KAO PAS I MAČKA

CATS AND DOGS

Režija: Lorens Gaterman

Glasovi: Tobi Megvajer, Alek Boldvin, Šon Hejz, Suzan Sarandon, Džo Pantoliano.

Uloge: Džef Goldblum, Elizabet perkins, Aleksander Polok.

Scenario: Džon Rekua i Glen Fikara

Proizvodnja: SAD, 2001.

Distribucija: Tuck

Teško je doneti objektivan sud o dečjem filmu pošto je reč o ostvarenjima čiji utisak zavisi od uzrasta i posebne atmosfere upoznavanja sa čarolijom bioskopa. Potpisnik ovih redova upravo prelazi put između doba kada su ga roditelji vodili da gleda dečje filmove i blagoslova da on vodi nekog na dečji film. Zato postoji velika mogućnost ogrešenja i pogrešne procene.

»Kao pas i mačka« je maštovita i razigrana dečja priča koja napokon uspeva da smisleno iskoristi dostignuća savremene filmske tehnologije. U periodu kada Holivud predvode sociolozi zaduženi da kloniraju film koji će se bezuslovno dopasti svakom sloju američkog društva, glavni trend nekadašnje Fabrike Snova je ograničavanje očekivanja i zaštita ulaganja. Retki su filmovi koji iole pomeraju tok estetike. »Kao pas i mačka« je ipak jedan od njih.

Priča prati bajkoviti sukob pasa i mačaka oko ljudske naklonosti. Izabrano poprište filmske bitke je laboratorija u kojoj se stvara serum protiv alergije na pse. Junaci su operativci tajnih životinjskih službi.

Glavni kvalitet filma je tehnički usavršeno ugrađivanje basne u realni svet. Kombinacija stvarnih snimaka i raznih digitalnih postupaka je načinila gotovo potpunu iluziju koja ima smisla zahvaljujući prilično lucidnom scenariju čije ishodište nažalost ne izlazi izvan funkcionalnih okvira klasične dečje priče o volji, hrabrosti, požrtvovanju i sličnim vrlinama.

Na ikonografskom planu, »Kao pas i mačka« donosi osvežavajući princip smeštanja tzv. akcionih scena  u svakodnevne okolnosti i ambijente čime, bar na mah, uspeva da preplete svakodnevicu i bioskop. Nažalost, taj ikonografski princip na kraju ipak podilazi obesmišljenoj konvenciji žanra oličenoj u Obaveznom Klimaksu u Fabrici čime dovodi do relativno mlake kulminacije i zaključenja.

Što se stila tiče, »Kao pas i mačka« je film sa dosta  posveta, ali dovoljno inokosnim izrazom da bude razumljiv najmlađem gledaocu. Film je idealno režiran sve do problematične završne deonice. Autori na momente čak uspevaju da dostignu kinetiku crtača o Tom i Džeriju no na tome ne insistiraju dovoljno i propuštaju veliku priliku da znatno radikalizuju filmski izraz u okvirima getoizirane podvrste inteligentnog dečjeg filma.

Izuzetno uspela nahsinhronizacija životinjskih likova podignuta je na viši nivo. Govor je izuzetno integrisan sa gestikulacijom životinja. Još je važnije to da prikazani psi zaista asociraju na glumce koji su im pozajmili glas. Pravo je zadovoljstvo zapaziti nekada slavnog Aleka Boldvina u vokalnoj interpretaciji psa agenta Buča. Istovremeno je tužno setiti se da je taj isti Alek Boldvin pre deset godina suvereno vladao blagajnama u roli obaveštajca Džek Rajana dok danas najveću gledanost ima tezgareći u delimično animiranim filmovima.

Prikazi životinja što govore i imaju neki oblik duše uvek izaziva i teološku raspravu. Ukoliko se izuzme problematičan momenat kada dečak uspostavi komunikaciju sa psom, »Pas i mačka« ne nose nikakav subverzivan potencijal. Izvan pomenutog etičkog 

varničenja, ovaj film više koristi dušu životinja u sentimentalnom nego u nihilističkom ključu.

Glavni problem skorašnjih holivudskih dečjih filmova je u tome što su u  njima autori pokušavali da zabave roditelje koji su doveli decu, zaboravljajući da ipak prave film za mališane. »Kao pas i mačka« prevazilazi taj problem i dostojno zabavlja decu koja su suviše mala da shvate Rodrigezove »Klince špijune«.

                                                                                Dimitrije Vojnov