ŠVARCENEGER PROTIV OVK

Kolateralna šteta

Collateral Damage

Režija: Endrju Dejvis

Uloge: Arnold Švarceneger, Elias Koteas, Frančeska Neri, Migel Sandoval, Džon Torturo, Džon Leguizamo.

Žanr: akcioni triler

Proizvodnja: 2002, SAD

Distribucija: Tuck

Filmovi o odnosima Amerikanaca i stanovnika Trećeg sveta se iz naše pozicije mogu tumačiti dvojako. Prvi ugao je najjeftiniji a to je da se poistovetimo sa Trećim svetom. Drugi ugao je ambiciozniji, a to je da se identifikujemo sa Amerikancima, kao u analizi filma »Pad crnog jastreba« u jednom od prošlih brojeva »Antene«.

»Kolateralna šteta« je priča o losanđeleskom vatrogascu kome žena i sin poginu kao slučajni prolaznici prilikom napada Oslobodilačke vojske Kolumbije (skraćeno OVK) na kolumbijski konzulat gde su se sastali američki obaveštajni i vojni eksperti sa predstavnicima režima u Bogoti. Vatrogasac saznaje da je bomba na američkom tlu naterala Belu kuću da nametne pregovore kolumbijskoj vladi i da se lov na teroriste, koji su mu ubili najmilije, obustavlja. Shvata da će sam morati da se obračuna sa njima i odlazi u Kolumbiju gde otkriva da tamošnji živalj ima snažne razloge za pobunu. 

Perverznost savremenog Holivuda leži u tome što studiji istinski pokušavaju da zadovolje svaku publiku. Zato ovaj film ima smisla kada se analizira iz vizure Trećeg sveta. Naime, priča o vatrogascu (stara teorija – narod je dobar ali ga vođe usmeravaju) kome porodica nehotice gine u činu odmazde za mnogo veće američke zločine sasvim stoji kao parabola o neprekidnom lancu nasilja koji su započele SAD kad su krenule da se mešaju u probleme drugih naroda i država. Mnogi ovdašnji levičarski mislioci čak smatraju da liberalna holivudska struja zapravo podgreva anti – američki i anti – kapitalistički sentiment u našem narodu.

S druge strane, ukoliko se identifikujemo sa Amerikancima dobijamo podjednako utemeljen zaključak iz istog sklopa događaja. Čitamo OVaKo: Amerika pokuša da smiri građanski rat u maloj siromašnoj zemlji. Pritom, upotrebi poneka neadekvatna sredstva (vojni savetnici ili hladnjače), ponegde pretera (Nikaragva ili Srebrenica) i natrag dobije bombu u sred Los Anđelesa. Porodični čovek ode da se osveti jer država stavlja mir iznad interesa izolovanog (sebičnog?) pojedinca i ne želi krv.

Glavno je pitanje, dakle, iz koje vizure posmatrate film. Uživanje je u oba slučaja zagarantovano. U prvom čitanju napuštate bioskop besni i potkrepljeni u saznanju da borba sa SAD nema kraja. U drugom čitanju učvrstite stav da sa teroristima nema pregovora. U oba slučaja je ipak jasno da nesreću donose zli ljudi a ne zle ideologije.

Suštinsko vrednosno pitanje je, naravno, kako funkcioniše ovakav spoj dvosmislene ideologije i žanrovskog filma. U najmanju ruku problematično.

Naime, u filmu se oseća rukopis više scenarista koji su pokušavali da upristoje ovaj prilično istrošen siže. Među njima su najslikovitiji tandem Majkl Koliri i Majk Verb (Ukradeno lice) koji su zaslužni za suptilnu prirodu terorističkog dejstva i veliki obrt; odnosno Teri Džordž, specijalista za irske filmove o IRA (U ime oca, Nečije majke sin) koji je likovima terorista dao pastoralni obrazac boraca za slobodu.

Film je zbog brojnih saradnika prilično nekoherentan. Efikasan uvod se pretvara nevešt drugi čin u kome se vatrogasac detinjasto infiltrira u Kolumbiju da bi sve zaključio lucidan klimaks (što je zanimljivo jer je Dejvis autor anti – klimaksa, njegovi akcioni filmovi se obično lako i munjevito razreše). U žanrovskom smislu, junakove dileme nastupaju suviše rano i to razvodnjava njegovu osvetničku motivaciju.   

Režija Endrjua Dejvisa (»Niko«, »Pod opsadom«, »Begunac«) je mlaka, informativna i neprepoznatljiva. Takve su i osnovne odlike ovoga filma. Međutim , svi ti klišei bi bili dobrodošli da je film režirao neki vispreniji autor.

Na svu sreću, u našoj sredini, još uvek postoji kult Arnolda Švarcenegera tako da se »Kolateralna šteta« u krajnjem zbiru utisaka i misli mora postaviti u kontekst svega onoga što ovaj glumac znači u savremenoj kulturi. Pre anlize njegove trenutne pozicije, moramo naglasiti da su za Švarcenegerov uspeh pre svega zaslužni reditelji – najviše Džon Milijus (»Konan varvarin«), Džejms Kameron (»Terminator«), Džon MekTirnan (»Predator«) i Pol Verhoven (»Totalni opoziv«). Posle neopisivog uspeha Kameronovog nastavka »Terminator 2«, Švarceneger snima MekTirnanov klasik »Poslednji akcioni heroj« koji je zbog uplitanja studija izgubio svoju oštrinu i propao na blagajnama. U isto vreme propada i Verhovenov projekat o Krstaškim ratovima koji je trebalo da posluži kao Švarcenegerov testament i u sledećih deset godina, austrijski star snima samo jedan nezaboravan film »Istinte laži« Džejmsa Kamerona dok su sva ostala ostavrenja bila samo pokušaji da se ostvari sigurna zarada. Novac je počeo da izmiče a Švarceneger je krenuo u kvalitativni i komercijalni sunovrat. »Kolateralna šteta« je zaustavila poniranje ali nije ni za milimetar povela Švarcenegera prema visinama na kojima je bio. Pad je zaustavljen time što Švarceneger ponovo postaje muževan, štaviše, odbacuje vatreno oružje i bori se rukama, čak i zubima. Scena kada se Vatrogasac bori vatrogasnom sekirom i uz pomoć vatre predstavlja jednu od vrhunski osmišljenih akcionih scena koje je Švarceneger ikada odigrao.

»Kolateralna šteta«, u celini, svakako nije vrhunsko Arnoldovo izdanje niti istorijski bitan film. Ipak, reč je o ostvarenju prepunom značenja koje može zabaviti čak i one koji su propustili radost da ceo svoj život posvete praćenju Švarcenegerovog delovanja.

Dimitrije Vojnov