POLICIJSKI TRIPTIH RONA ŠELTONA
Holivudski loši momci u plavom
Reditelj Ron Šelton je otvorio 2003. godinu odličnim policijskim trilerom »Tamno plava«. Nama je međutim prvo prikazan njegov sledeći policijski film-detektivska komedija »Holivudski panduri«. Treći Šeltonov angažman, scenario za razbijački klasik »Loši momci 2« je obeležio sezonu u velikom stilu i učinio ga monarhom savremenog policijskog filma.
U magnovenju post-jedanestoseptembarske groznice, u kojoj su svi službenici snaga bezbednosti predstavljani kao anđeli, stiže film »Tamno plava«. I obara s nogu jer je »Tamno plava« kaloričan i samouveren, punokrvan, policijski film.
Napisao ga je Dejvid Ejer (scenarista precenjenog policijskog filma »Dan obuke«) po priči besnog psa američke kriminalističke literature Džejms Elroja koji je u svojim romanima već rasporio američko podzemlje i izložio njegove jezive iznutrice. Elrojeva izvorna filmska priča je govorila o korupciji i rasizmu unutar losanđeleske policije pred nerede u Votsu krajem šezdesetih. Ejer je osavremenio priču i smestio je u poslednje dane vladavine policijskog šefa Deril Gejtsa, pred nerede zbog prebijanja Rodni Kinga.
Reditelj Ron Šelton dosledno i hrabro oživljava sve potrebne elemente policijskog filma radi ove priče. Još je važnije to što ispod priče provlači ozbiljne dileme o funkcionisanju policije, o moći i odgovornosti njenih pripadnika te o samom podzemlju koje se stalno provlači kroz rupe u zakonu. I sve to pakuje u film sa napetošću trilera i uverljivošću drame.
Redak je slučaj da glumac autorski oboji film, međutim, »Tamno plava« dobija ključnu podršku od glavnog glumca Kurt Rasela, čije se role smatraju esencijom pozne novoholivudske glumačke ezoterije. Svaka generacija ima svoj najomiljeniji film sa Raselom. Uloga u »Tamno plavoj« ne samo da kandiduje Šeltonov film za Panteon kultnih Raselovih filmova već uspeva da ispuni i sve najvlažnije snove njegovih fanova kada im je postavljena jednačina »Kurt Russel igra tvrodkornog, korumpiranog policajca.«
Dok je »Tamno plava« bio moralitet o korumpiranom detektivu koji zanemaruje etički deo svog posla sve dok ne naiđe na težak slučaj koji mu promeni život, »Holivudski panduri« je komedija o poštenim detektivima koji otaljavaju svoj posao sve dok ne uvide korist u rešavanju ubistva poznate rep grupe. Neodgovoran odnos prema policijskoj službi odlikuje oba Šeltonova pokušaja i čini se kao da je ova dva filma iskoristio za variranje iste teme.
Vrline filma su brojnije od mana. Naročito su vezane za magnetičnu glumu Harisona Forda i Džoša Hartneta koji nadahnuto grade začudnu atmosferu oko svojih suštinski klišetiziranih likova. Harison Ford odavno nije bio ovako hrabar i energičan u pokušaju da odstupi od svojih tipičnih uloga koje su ga iz glumca pretvorile u zabavljača. Hartnet je pak napravio još jedan zanimljiv izbor u karijeri koji možda nije stoprocentan pogodak ali ga svakako održava i na planu komercijalnosti i na planu kredibiliteta..
Šelton je uneo niz inventivnih rešenja u rediteljski postupak i »Holivudski panduri« zaista izbegava brojne formule koje opterećuju filmove o parovima detektiva. Međutim, izbegavajući formule, Šelton izbegava i konačno opredeljenje svog filma koji na kraju nije ni triler ni komedija ni akcija, iako sve ove elemente poseduje i svaki od njih na mikro-planu dosta solidno funkcioniše. Slabosti su najočitije u scenariju gde su nedovoljno razvijeni priča i zaplet.
Valjanost pojedinačnih detalja unutar filma je nesporna i energija glumaca zaista drži pažnju, međutim, scenario i režija ne uspevaju da pretvore ovaj film u zbir tih snažnih elemenata već više u jednu rasutu zbirku, bez pripovedačke kičme. »Holivudski panduri« je proizveden kao isplativ repertoarski film ali je koncipiran kao eksperiment i ostaje zarobljen u toj rascepljenosti pošto je suviše banalan da bi bio ekperimentalan i suviše eksperimentalan da bi bio isplativ. Naprosto, reč je o tipičnom (i dragocenom) »zanimljivom filmu sa greškom« kakvi više ne postoje u eri perfekcionizma.
»Loši momci 2« je film koji ispunjava sve predrasude srpske antiholivudske elite koja smatra da su američki repertoarski filmovi nasilno i neukusno eksploatatorsko smeće. Međutim, problem holivudskog repertoarskog filma je bio upravo u tome što odavno nije bio nasilan i neukusan, već je zabava na silu uvijana mašnicom usiljene pristojnosti. »Loši momci 2« krši sva nametnuta pravila političke korektnosti i probija se kao skriveni favorit ove sezone. Konačno se suočavamo sa savremenom policijskom akcionom komedijom koja je kalorična i duboko uronjena u mrsnu ezoteriju marginalnih bioskopa.
Nastavak nas uvlači u dalje avanture detektiva Majka Lourija (Vil Smit) i Markusa Barneta (Martin Lorens) iz Majamija. Oni se ovoga puta bore protiv kubansko-rusko-ku kluks klanovskog sindikata vlasnika noćnih klubova, u čijoj se tami konzumira ekstazi sumnjivog kvaliteta.
Američka cenzura je omela razvoj nasilnih policijskih filmova i vrhunci sa kraja osamdesetih, poput »Smrtonosnog oružja« ili »Zavere u San Francisku«, i početka devedesetih, poput »Poslednjeg skauta« ili »Zločina na talasima«, su sezonama samo unazađeni. Zato i raduje to što »Loši momci 2« prevazilaze nesnimljene karike žanrovske evolucije i pokazuju kako treba da izgleda eksploatacijski film 2003. godine.
Scenario su potpisali Ron Šelton i Džeri Štal (čuveni scenarista i bivši narkoman o kome postoji film »Večita ponoć«). Praksa policijskog filma, još od Šejn Blekovih tekstova za »Smrtonosno oružje« i »Poslednjeg skauta« pokazuje da odlične scenarije pišu ljudi koji su živeli na ivici. Štal donosi taj kredibiltet. Šelton je upriličio njegovu šetnju po ivici žileta.
Komedija je prljava, i vicevi su uglavnom efikasni, no čak i kad nisu, ne ostavljaju utisak neprijatnosti. Dizajn junaka je mitski i autori definitivno uspevaju da 144 minuta (zlatno pravilo iz osamdesetih-nema akcijaša bez 130 minuta) očuvaju iluziju sveta u kome su sve žene top-modeli, u kome su kola luksuzna i brza, meci lete na sve strane, stradaju brojni slučajni prolaznici, i svi policajci su nabildovani do stripovskih dimenzija.
Šelton je sa ova tri zanimljiva ostvarenja uspeo da se oproba i dokaže u tri pojavna oblika repertoarskog policijskog filma-ozbiljnom i osmišljenom trileru sa dugim rokom trajanja, detektivskoj komediji i visokooktanskoj akciji koja sablažnjava roditelje i raduje omladinu, svesno ili nesvesno probudivši interesovanje za ovaj denuncirani filmski oblik, kakvo nije postojalo još od sredine devedesetih.
Dimitrije Vojnov