Onda smo izasli iz sume. U pocetku nije izgledalo kao da ima jos mnogo. A onda je postalo naporno. Bila je velika grupa, 184 planinara iz cele Srbije. Tako da smo morali dosta da zastajemo. Medjutim ti kratki odmori su bili prelepi posto smo se "suncali na mesecini" kao porodica Adams. Vec je pocelo da se razdanjuje kad smo najzad polu-mrtvi stigli do vrha.
Posto smo se ispeli pustio sam kratki neartikulisani krik radosti, a onda se brzo presvukao jer ispod vetrovke bio sam skroz mokar od znoja. Vetar je tako duvao da me je osusio za tih par sekundi. Onda smo
posedali i videli invaziju buba mara na nas. Da stvarno, to je tesko opisati koliko ih je bilo.Pogled na doleje bio neverovatan, OO7 bio rekao View To A Kill. Recimo kao kad vidis polja iz aviona samo jos
mnogo mnogo bolje. Nisam ti rekao ovo: dok smo se peli na vrh predkraj je vec pocelo da se razdanjuje. Kratko sam pogledao samo jednom dole i malo mi se zavrtelo od strmine. Posle sam do gore gledao iskljucivo ispred sebe. Za parglajding dusu dalo, samo treba ispenjati padobran do gore ;)
Onda smo se brzo spustili, bili smo dole oko 9, ali je do 2 popodne bilo smaranje jer starci dok se pokupe i neki problemi...
Tako legao sam u pola sedam uvece i probudio se u pola sedam ujutro za
posao. Sad se super osecam!!!