojim poslovnim interesima za jako Carstvo (ne nužno Rimsko) bilo je veæ dosta buna i civilnih ratova. Njima su buntovnici izgledali kao banda terorista. Uprkos svemu, grupe Otpora opstale su još sto godina, nemoæne da ugroze Carstvo, ali dovoljno jake da prave probleme.
        
Dakle, Maks nije morao mnogo da brine o svom položaju. Znao je da æe mnogi legionari, ustvari romanizovani Gali, okrvaviti te noæi ruke krvlju svojih sunarodnika. Te veèeri njega je više brinulo nešto drugo.
     
16.
Naravno, u pitanju je bila jedna devojka. Ali da bi to objasnili potrebno je rasvetliti Maksovo lièno stanje. Maksa je tukao glas nepopravljivog neženje i ženskaroša. U stvari, malo je ljudi znalo da je on udovac. Oženio se u svojoj 30-oj godini i brak mu je potrajao samo nedelju dana. Žena mu je poginula jedne veèeri prilikom atentata, od koplja namenjenog Maksu. Tada je odluèio da se nikad više ne oženi, niti trajnije veže za neku osobu.
        
Na konjskim trkama upoznao je Boldiku, lepoticu kakva se, verovao je, može naæi samo u Galiji. Duga plava kosa uokvirivala je lice pravilnih crta i svojim krajevima padala na bujne obline. Ono što je posebno isticalo njenu lepotu bile su oèi. Duboko plava boja oèiju, boja za koju je rekao Maksu neki mornar da odgovara boji okeana, negde tamo pri kraju sveta. Maks je mislio da je njihova romansa nešto najlepše što je doživeo u životu. Jedino mu je smetao njegov novi zadatak koji ga je èesto odvajao od njegove voljene.
        
A onda je saznao da je njegova devojka èlan pokreta otpora. Èlan grupe na èijem je likvidiranju radio. Mislio je da to nema veze sa njihovom ljubavlju. Èak je i razumeo njeno stanovište jer je i sam bio Gal. Naravno, æutao je o tome da nešto zna i mislio kako æe, kada bude potrebno zaštiti devojku.

Dve nedelje kasnije njegov uhoda u pomenutoj grupi uspeo je da sazna da je Boldika mnogo više od obiènog èlana. Ona je bila “nalogodavac” grupe – faktièki njen voða. Na sastancima najužeg vrha organizacije davala je naloge, ili prihvatala tuðe ideje. “Predsednik” je samo održavao red i liènim primerom povezivao Pokret. Na kraju svakog sastanka Boldika je stavljala ruku u kutiju sa pet belih klikera i jednim crnim. Ako bi izvukla beli kliker zadatak bi izvršio (odnosno organizorao) onaj koga je ona odredila. Crni kliker – izvršenje je pripadalo njoj. Dva puta je Boldika izvukla crni, i oba puta izvršila zadatak sama, bez obzira što su joj drugi nudili da je zamene. Spisak zadataka je inaèe bio dugaèak i ukljuèivao je ubistva, paljevine, diverzije na brodovima ili mostovima, oslobaðanje robova, ponekad i naoružavanje onih koji su u ropstvo pošli kao teški kriminalci.
        
Maks bi verovatno odbio da poveruje u to da mu se dan ranije nije desio “èudan” udes kada mu se njegova dvokolica bukvalno raspala pod nogama. Nekim èudom ostao je nepovreðen. Boldika, koja se obièno vozila s njim, tada nije mogla zbog neke “porodiène obaveze”. Maksu je bilo lako da poveže stvari.
        
Dve noæi nije spavao, a onda je, treæeg jutra doneo odluku da stvari reši sam. Odluèio je da je lièno prati i sazna gde æe i kada biti sednica “odbora za zadatke”. Veæ je dovoljno poznavao njen naèin kretanja i razmišljanja da bi ostao neprimeæen. Konaèno je došao dan kada se Odbor skupljao u jednom napuštenom majuru.
     
17.
Najzad je došlo i vreme odluke. Centurija legionara opkolila je majur uz pojaèanje od 15 vigila sa konjima, koje je predvodio Maks. Vigili su spavali pored svojih rasedlanih konja, èekajuæi tako naredbu za akciju. Maks, meðutim, nije mogao da spava, veæ je provodio noæ proveravajuæi stražara vigila i legionarsku stražu. Oko 4 ujutro, suprotno pravilima, desetak zapaljenih strela zabilo se u krov majura, bez ikakvog pokušaja da se na majur uðe mirno. Izbio je požar koji je trebalo da izazove paniku meðu dvadesetak buntovnika - rukovodstvom i stražom. Prvi zraci sunca, koji su trebali da se pojave, olakšali bi poteru za pobeglima.

Suprotno oèekivanjima, iznenaðenja kao da nije bilo. Ni pola minuta kasnije oko 20 konjanika izletelo je iz dvorišta. Legionari su potrèali prema putu, ne stižuæi da uspostave poredak. Konjanici su se lako probijaliu kroz raštrkane pešake, koseæi ih svojim velikim maèevima i sekirama. Tada su u akciju stupili vigili na konjima.
        
Maks je jurio na svom konju, zadavajuæi problema ostalima da ga stignu. Hteo je da izmiri svoje raèune. On i njegovi policajci najzad su uspeli da preseku put grupi u kojoj je bila Boldika i “predsednik” pobunjenika. “Predsednik” je vodio borbu sa dva legionara, koji su ga postepeno veæ zbacivali s konja. Maks je nanišanio samostrelom pravo u srce Boldici.
        
Prvo sunce i svetlost požara obasjavali su Boldiku na njenom riðem konju. Ona i plemenita životinja pravili su velièanstven prizor. Njena kosa mešala se sa grivom konja. Suknja, podignuta tako da olakša jahanje, otkrivala je lepotu kolena i butina Boldike. Mišiæi na Boldikinim nogama radili su u skladu sa mišiæima konja pod njom.
        
Boldika je svojom hrabrošæu i ambicijama stekla status harizmatiènog lidera u maloj grupi pobunjenika. Tome je doprinosilo i njeno ime. Jer isto ime imala je i britanska kraljica, èiji je otpor Rimljanima veæ 100 godina bio prava legenda u keltskom svetu. Sekund je delio Maksovu strelu od Boldikinog srca. Tada bi ona postala nešto više - žrtva i mit herojskog otpora Gala Rimljanima.
Nikada Maks neæe saznati zašto se dogodilo ono što se dogodilo. Tek, istog momenta jedan legionar stao je taèno ispred Maksa i podigao koplje prema Boldici, nameravajuæi da je proburazi. U deliæu sekunde Maksov samostrel je odapeo strelu. Strela je precizno pogodila – legionara u lakat, nateravši ga da ispusti koplje. Devojka je okrenula konja i nestala u šumi. Maks neæe nikad moæi sebi da objasni da li ga je ruka izdala, ili je preovladao neki deo njega i naredio mu da spasi Boldiku. Za ovu plavokosu lepoticu niko više nije èuo u Gesoriakumu i okolini.
     
18.
U pola noæi sa farme je izletela koèija praæena sa 10 konjanika. I pored velikih napora nisu mogli razviti veæu brzinu, verovatno zbog natovarenosti koèije. Meðutim, gonioci su bili iznenaðeni. Stražar sa strane Elijusa (gde se koèija uputila) je povikao “Stoj u ime Rima!”, ali strele upuæene prema njemu naterale su ga da odstupi. Dvadesetak vojnika skoèilo je sa svojih ležaja, ali nisu uspeli da prepreèe put.
        
Više sreæe imali su vigili. Brzo su poskakali na svoje konje, pojurivši begunce. Komijus je zgrabio uzde, pokušavajuæi da koèijom sustigne konjanike. Posle kilometra potere uspeli su da se približe beguncima. Kiša strela zasula je one koji su bežali. Dvojica od njih uskoro su pali sa konja.
        
Rastojanje od prvih vigila do poslednjih begunaca bilo je oko 20m kada je osam pandura popadalo s konja. Uskoro se video razlog. Izmeðu dva drveta bilo je postavljeno uže, potpuno nevidljivo u mraku. Postalo je oèigledno da se potera ne može nastaviti. Maks je, ipak, sa pet konjanika, pojurio za njima da bi ih locirao, ako veæ ne može da ih pohapsi.
     
19.
Komijus se sa ostalima vratio da vidi dvojicu oborenih. Jedan je bio na mestu mrtav. Drugome su dve strele bile zabodene u leða. Batrgao se okolo , što je izazvalo još veæe liptanje krvi. Nije mogao ništa vigilima. Èinilo se da i on zna to. Izgledalo je kao da hoæe da ubrza svoju smrt. Na kraju se poslednjom snagom uzdigao, seo i povikao samo:
Krv je šiknula kroz usta i uskoro je pao mrtav. Ono što je Komijus upravo èuo potvrdilo je njegovu teoriju.
     
20.
Dok je Komijus jurio za banditima, njegova žena je ponovo imala problema sa æerkom. Sentenca je došla kod nje u sobu i tražila da spava sa mamom u krevetu. Na pitanje zašto odgovorila je kako je sanjala nož koji leti prema njoj. Valkira je ispitivala i saznala kako je æerka u snu videla SAMO nož, ne i èoveka koji ga je bacio, i da taj nož nije stigao do nje. Mislila je: “Dobro, valjda se neæe dogoditi najgore”. Odluèila je da sad ona potraži starca. Pritom je pomislila kako je dobro što Komijus nije kuæi. On nije trebao da zna za ovo.
     
21.
Sa još pet vigila Maks je jurio kao furija. Rastojanje od razbojnika je bilo u poèetku preko 300m, a sada se smanjilo na manje od sto. Maks je razmišljao da li da napadne odmah, ili se zadrži samo na praæenju. Onda se zaèula buka iz pravca begunaca. Maks je ubrzo video zašto. Pored puta nalazio se vojni logor. Izgledalo je da je vojska kasno videla ko je projurio pored njih. U protivnom begunci bi bili zaustavljeni. Ipak, video je kako tri konjanika kreæu za njima. Šest legionara ispreèilo se Maksu i vigilima na putu.

22.
Pred zoru je Komijus sa koèijom i još nekoliko vigila prošao pored vojnog logora. Pola sata kasnije video je ishod borbe legionara sa beguncima. Dva legionara i jedan begunac ležali su mrtvi na putu. Komijusu se ovakav rezultat uèinio poražavajuæim za legionare. Jedan od dva poginula legionara imao je èudnu ranu na preklopu oklopa. Ovakvu ranu mogao je zadati samo neko ko je jahao paralelno sa njim.
        
Istovremeno u vojni logor se vratio i treæi, preživeli, legionar sa svežom ranom na nozi, iz koje je gadno krvarilo.
     
23.
Komijus je došao kuæi u rano prepodne, ali njegove žene nije bilo tamo. Došla je tek predveèe sa šturim obrazloženjima gde je bila. Isti sluèaj se ponovio i sutradan. Komijus je veæ poèeo da sumnja. Treæeg jutra je isto tako otišla, ali se vratila u podne.
        
Komijus, naravno, nije znao da je Valkira tražila starca. Treæeg dana je uspela ga naðe u trošnoj kuæici, u sokaku koji se sekao sa ulicom Germanija.

24.
Prošlo je sedam dana od zloèina. Osmo jutro Maks je došao u kulu kod Komijusa sa vešæu da gradonaèelnik nije produžio uèešæe vojske u istrazi.

25.
Prekosutra ujutro Maks se presekao kada je ušao u svoju sobu u kuli. Lucinova glava stajala je na stolu. U vilici se nalazio papir na kome je pisala poruka:
“ Ako želiš da rešiš sluèaj, kao i mnoge druge sluèajeve doði sutra u podne kod akvadukta, po moguæstvu bez pratnje. Imaj poverenja !”
        
Pošto je prošao prvi šok, rešio je da rizikuje. Trebalo je još videti gde da skloni ovu glavu.
     
26.
Komijus je vršio istragu u vezi statue. Posle dva dana traženja i raspitivanja kod gradskih vajara, imao je spisak bogova izvajanih u poslednjih mesec dana.
        
Jedan vajar, meðutim, rekao je da je napravio statuu, koja bi mogla biti u vezi sa sluèajem, pre dva meseca. Posle skromnog priloga od 30 sestercija dao je opis naruèioca. Rekao je i da je u pitanju bila isklesana statua Justicije, boginje pravde. Komijus je najzad imao potvrdu da je u pitanju kult. Opis mu, meðutim, ništa nije znaèio. Sluèaj je postao time nešto teži. Izgledalo je da je stvar mnogo znaèajna.
     
27.
Dan pošto je pronašla starca Valkira je povela svoju æerku k njemu. Bilo je veèe i starac je rekao da doðe sutra ujutro. Toga jutra stari ih je doèekao sa svojom æerkom. Pošto su se upoznali rekao je da krenu do njegove kuæice na izlazu grada. Uskoro su bili tamo.
        
Prepodnevno sunce probijalo se kroz grane drveæa. Odatle je poèinjala brestova šuma.

Uveo je u polumraènu kuæicu. Uzeo je vazu u kojoj su bile kockice. Stavio je neku knjigu preko vaze, protresao i okrenuo. Spustio je sve to ispod i polako podigao vazu.
Drugi i treæi put je isto pogodila, dileme nije bilo.

Drugi test sa kockicama je bio da Valkira napiše rezultat na papiru pre bacanja i pokuša da to “postigne” . Prvi put ništa, ali iz drugog, treæeg i èetvrtog puta je upalilo. Najzad, suprotstavljanje dve volje: i starac i Valkira su napisali svoje najave. Oboje su pokušali da postignu napisano. Prvi put pobeda starca, ali drugi, treæi i èetvrti put Valkira je bila “jaèa”. Tek peti put starac je ponovo pobedio.

28.
Posle pola sata Valkira je izašla, a njena æerka je ušla sa ženom koje je prièuvala. Slièan test je izveden i sa Sentencom. Uvedena je promena – Sentenca je starcu govorila brojeve po pola minuta pre nego je njegova æerka bacala kocke. Rezultati su bili još bolji. Zatim je stari ispitao devojèicu u vezi njenog strašnog sna.
        
Zajednièki su videli deo buduænosti. Nož æe baciti èovek sa plavom bradom. Život æe joj biti spasen. Ali, to æe važiti samo u Britaniji. Ako ostane u Galiji, buduænost Sentence biæe neizvesna kad opasnost naiðe.
        
Sat vremena kasnije izašli su iz kuæice, gde je Valkira napeto èekala. Starac joj je objasnio situaciju. Na kraju je dodao:
Valkira se složila i otišla sa æerkom, obeæavši da æe razmotriti ponudu.
     
29.
Maks je ipak poveo još jednog vigila na mesto sastanka, ne rekavši mu ništa o povodu susreta sa nepoznatim ljudima. Došli su, jašuæi na istom konju, do brda udaljenog 3km od grada. Put je tu skretao, a šuma je skrivala postrojenja akvadukta. Maks je sjahao, saèekao da se konj odmori od dvostruke težine. Krenuo je peške, a njegov kolega malo kasnije za njim na konju.
        
Najzad je došao do akvadukta. U podnožju je nalikovao bunaru. Meðutim, nije postojao otvor nego pumpa sa dugaèkim ruèkama. Na ruèkama manje dužine bili su upregnuti robovi, a na dužim konji. Oni su tako okretali pumpu. Iznad toga se nalazila konstrukcija od nekoliko nanizanih skela, koja je uokviravala cev od 20m visine na èijem vrhu je poèinjao akvadukt, koji je nosio vodu prema gradu.
        
Na najnižoj skeli je bilo sedam ljudi. Maks je prepoznao Petronija Kvintusa, komandanta kohorte, jednog centuriona i dva svoja vigila. Ostali trojica bili su mu nepoznati.
Nastala je muèna tišina.
Seo je pored štale i razmišljao. Nalazio se pred najtežom odlukom u svom životu. Maks nije bio zadovoljan stanjem u gradu i ovlašæenjima koja je imao. Prihvatanje ponude, meðutim, znaèilo bi praktièno uèešæe u zaveri.

Otišli su sa druge strane brda. Nastavili su pola sata peške kroz šumu. U sred šume ukaza se neugledna kuæica. Maks je tamo ušao u pratnji centuriona i jednog neznanca. Cela unutrašnjost kuæice svodila se na stepenište koje je vodilo u veliku prostoriju dole. Izgledalo je da je ova udobno nameštena zemunica samo predvorje neèeg veæeg. Nekoliko baklji je bilo na zidovima i osvetljavalo nameštaj koji se sastojao od fotelja, stola, ležajke i ormana.

Prvosveštenik je otvorio vrata i ušli su u sledeæu prostoriju. Baklja je osvetljavala kip Mitre, prikazanog kako drži nebesku sferu. Pravo i levo bila su vrata. Centurion ode levo, a prvosveštenik je uveo Maksa u novu prostoriju.
        
Nova prostorija je bila nešto veæa od prethodne. Prvosveštenik je rekao:
Maks je znao šta sledi…
        
Spustio se stepenicama u rov. Iznad njega je bila rešetka na koju je uskoro doveden bik. Prvosveštenik je preklao bika. Maks se uskoro kupao u krvi koja je kapala kroz rešetke. Ovim “krvavim kupanjem” bio je primljen u novu religiju. To je bila njegova inicijalizacija. Prihvaæanjem krvavog kulta Grupa je poveæavala svoje jedinstvo, mitraizam joj je davao ideološki smisao. Religija Mitre bila je široko rasprostranjena u Carstvu, meðu njegovim èuvarima: vojskom i policijom.
     
31.
Kada je Komijus stigao te veèeri, mogao je videti kako mu je žena bila uznemirena. Valkira je ipak pokušala da sebi da mirniji ton. Posle pokušaja da neobavezno razgovara rekla je:
Valkira je videla da nema druge nego da isprièa sve u vezi Sentence i starca.

32.
Sutra ujutro Komijus je došao da traži odmor kod prefekta. Meðutim, ne malo se iznenadio kad je, još pre svog zahteva, èuo da je sluèaj zakljuèen.

33.
Malo kasnije, dvojica u uniformi, jedan vigil i jedan pripadnik pomoæne vojske, razgovarali su u krèmi. Neko sa strane rekao bi da su u neobaveznom razgovoru. Ipak, tema razgovora nije bila nimalo naivna.

34.
Iste veèeri su se Komijus i Valkira spremali za put. Iznenada u sobu je uleteo kamen umotan u papirus. Komijus je podigao kamen da proèita poruku. Pisalo je:
“ Nalaziš se pod prismotrom, ali neka te to ne brine. Savetovali bi smo ti da odmah izaðeš i spustiš se 100m niz ulicu. Nema èega da se bojiš.”
Izašao je i oprezno krenuo niz ulicu.
     
35.
Kod prvog æoška Komijus je ugledao grupu ljudi. Prepoznao je centuriona Kromiksa, tri vigila i još jednu nepoznatu ženu.
Objasnili su Komijusu ciljeve Grupe i “preuzeli odgovornost” za ubistvo Lucina. Na kraju Kromiks reèe:
Nastala je tišina. Izgledalo je da Grupa više ne želi da objašnjava svoje pozicije, da je Komijus na potezu.


36.
Sutradan ujutro Komijus, Valkira i Sentenca su se ukrcali u laðu koja je plovila za Britaniju. Sina Troniksa ostavili su kod Komijusove sestre. Komijus je oseæao da ovo neæe biti obièan odmor, da se možda rešenje sluèaja krije tamo gde ide. Plovidba i prvih par dana odmora prošli su ipak mirno. Ne bi li im odmor pasivno prolazio treæi dan su posetili mesto istorijske bitke kraljice Boldike sa Rimljanima. Rešili su da sledeæih nekoliko dana provedu u prestonici provincije – Londinijumu.
     
37.
Uroðeni policijski instinkt nije dao mira Komijusu. Znao je doušnika policije koji ga je mogao odvesti do Miltona Cezara, èuvenog šefa britanske mafije. S obzirom da je on oèigledno imao svoje ljude u policiji, Komijus se mogao predstaviti kao takav. Bilo je veoma moguæe i da je tzv. Grupa skup vojske i policije koji je svojim akcijama samo èistio teren Miltonu. Ali to je mogao biti maè sa dve oštrice. Šta ako doušnik igra dvostruku igru? To bi bilo za oèekivati i inaèe, a tek sad kad je moguæe da je policija puna infiltranata!
        
U svom razmišljanju Komijus se setio razloga svog dolaska u Britaniju. Bezbednost njegove æerke, možda i žene, bila je u pitanju. Nopmalno da ne bi uèinio ništa da to ugrozi. Ali zašto su došli èak ovde zbog toga. Mnogo bolje su mogli da se pritaje na drugom mestu, u Galiji. Možda je baš trebalo delati i time otkloniti opasnost. Trebalo je razjasniti razloge svog boravka ovde. To je mogao jedino ako bi razgovarao sa svojom ženom Valkirom.
        
Iz razgovora je Komijus saznao da je ovo neka vrsta puta “u susret sudbini”. Njegovo ukljuèenje je tu idealno odgovaralo. Ipak, nije rekao Valkiri šta namerava. Rekao je da æe videti neke èelnike vigila u Londiniumu.
     
38.
Istod dana Komijus se sastao sa svojim doušnikom. Ispostaviolo se da je bio u pravu. Milton Cezar je ustvari oèekivao nekoga iz vigilske stanice u Gesoriakumu, da mu lièno potvrdi obavljeni posao. Komijus ga je mogao videti veæ sutra u njegovoj vili u južnom kraju Londiniuma.
        
Vila je odavala impozantan utisak. Rešetka je okruživala vrt. Oko 30m dalje video se unutrašnji zid. U vrtu su se šetali medved i nekoliko vukova, a tekao je potoèiæ. Stražari su otvorili vrata Komijusu kada se predstavio. Prošao je kroz ograðeni prolaz. Ograda, koja je štitila goste od zveri, lako se mogla otvoriti sa kuæice na unutrašnjem zidu.
        
Pred Komijusom su se najzad otvorila unutrašnja vrata. Prvo što mu je zapalo za oèi bila “Cezarova Garda” koja je bila postrojena. Po deset ljudi, obuèeni kao pretorijanci, stajali su sa velikim sekirama i štitovima poreðani duž staze. Na kraju staze velika fontana je zaklanjala pogled na stepenište koje je vodilo u kuæu. Milton ga je saèekao ispred fontane i zagrlio.
        
Sama audijencija trajala je kratko. Pošto su se upoznali, Komijus je izvestio o uraðenom poslu. Milton se zahvalio na ubistvu opasnog konkurenta. Zakazali su sastanak za kasno popodne kod pomoænog akvadukta na obali Temze, gde æe moæi da “razgovaraju u èetiri oka”.
     
39.
Dok je Komijus bio u vili, Valkira je otišla do obližnje piljarnice da nabavi namirnice. Æerku je ostavila kod kuæe. Kad se vraæala videla je èoveka sa plavom bradom kako ide prema kuæi gde su odseli. Shvatila je svoju nesmotrenost i reagovala munjevito. Pojurila je prema njemu i išèupala motku iz neke tarabe. Meðutim, plavobradi je imao nož.
        
Videæi Valkiru kako trèi prema njemu zavitlao je nož koji je pogodio Valkiru pravo u srce. Valkira se zateturala.
        
Iznenaðenje se pojavilo na licu plavobradog. Valkiri je nož bio zaboden u srce, ali krv nije išla. Umesto toga iz rane su krenuli zraci. Gust dim je uskoro ispunio prostor izmeðu njih. Da je mogao da vidi sebe sa strane, uljez bi video kako mu kosa i brada postaju sedi. U paniènom strahu pojurio je ka kraju ulice gde se nalazio reèni dok. Nevidevši obalu, plavobradi je upao u reku i ubrzo se udavio. Nikad nije znao da pliva.
     
40.
Komijus je stigao pred kuæu u kojoj su odseli oko podneva. Video je grupu ljudi koja se okupila ispred. Pojurio je osetivši ugroženost svoje porodice. Manièno je poèeo da gura okupljene ljude da bi se probio u centar grupe. Onda je stao kao ukopan. Njegova žena ležala je mrtva u prašini ulice.
        
Neki èovek je pokušao da ga uteši reèima: “Pobrinuli smo se za vaše dete”, ali Komijus kao da nije èuo. Seo je pored, hvatajuæi se za glavu. Misli su mu prolazile munjevito. Ceo život je vodio borbu èija je žrtva postali njemu najdraže biæe. Šta je dobio i šta æe imati; kakav red i zakon ?!? Tada je odluèio da napusti službu i posveti se ostatku svoje porodice. Ali pre toga rešiæe sluèaj još jednom. Ovoga puta uzeæe pravdu u svoje ruke!
     
41.
Na mesto sastanka sa šefom britanske mafije mladi zamenik je krenuo obuèen u punu vigilsku uniformu. Popodnevno sunce presijavalo se sa njegovog oklopa. Došao je do obale reke. Na skelama reène crpke stajao je Milton. Ispod, pored stepenica bila su dva njegova èoveka. Milton se iznenadio Komijusovom dolasku u uniformi. Tek što je izrazio èuðenje Komijusov kratki maè je sevnuo. Prvi èovek pored njega bio je u sekundu proburažen. Verovatno je izdahnuo pre no što je shvatio šta se dešava. Drugi je pokušao da se maši sekire. Maè ga je posekao.
        
Milton je izvadio bodež, jedino oružje koje mu je bilo pri ruci. Instinkt starog ubice je zamenio iznenaðenje. Poèeo je da se povlaèi gore, nadajuæi se da æe Komijus u besu postati nesmotren.
        
Kada se popeo na drugu platformu Milton je èuo smeh pored sebe. Okrenuo se i video nepoznatu riðu devojku. Ali Komijusu je ona bila itekako poznata. Bila je to Valkira. Milton je krenuo da je gurne. Ali njegove ruke prošle su kroz nju. Pao je sa skoro deset metara visine u vodu duboku oko metar. Pri padu mu se nož zabio u stomak. Tako je i umro u pliæaku.
        
Komijus se zateturao i krenuo niz stepenice kao da je u transu. Došao je do reènog doka i skoèio u pliæak. Iako je voda bila relativno hladna izgubio je svest.
     
42.
Kada se Komijus probudio poslednji zraci Sunca su osvetljavali reku. Po tome je zakljuèio da je tu proveo najmanje sat vremena. Sasvim dovoljno da se okupe radoznalci, a možda veæ i Miltonovi ljudi saznaju šta je bilo. Provirio je iz doka i osmotrio okolinu. Bio je u pravu.
        
Grupa ljudi bila je oko mesta okršaja. Video je i èetiri vigila tamo. Puzao je niz reèno korito nekih 200m i onda je izašao. Pao je veæ mrak. Brzo je otišao do kuæe gde su odseli (nekih 500m dalje) i pokupio svoju æerku iz komšiluka. Pre ponoæi bili su veæ izvan grada.
     
43.
Komijus i njegova æerka sedeli su u trošnoj kuæici na obali Kanala. Tamo su èekali brod koji æe ih prebaciti u Galiju. Odjednom je Sentenca potrèala prema vratima.
Komijus je video Valkiru i njihovu æerku Sentencu u njenom naruèju. On je mislio da mu se priviðalo njeno prisustvo prilikom sukoba sa Miltonom. Pomislio bi to i sada, ali da njihova æerka ima istovremeno halucinaciju izgledalo mu je malo verovatno. Najzad je rekao:

44.
Bio je vruæ i sparan dan u celoj Galiji. Maks je sedeo u vigilskoj kuli i znojio se kada je osetio hladno seèivo noža na svome vratu. Ovo nije bilo ni malo prijatno osveženje.
Polako su krenuli. Prvo Maks, a za njim i Komijus, držeæi mu i dalje oštricu na vratu. U drugoj prostoriji su bili vezani centurion Kromiks, komandant kohorte Petronije Kvintus i još tri vigila i jedan legionar.

45.
Kad su došli do Markusove kuæe Maks je pokucao na vrata. Markus je imao dovoljno iskustva da veæ iz naèina kucanja na vrata vidi da nešto nije u redu. Uzeo je sekirèe koje je bilo pored vrata. Maks je ušao i rekao: “Uhapšen si!” Markus je zamahnuo sekiricom.
        
U meðuvremenu Komijus je bio ušao kroz prozor. Kako je Markus zamahnuo, Komijus mu je zabio nož u slabinu. Pri svakom pokretu isticalo je sve više krvi iz velike rane.

46.
Ujutro su Maks i Komijus krenuli do gradonaèelnika u pratnji pet vigila. Maks nije krio raspoloženje zbog rešavanja sluèaja. Komijus naravno nije mogao osetiti bilo kakvu radost. Kratko je rekao Maksu da su mu ubili ženu. Maks je tada zaæutao.

Marcelan ih je primio i odmah su otpoèeli težak razgovor.
Marcelan je ustao i pomerio poklopac sa vitrine. U vitrini su bile biste komandanta 14. (Rajnske) legije i guvernera Galije.

Maksu i Komijusu je preostalo da se vrate neobavljena posla.
     
47.
U prostranoj kuæi na obali mora deca gazde su se igrala sa decom posluge. Gazda je tužno gledao prema moru, sedeæi na terasi. Kako mu je život bio prazan bez žene.
Okrenuo se i na vratima video svoju ženu.
Komijus je polako ušao u sobu, ne skidajuæi pogled s nje. Bila je lepša nego ikada. Izgledala je kao kad su se prvi put videli. Gurnula ga je na krevet.



Pisano u Beogradu u periodu jun/jul 1999. Posebnu zahvalnost dugujem preduzeæu Telekom Srbija AD, èije sam resurse koristio, normalno u radno vreme, pišuæi ovaj roman. Podrazumeva se da nikoga ništa nisam pitao.
AUTOR         





        
        
        

Hosted by www.Geocities.ws

[IconImage] Index=-1000 1