Gospodar prstenova: Povratak kralja

Mislim da će mi ova kritika doneti najviše neprijatelja. Međutim, bila je neizbežna pošto je zaključenje trilogije filmova po Tolkinovim romanima dobra prilika da se podvuče crta. Ne mogu prećutati da je kompletan »Gospodar prstenova« manje zanimljiv i uzbudljiv od propratnog dokumentarca o snimanju trilogije. Uostalom, čovek mora od nečega da umre.

Najviše mi je žao što ću tako nepovoljno proceniti film svog omiljenog studija »New Line«. Naime, već dve i po decenije, taj studio gradi svoju reputaciju i moć kroz proizvodnju najhrabrijih i najinteligentnijih žanrovskih filmova u srednjem budžetskom opsegu. Ovaj studio je izrastao iz distributera italijanskih i japanskih repertoarskih filmova za adolescente, iz prvih filmova koje su snimili njegovi službenici i osnivači, scenarista Robert Šej i reditelj Džek Šolder. Studio »New Line« je počeo sa filmovima Džona Votersa, zatim je zasnovao horor serijal »Noćna mora u Ulici Brestova«, izmenio istoriju ekranizacija stripova sa »Blejdom«, otkrio čitav svet afroameričkog urbanog hip-hop i krek filma sa ostvarenjem »Društvena napast«, secirao belu Ameriku u filmu »Fatalni kurs X«, Holivud u Altmanovom »Igraču«,...

Glavnotokovska trilogija »Gospodar prstenova« je povod da studio ozbiljno preispita svoju politiku zato što je sa njom uplivao u vihor pravljenja filmova koji svakome moraju da se dopadnu. A u tim vodama su se svi udavili.

Manje mi je žao da razotkrijem Pitera Džeksona, novozelandskog reditelja koji ovim serijalom pokazuje da ipak nije izrastao u autora. Džekson je uspeo da nas zavede svojim novozelandskim filmovima u kojima je zanatsku i intelektualnu superiornost primenio na naivnim matricama Sem Rejmijevog stipovsko-crtanofilmskog horora iz serijala »Zli mrtvaci« ili na tipičnoj festivalskoj istinitoj priči »Nebeska stvorenja«. Ljubav smo ozvaničili u Holivudu energično vozeći spilbergovski triler »Ko se boji duha još«. Zajednički imenitelj svih ovih uspelih ostvarenja je pripadanost već formiranim tradicijama. »Gospodar prstenova« je prvi autentičan Džeksonov film, izazov koji nema premca, niti se može osloniti na prethodna dostignuća.

Svojim pomirljivim pristupom temi u kome se smenjuju pokušaji da se maksimalno ispoštuju knjige, da se očuva avanturistički duh i ostvari izvesni autorski manirizam, Džekson ne uspeva da me ubedi kako on zaista veruje u priču o Prstenu, i što je još važnije, ne uspeva da dokaže kako devetočasovni tretman te mitologije uopšte ima smisla.

A kad dođemo do pitanja mitologije, vraćamo se sve o do epa o Prstenu Nibelunga. A gde su Nibelunzi tu su i nacisti, što je samo dokaz kako je Krst na Severu spojen sa germanskim demonima čija se predanja koriste već epohama kao tumačenje i putokaz. Džekson je jedinstven primer autora koji je bojažljivim postupkom uspeo da ostavi svoju priču o okvirima lokacije i epohe, da je učini apsolutno sterilnom i suvišnom u današnje doba, zarobljenom u vremenu koje se nikada nije desilo, u zemlji koja nikada nije postojala.

Taj problem potiče iz nedostatka ličnog stava prema temi. Milijusov »Konan varvarin« je film koji pripada sličnom miljeu i svim osporavanjima se odupire upravo zahvaljujući snažnom stavu autora. Džeksonova ambicija da snima po Tolkinu nije proistekla iz dubokog promišljanja priče već iz želje da rekonstruiše detalje njegovog izmišljenog sveta. I zato je njegov projekat razglednica. Nije film. Naprosto, on je uzeo priču koju su ranije koristili da ubede ostale da pođu u najveći ratni pohod u istoriji čovečanstva i obezduhovio je u poziv na trošenje novca u prodavnici igračaka.

Pored nedostatka dramskog potencijala, iznenađuje nedostatak tehničke usavršenosti. Mada me to više i ne čudi zato što su novi holivudski spektakli najpre velika marketinška priča i glasna projekcija koja zasiti čula pa tek onda konsekventni i dobro izrađeni filmovi. »Gospodar prstenova« je trilogija koju bi trebalo gledati za desetak godina na malom ekranu. Tada će dobiti prave dimenzije i delovaće kao neki prevaziđeni relikt iz prošlosti za koji smo nostalgično vezani. Plašim se samo da neću imati snage da ga zavrtim na malom ekranu jer je većina televizijskog programa zanimljivija.

Dimitrije Vojnov