DOLE LJUBAV

Down With Love

Režija: Peyton Reed

Uloge: Ewan McGregor, Renee Zellweger, David Hyde Pierce, Sarah Paulson, Tony Randall.

Žanr: romantična komedija

Distribucija: Tuck

Izgradivši svoju aletarnativnu budućnost narodnjačkog tekstopisca, u zbirci priča »Nišvil«, naš veliki književnik Zoran Ćirić, kaže: »Sa Domijem ćemo, konačno, promovisati mitsku figuru srpske narodne kulture, a to je »pozitivni alkoholičar«, dakle realni junak koji voli igru, pesmu, humor, priču i seks.« Ovakav kreativni koncept je nesprovodiv u Srbiji jer srpsko epikurejstvo ne podržavaju ekonomske nauke, i nema dela Srbije koji je nedostupan i gde se ta istina opovrgava. Međutim, taj kreativni koncept je sprovodiv u Americi. Razlika između Ćirićeve diverzije i američkog postupka je samo u tome što te veličina Amerike sprečava da se do kraja uveriš kako neki pop-kulturni konstrukt nije stvaran.

Međutim, baratanje stvarnošću nema nikakve veze sa istinom. »Dole ljubav« je film koji raskida sa dokumentarnim duhom bioskopa. Stvarnost se danas zbiva na televiziji, u bioskopima se odvija film, i oni koji obrnuto misle su izumrli. I o svojim temama Peyton Reed, reditelj filma, govori uz pomoć duboko stilizovane konstrukcije koja, paradoksalno, znatno vitalnije prikazuje duboke istine svoje epohe ali i savremenog života.

»Dole ljubav« je priča o Catcher Blocku, kolumnisti prestižnog muškog časopisa koji odbija da intervjuiše Barbaru Novak, anonimnu autorku marginalne knjige o oslobađanju žena iz stega zaljubljenosti u muškarce. Kada knjiga postane hit, kada žene prestanu da se zaljubljuju u muškarce, Catcher odlučuje da penetrira mit o Barbari Novak i da je demistifikuje tako što će je naterati da se zaljubi u njega. Prerušava se u astronauta Zip Martina i uvlači Barbaru u svoju mrežu.

Scenario su napisali televizijski veterani Dennis Drake i Eve Ahlbert, pisci koji su radili niz serija a u duetu su potom napisali i nastavak »Pravne plavuše« (Legally Blonde 2). Televizijsko iskustvo narečenih scenarista se odlikuje time da su sposobni da operišu na malom prostoru i da majstorski plasiraju brz, jasan i efektan humor. Što je još važnije televizijski pisci su izvežbani da se služe aluzijama. »Dole ljubav« je predstavnik romantične, pomalo lascivne, komedije iz poznih pedesetih i ranih šezdesetih (iako je izašao 2003.), gde je elegantna aluzija ključni atribut.   

Koncept su besprekorno otelotvorili glumci. Najteži zadatak su naravno imali glavni glumci Ewan McGregor i Renee Zellweger. Ovo dvoje pripadaju sredini komercijalne tabele glumaca, zauek razapeti između zahtevnih elitističkih karakternih rola i pozicije superstarova. Međutim, u ovom filmu oni ne glume samo svoje likove. Već glume i likove i zvezde koje su definisale određene matrice. Reed se koristi sadržajem ali i jezikom starih romantičnih komedija sa Rock Hudsonom i Doris Day, pa glumci praktično imaju dvodome uloge. McGregor i Zellweger su savršeno odgovorili ovom iskušenju. Štaviše, hemija između njih je vratila stid kao bitan erotski atribut, okrenuvši kalendar nekoliko decenija unazad.

Najvažniji doprinos filmu daje reditelj Peyton Reed koji je hrabro i neobično oblikovao ovu priču. Naime, udaljavanje od izvesnih pop-kulturnih obrazaca i stvaranje novih, otvara mogućnost da se prohujale decenije tretiraju iz analitičkog, krajnje realističkog diskursa. Ili ako bi već retro-patina bila očuvana, ukoliko bi se pravio film koji misli da koketira da nostalgijom i ne plaši se iluzije prošle epohe, javljala bi se barem opominjuća doza naknadne pameti, koji bi zatim kroz ironju stvarala humoristički efekat. Reed se međutim opredeljuje da snimi film koji kao da je proizveden početkom šezdesetih, pa stvara bioskopski efekat koji je tada postojao. Time Reed omogućuje da se priči i značenjima, pa konačno i epohi priđe iskrenije i čistije. Na tragu vrhunskog posrtmodernog postupka u kome se glavna uverljivost lika bazira na fikciji koju troši.

Raskinuvši sa insistiranjem na realističnosti filma, Reed raskida i sa tehnomanskom strujom specijalnih efekata. Naime, specijalni efekti imaju glavnu svrhu da nas uvere kako je nešto što ne postoji u prirodi stvarnost. Zlo holivudske potrebe za bioskopsim spektaklom se bukvalno na sekund oseća i u filmu »Dole ljubav«-jedini trenutak koji kvari atmosferu u filmu je kompjuterski dizajniran logo producentske kuće »Regency« koji nije mogao postojati u ono vreme.

»Dole ljubav« je, pre svih ovih značenja, jedan energičan, duhovit, film, koji prikazuje ozbiljnu i intelektualno zadovoljavajuću ljubavnu priču. I ova konstatacija se bezmalo može uzeti kao objektivna istina jer se u njemu duhovitost i pamet gotovo mogu napipati. Udaljavanje od uobičajene analize filmske priče u Reedovom slučaju je samo veliki povratak genijalnosti velikog Alfreda Hitchcocka, koji je celu karijeru posvetio tome da krinkom uzbudljive filmske priče prikrije svoje lične fetiše. »Dole ljubav« je toliko besprekorno izveden film da je kritika prva prilika da gledalac osvesti i protumači autorove fetiše.

Dimitrije Vojnov