THE MATRIX RELOADED
Autori »Matriksa«, Braća Vahovski, su svakako najeksplozivniji holivudski talenti koji su se pojavili u poslednjih deset godina. Za razliku od ostalih aktuelnih postmodernista sa kojima se mogu uporediti, a čiji se filmovi bave raspredanjem o legendarnim filmovima, njihova karijera je iznedrila dva filma o kojima će se raspredati legende. Jedan istorijski značajan film, remek-delo noara »Skok« i jedan veliki generacijski hit »Matriks«. Nažalost, komercijalni uspeh »Matriksa« je učinio da se »Skok« zanemari a da se hit proglasi za istoriju.
Teško je praviti nastavak istorijski bitnog ostvarenja a još teže generacijskog filma. Međutim, Braća Vahovski u tome uspevaju na jedan krajnje neobičan način. »Reloaded« je vrlo zabavan film koji zaslužuje više gledanja. Istovremeno »Reloaded« je i promašaj.
Originalni »Matriks« je poput »Ratova zvezda« podignut na nivo religije. Svest o tome šta je spontano postigao je uzdrmala Lukasa ali ne i Vahovske koji su »Reloadedom« razvejali strepnje fanova koji su mislili da će nastavci biti prepuni agresivne akcije ali lišeni metafizike. Desilo se suprotno. »Reloaded« je bogatiji metafizikom nego original. Dok je izvornik kombinovao pop sa bazičnim hrišćanskim učenjima, »Reloaded« dolazi na viši nivo promišljanja sveta. Istovremeno, dramaturški mehanizmi celog poduhvata su suptilniji i »Reloaded« se sa pravom može smatrati jednim od najboljih scenarija koji su napisani u istoriji akcionog žanra.
Pritom se mora uzeti u obzir da se eventualne nedoslednosti unutar teksta delimično moraju pripisati i potrebi akcionog filma da isporuči žanrovsko gradivo. Retki su filmovi u kojima je akcija besprekorno motivisana, a »Reloaded« nije jedan od njih, pa ipak autori se lukavo služe konvencijama kako bi opravdali akciono pustošenje.
Dok se metafizika »Matriksa« mora posmatrati kao mistifikacija pop idioma, njegov metafizički značaj unutar filmskog univerzuma ne može. Uz »Blejd«, »Matriks« je ključni film za reafirmaciju superherojske ikonografije u savremenom miljeu, veliki odmak od dosadašnjih prikaza superheroja kao bodibildera u trikoima. I to je zapravo ključni dokaz dvodomosti njihovog ostvarenja i autentični istorijski doprinos tog filma.
Međutim, doživljaj originalnog filma je uspeo da omete Vahovske na drugom frontu. Naime, oni su se izborili sa metafizikom ali ne i sa iluzijom fanova da je prvi »Matriks« doneo inovacije u svet akcionog filma. Braća Vahovski nisu donela ništa novo, oni su samo napravili svežu kombinaciju već postojećih elemenata koje su pronašli Kameron, MekTirnan, Verhoven, Vu, Rejmi i Juen Vu Ping, njihov sadašnji koreograf. Drugi film je mogao biti prilika da smire loptu i odu korak nazad kako bi utemeljili svoj rediteljski izraz. Međutim, u vizuelnom smislu oni prave nepotreban korak napred. A napred nema sigurnog tla. Postoji samo korak u prazno i klopke poput komplikovane holivudske logistike i neistraženih digitalnih efekata.
Kao posledicu usiljenog koraka napred dobijamo glomazan film koji je previše posvećen želji da utoli čula gledalaca na polju digitalizovanog kung fua i tipičnih matriksovskih poigravanja vremenom i prostorom. Zato akcione scene na kraju deluju monotono, pa čak i lažno jer dramski naboj ne može da kompenzuje neusavršene efekte.
Postapokaliptični svet poslednjeg ljudskog grada, Zajona, je takođe problematičan. Čini se da Braća nisu uspela da pronađu autentičan filmski izraz kojim bi prikazali čulnost poslednjih ljudi na Zemlji koja ih izdvaja od hladnih mašina već su se priklonili prilično istrošenim i anahronim podvlačenjima ljudskosti.
Promašenost ovog filma je, dakle, izražena u neiscrpnom potencijalu ideja koje su Vahovski uneli u film a nisu ih do kraja realizovali pošto su ih prevelika ambicija i nesaglediva holivudska mašinerija odvojili od vlastitog dela. Ubistveno je gledati solidan film sa svešću o tome da je mogao biti Veliki. Solidno je uvek najveći protivnik Velikog.
Vahovski su najveštiji u kamernim scenama, i sve scene u »Reloadedu« koje liče na »Skok« su daleko moćnije od onih koje liče na »Matriks«. Nadam se da će sami autori prepoznati ovaj paradoks i ponašati se shodno ovom zaključku. Jer kad treći film izađe u novembru, oni će biti na vrhu sveta, i moći će da biraju svoj sledeći projekat. Nadam se da shvataju koje su im prepreke na putu ka veličini.
Dimitrije Vojnov