GOTIKA

Novi film Matje Kasovica Gotika dozvoljava dva prilaza. S jedne strane se može tumačiti kao dugo čekani holivudski debi talentovanog francuskog autora koji se potvrdio i u bioskopima, i na festivalima. S druge strane se može tumačiti kao još jedan primer visokobudžetnog holivudskog konceptualnog trilera.

Počnimo sa autorskim prilazom. Drugi francuski Novi Talas predvođen Matje Kasovicom, Jan Kunenom, Gaspar Noeom, Olivije Asajasom i Kristof Gansom se nekada okupljao u bioskopima. Umeli su da diskutuju satima posle filma. To se više ne dešava. Svaki je otišao u neki segment industrije, samo je pitanje da li se prodaje kao provokator (Noe), šaman (Kunen) ili umetnik (Asajas). Kasovic je odlučio da se prodaje kao pouzdani zanatlija holivudskog kalibra.

Počeo je sa eksplozivnim geto-filmom Mržnja koji je ostavio snažan utisak uprkos tome što je svoja najmoćnija vizuelna rešenja pozajmio iz rada Braće Hjuz. Kritika mu je okrenula leđa posle njegovog najautentičnijeg i najboljeg filma Ubice, u kome je pokazao da poseduje dragocenu dozu autorske iracionalnosti. Neka od Kasovicovih rešenja iz tog filma su se posle mogla videti u Dragojevićevim Ranama. Najveći komercijalni uspeh postiže rutinskim i mlakim trilerom o serijskom ubici Purpurne reke. Gotika je potvrda njegove stručnosti i veštine. Nažalost, van zanatske preporuke, on i dalje korača slepom ulicom za nekada perspektivnog autora koji je sa Mržnjom i Ubicama nagoveštavao bitnu karijeru.

Gotika je priča o bračnom paru psihijatara. Supruga se jednog jutra budi na odeljenju vlastite klinike i saznaje da je okrivljena za ubistvo svog muža. Na odeljenju mora da se suoči sa amnezijom, dokazima koji su protiv nje, svojim kolegama i pacijentima,...

Premisa o psihijatru koji se budi kao pacijent vlastite klinike se prebrzo troši, i već smo se sa njom susretali u nizu trilera i drama koji su se bavili brisanjem granice između obolele i zdrave psihe.

U propozicijama žanrovske ponude, ovaj film sasvim adekvatno ispunjava osnovne kriterijume. Na nivou čiste bioskopske mehanike, Gotika nudi dosta uzbudljivih trenutaka. Napetost je pojačana efektno miksovanim tonom. Čini se da reditelji novih holivudskih filmova veću ekspresiju postižu tonom i ne ulažu dovoljno truda u sliku. Naročito u trilerima i hororima gde prizori moraju biti surovi i upečatljivi.

Ali, unutar tog rutinskog mehanizma dijagnostikujem problem čitave serije novih trilera i horora. Svi oni pokazuju ogromnu neinventivnost reditelja i svoju autentičnost crpe isključivo iz koncepta kojim osvešćuju svoje umorne tokove. Ni Identitet, ni Ring, pa ni sada aktuelna Gotika, ne nude kvalitetno filmsko gradivo. Nude samo određeni koncept koji pojačava mediokritetske prizore. Iz tog reda trilera, Gotika ima najslabiji koncept i najpredvidljiviji scenario.

Kako je Kasovic preveliki deo svoje energije utrošio na pokušaj da što više liči na prosečan Holivud, a Holi Beri nije zvezda koja može da vidno izleči osrednji materijal, Gotika temelji svoju autentičnost na glumi Robert Dauni Džuniora. Tu se negde i iscrpljuje sve što ovaj film izdvaja iz gornjeg doma solidnih repertoarskih trilera koji nažalost nemaju duži rok trajanja.

Dimitrije Vojnov