HOLIVUDSKI PANDURI

Hollywood Homicide

Reditelj Ron Šelton je otvorio 2003. godinu odličnim policijskim trilerom »Dark Blue« koji se na beskompromisan način bavio pustolovinama nekolicine korumpiranih losanđeleskih detektiva, rasista, u osvit velike crnačke pobune zbog prebijanja Rodnija Kinga. Nažalost, veliko je pitanje kada će naša publika videti »Dark Blue«. No, sada je pred nama novi Šeltonov policijski film-detektivska komedija »Hollywood Homicide«. Ova dva filma se ne mogu razdvojiti. Ne stoje baš kao dva lica jednog novčića jer nisu pravljeni od iste legure, ali definitivno liče na singl i B-stranu.

Dok je »Dark Blue« bio moralitet o korumpiranom detektivu koji zanemaruje etički deo svog posla sve dok ne naiđe na težak slučaj koji mu promeni život, »Hollywood Homicide« je komedija o poštenim detektivima koji otaljavaju svoj posao sve dok ne uvide korist u rešavanju ubistva poznate rep grupe. Neodgovoran odnos prema policijskoj službi odlikuje oba Šeltonova pokušaja i čini se kao da je ova dva filma iskoristio za variranje iste teme.

»Hollywood Homicide« je neobičan film. To što je neobičan ga automatski ne čini kvalitetnim. A opet vredni su i oni filmovi što su slabi na jedan zanimljiv način.

Vrline filma su brojnije od mana. Naročito su vezane za magnetičnu glumu Harisona Forda i Džoša Hartneta koji nadahnuto grade začudnu atmosferu oko svojih suštinski klišetiziranih likova. Harison Ford odavno nije bio ovako hrabar i energičan u pokušaju da odstupi od svojih tipičnih uloga koje su ga iz glumca pretvorile u zabavljača. Hartnet je pak napravio još jedan zanimljiv izbor u karijeri koji možda nije stoprocentan pogodak ali ga svakako održava i na planu komercijalnosti i na planu kredibiliteta. Epizodna podela je nesvakidašnja, predvođena Linom Olin, Kit Dejvidom i Lolitom Davidovič, koji stručnošću pokrivaju neznanje brojnih rep zvezda što defiluju kroz film.

Šelton je uneo niz inventivnih rešenja u rediteljski postupak i »Hollywood Homicide« zaista izbegava brojne formule koje opterećuju filmove o parovima detektiva. Međutim, izbegavajući formule, Šelton izbegava i konačno opredeljenje svog filma koji na kraju nije ni triler ni komedija ni akcija, iako sve ove elemente poseduje i svaki od njih na mikro-planu dosta solidno funkcioniše. Slabosti su najočitije u scenariju gde su nedovoljno razvijeni priča i zaplet.

Valjanost pojedinačnih detalja unutar filma je nesporna i energija glumaca zaista drži pažnju, međutim, scenario i režija ne uspevaju da pretvore ovaj film u zbir tih snažnih elemenata već više u jednu rasutu zbirku, bez pripovedačke kičme. »Hollywood Homicide« je proizveden kao isplativ repertoarski film ali je koncipiran kao eksperiment i ostaje zarobljen u toj rascepljenosti pošto je suviše banalan da bi bio ekperimentalan i suviše eksperimentalan da bi bio isplativ. Naprosto, reč je o tipičnom »zanimljivom filmu sa greškom« kakvi više ne postoje u eri perfekcionizma. Kao takav, baš zahvaljujući spoju uspeha i grešaka, predstavlja retku i ugroženu vrstu, koju bi bilo greh odstreliti na blagajnama.

Dimitrije Vojnov