HEROJ

Kineski favorit Žang Jimou ("Živeti", "Šangajska mafija") se predstavlja beskrajno oportunim projektom "Heroj" u kome pokušava da pođe Ang Lijevim stopama. Naime, ranije su uspešni art-haus autori iz Azije imali drugačije obavezne figure za proboj na Zapad. Snimili bi koprodukcioni film sa Francuzima. Danas, oni mogu da pokore ceo svet kung fu filmom.

To je naizgled dobra tendencija jer kung fu dobija priliku da se emancipuje kao ugledan žanr kroz rad priznatih autora. Nažalost, problem je u tome što poznati autori izbegavaju eksploatacijski karakter kung fua kao metodske jedinice akcionog filma i pretvaraju ga u balet.

Jimouov film je nadmoćniji od Ang Lijevog "Pritajenog tigra" ali pati od svih problema tog ostvarenja koje je pronašlo način da zloupotrebi i izneveri tradiciju kung fua u cilju autorove emancipacije. U nadri-umetničkom tumačenju, kung fu postaje glazura za tradicionalno pretencioznu priču. U »Heroju« je konkretno reč o ubici koji dolazi kod prvog kineskog cara i pokušava da ga eliminiše tokom ceremonije nagrađivanja za likvidaciju najopasnijih atentatora na Cara.

Jedini aspekt u kome Jimou uspeva da očuva autentičnot je nepokolebljiv pokušaj da očuva atmosferu kineske dramaturgije koja se ne obazire na tempo već pokušava da izgradi film na bazi književnih poglavlja. Zatim, Jimou uspeva da spontano prikaže etikeciju kineskog dvora, bez klasičnih zapadnih objašnjenja koja se nameću priči.

Ipak autentičnost kineskog filma je dovoljno uprljana namernim pojednostavljivanjem značenja, u cilju promocije na zapadnom tržištu. To bi se moglo podneti da film ima jasno žanrovsko opredeljenje to jest da je kineska priča tu radi kung fua.

No, kineska istorija nije opravdanje za kung fu scene. Štaviše, unutar samih borilačkih scena, borba nije najbitniji momenat. Autoru su najvažnije boje, tako da umesto borilačkih scena dobijamo vizuelno atraktivne razglednice u kojima se junaci usput i bore. Dakle ni kung fu nije tu radi kineske priče.

Zapravo, »Heroj« postoji samo kao spoj polovičnih elemenata, neka vrsta ekskurzije kroz Jimouov nesumnjivo bogat rediteljski arsenal. Međutim, na tom putovanju autor ne dozvoljava da se zadržimo na nekim sočnim mestima i da ih okusimo. To ga sprečava da bude veliki film. Ipak, »Heroj« sasvim ima smisla kao jedan bogato snimljen film koji u naznakama, na nivou pojavnosti, može da zadovolji najširu publiku. Ali ne može i da je zasiti. I zato je »Heroj« jedno osrednje ostvarenje i na osi umetničkog i na osi zabavljačkog filma.

Dimitrije Vojnov